Moždane povrede kod novorođenčadi glavni su razlog doživotnog invaliditeta, a program za smanjenje moždanih povreda prilikom rođenja dece trenutno se sprovodi širom britanske Nacionalne zdravstvene službe.
Kapa za skeniranje novorođenčadi koja koristi svetlo i ultrazvuk da bi pratila mozak prva je te vrste na svetu, kažu istraživači.
How a ‘swimming cap’ could transform care for brain-injured babies https://t.co/GQQzn8jsHA
— BBC News (UK) (@BBCNews) November 7, 2025
Oni se nadaju da će ova tehnologija ubrzati postavljanje dijagnoze i negu dece sa stanjima kao što su cerebralna paraliza, epilepsija i poteškoće u učenju.
U sobi za snimanje u porodilištu Rouzi u Kembridžu, u istočnoj Engleskoj, tronedeljni Teo čvrsto spava u krevecu, nesvestan da pomaže pri ispitivanju nove tehnologije koja bi mogla da promeni živote drugima.
Doktorka Flora Faure mu nežno namešta na glavu malu crnu kapu koja izgleda kao kapa za plivanje ili nešto što bi nosio napadač u ragbiju.
Kapa je prekrivena šestougaonim ispupčenjima, sa tehnologijom za praćenje funkcionisanja mozga.
„To je prvi put da se svetlo i ultrazvuk koriste zajedno na ovaj način da bi sačinili kompletniju sliku mozga”, kaže Faure, istraživačica iz studije Fjužn (Funkcionalni ultrazvuk integrisan sa optičkim slikanjem novorođenčadi).
U nedeljama pred rođenje i nakon njega, naš mozak se menja svaki dan.
Moždane povrede kod novorođenčadi glavni su razlog doživotnog invaliditeta, a program za smanjenje moždanih povreda prilikom rođenja dece trenutno se sprovodi širom britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Povreda može da utiče na sposobnost mozga da komunicira sa telom, što dovodi do stanja kao što su epilepsija, koja izaziva napade, ili cerebralne paralize, koja utiče na pokrete i koordinaciju.
Češća je kod prevremenih porođaja, ali može da je izazove i veliki broj drugih problema, među njima nedostatak kiseonika, izliv krvi, infekcija ili povreda prilikom porođaja.
Za pet na svakih 1.000 britanskih beba koje imaju neku moždanu povredu, aktuelni metodi praćenja imaju problema da predvide kako i do koje mere će dete biti pogođeno dok raste.
Globalno gledano, Hipoksična-ishemijska encefalopatija (HIE) je glavni uzrok smrti i invaliditeta među bebama rođenim u terminu, pogađajući svake godine tri miliona beba.
Ona može da se postavi kao dijagnoza ako bebin mozak ne dobije dovoljno kiseonika i/ili krvi u vreme oko rođenja.
Moždana povreda tokom rođenja čini 23 odsto svih svetskih smrti novorođenčadi, pokazuju cifre koje je podelila Nada za HIE, mreža za pogođene porodice.
U zemljama sa visokim primanjima, kao što su SAD, Evropa i Kanada, to se događa otprilike jednom do tri puta na 1.000 živih porođaja.
Poređenja radi, zemlje sa niskim do srednjim primanjima nastavljaju da imaju mnogo veći broj slučajeva, koji variraju od otprilike 4 do 26-30 slučajeva na 1,000 živih porođaja.
Najteže pogođeni regioni, kao što su delovi podsaharske Afrike, imaju stope HIE od oko 15 ili više slučajeva na 1.000 – skoro deset puta više nego u bogatim zemljama.
„Svetlosni senzori prate promene u kiseoniku oko površine mozga, tehnika poznata kao difuzna optička tomografija visoke gustine, a funkcionalni ultrazvuk nam omogućava da snimimo mali krvni sud duboko u mozgu”, kaže Faure.
Ali uređaj se razlikuje i po tome što je prenosiv, tako da može redovnije da prati bebe, u udobnosti njihovog kreveca.
