Jedna neobična knjiga ”Zapažanja o akušerstvu” koju je napisao lekar Persival Vilubi opisuje kako su u 17. veku obavljani porođaju.
Knjiga je napisana kako bi ”informisala neupućene babice o dobrim metodama s kojima sam imao veliki uspeh”.
Postoje samo dve kopije knjige, a trenutno je jedna od njih na aukciji.
Vilubi koji je želeo da izmeni brutalne metode kojim su se služile babice tog vremena, opisuje sve jezive detalje mnogih slučajeva s kojim se susreo.
On prvi opisuje takozvanu epiziotomiju, odnosno sečenje mekog tkiva vagine kako bi se olakšao porođaj i seća se slučaja u Česterfildu 1646. kada je ”Doroti Nort, Gilbertova žena, osetila neki nemir u stomaku”.
Nekoliko babica je došlo da je obiđe i jedna od njih joj je ”stavila ruku u utrobu i rekla da je dete bilo zalepljeno za njena leđa, ali da je ona uspela da ga odvoji”.
Međutim, pošto sirota Doroti nije imala mira, Vilubi je stigao i otkrio da vodenjak još nije pukao i da je materica potpuno zatvorena, što je značilo da porođaj nije počeo.
On je savetovao trudnici da bude strpljiva i sačeka da porođaj prirodno počne. Kako je i očekivao, porodila se tri dana kasnije, ali je rodila mrtvo dete.
”Ne bih mogao ni da čujem neku babicu koja tvrdi da je dete zalepljeno za majčina leđa. To je znak velikog njenog neznanja”, piše Vilubi.
Dete ke ”zatvoreno unutar membrane u materici i isto kao što se materica ne može zalepiti za leđa, ne može ni dete koje pliva u vodi ograđeno sa nekoliko opni koje tu vodu drže u materici”.
On savetuje ženama da ne angažuju babicu ”koja pokušava na bilo koji način da nasilno izazove porođaj ”.
Zanimljivo je da ovaj neobični rad nije objavljen sve do 1863. kada je odštampano samo 100 primeraka, a samo 17 prodato, što ukazuje da su babice neznalice dugo bile jedina pomoć porodiljama.