Specijalista neurohirurgije doktor Aleksis Džoanidis veruje da on može da ima nekoliko prednosti u odnosu na skenove tradicionalne MRI (magnetna rezonanca) ili CUS (kranijalni ultrazvuk).
MRI ima ograničenja iz dva razloga, objašnjava on, od kojih su jedan troškovi i dostupnost termina za skeniranje.
„Drugi je da morate da ubacite bebu u bučni skener, čekate možda 20 minuta dok se skenira i onda ponovo izvadite bebu”, kaže on.
„To znači, realistično gledano, da ne možete da izvedete niz skenova, ali u tim prvim nedeljama, mozak može da se menja na dnevnom nivou, tako da je postojanje načina za ponovljene testove nešto neverovatno moćno”, dodaje
Takođe, smatra se da MRI i CUS imaju ograničenu sposobnost predviđanja prirode bilo kakvog oštećenja zbog složenog odnosa između strukture i funkcije mozga, mada studija koju je predvodio Imperijalni koledž u Londonu 2018. godine pokazuje da tačnost može da se poveća dodatnim skenom od 15 minuta.
Vršenjem redovnih testiranja novorođenčadi, naučnici se nadaju da će problemi biti prepoznati mnogo ranije, a da terapije i intervencije mogu da otpočnu brže.
Dobrotvorna organizacija Akcija za cerebralnu paralizu pozdravila je ovo istraživanje.
„Za mnogu decu sa cerebralnom paralizom, put do dijagnoze je dug, a porodice mogu da provedu godine znajući da je njihovo dete ‘pod rizikom’ od razvijanja problema, ali ne razumevajući do kraja šta to tačno znači”, kaže njena osnivačica Amanda Ričardson.
„Tehnologija kao što je ova može da napravi ogromnu razliku, ali je važno da sposobnost terapeuta iz zajednice bude pojačana kako bi se išlo u korak sa potražnjom, jer već postoji duga lista čekanja za pomoć”, dodaje
Profesor Topun Ostin, specijalista za neonatologiju i direktor Perinatalnog centra za snimanje u Univerzitetskoj bolnici u Kembridžu, usredsređuje istraživanje na tretmane mozga na njegovim životnim ekstremima – u velikoj mladosti ili dubokoj starosti.
On kaže da studija Fjužn, koja želi da razvije i demonstrira sistem za procenu moždane aktivnosti kod novorođenčadi u krevecu, trenutno je prvi te vrste na svetu.
„Dvanaest meseci smo uspešno dokazivali koncept uz pomoć zdravih i prevremeno rođenih beba, a sada ćemo se usredsrediti na bebe za koje se smatra da su pod većim rizikom od moždane povrede.
„Razumevanje obrazaca moždanih aktivnosti i kod novorođenčadi rođenih u terminu i prevremeno može da nam pomogne da identifikujemoone najranjivije na povrede u ranom stadijumu”, kaže on.
Teo je jedna od zdravih beba rođenih u terminu koja učestvuje u probnom ispitivanju.
Njegova majka Stani Georgieva smatra da je važno dati doprinos.
„I njegov otac i ja smo naučnici, a kada Teo odraste moći će da iskoristi sve pogodnosti postignute kroz ova istraživanja, tako da smo smatrali da je važno da on bude mali deo tog razumevanja“, kaže ona.
Doktor Džoanidis je takođe ko-direktor NIHR Heltek Istraživačkog centra za povrede mozga, sa sedištem u Kembridžu.
On postoji da bi razvio nove tehnologije za unapređenje života ljudi sa moždanim povredama.
Centar je finansirao istraživača za studiju i pozajmiće ekspertizu kako bi pomogao da se uređaj koristi u čitavoj NHS, ukoliko se studija pokaže uspešnom.
„I dalje moramo da savladamo mnoge prepreke, ali se nadamo da ćemo u roku od tri do pet godina imati proizvod koji može biti procenjen mnogo šire“.
„Ukoliko troškovi dozvole, on bi mogao ne samo da prati bebe sa znanim problemom, već i da postane alatka za snimanje koja će pomoći u identifikaciji onih koje su možda ugrožene”, kaže on.
Izvor: 021.rs
Komentari (0)