Lekari obično savetuju trudnicama da, ukoliko je to moguće, izbegavaju lekove, naročito tokom prva tri meseca.
To je vreme kada se formiraju bebini organi, tzv. organogeneza.
Tada je beba i najosetljivija na njihovo štetno dejstvo. Ali postoje bolesti i stanja, kao što su visok krvni pritisak, astma, epilepsija, kod kojih bi prekid terapije ugrozio zdravlje majke, pišu Večernje novosti.
U tim slučajevima, pre propisivanja bilo kog leka, lekar mora da proceni da li je opasnost od uzimanja leka veća od rizika nelečenja bolesti. On će, takođe, odabrati lek iz određene grupe, koji su sigurni za buduće mame. Na primer, neki antibiotici su sigurni za trudnice, a neki nisu.
“Većina lekova nije ispitivana na trudnicama, ali s obzirom na to da se dugo primenjuju, prikupljeno je dovoljno informacija da ih danas smatramo bezbednim”, objašnjava dr Predrag Đurović, ginekolog KBC Zemun.
“Bezbednim se smatraju: acetaminofen (paracetamol) protiv temperature, glavobolje, groznice i bola, penicilin i polusintetski penicilini (sinacilin, amoksicilin), eritromicin, cefalosporinski antibiotici, kao i lekovi za lečenje HIV-a. U ovoj grupi su i neki lekovi za alergiju, uključujući loratidin (klaritin) i difenhidramin (benadril), za visoki krvni pritisak: metildopa, nifelat, većina lekova protiv astme i neki lekovi za depresiju.”
Svi pomenuti medikamenti mogu da se uzimaju samo u dogovoru sa nadležnim lekarom. Takođe, lekara treba obavestiti o bilo kojem alternativnom leku ili dodatku koje trudnica tokom devet meseci planira da uzima, bez obzira na to što na njemu piše “prirodno”, jer to ne znači da je i “sigurno”.
A ukoliko se dogodi da se ženi tokom trudnoće propišu neki novi lekovi, treba naglasiti lekaru da je žena u drugom stanju.
“Prenatalni vitamini su značajni za trudnice, ali je važno da se žena konsultuje sa ginekologom o sigurnosti uzimanja drugih vitamina, biljnih lekova i dodataka”, naglašava dr Đurović. – Recimo, i vitamin A može biti toksičan u većim dozama.
Stručnjaci, takođe, upozoravaju da postoje i lekovi koje treba izbegavati tokom drugog stanja jer povećavaju šansu za razvoj urođenih mana i drugih ozbiljnih nuspojava.
Na ovom spisku su, upozorava naš sagovornik, lek za bubuljice izotretinoin, ACE inhibitori za snižavanje krvnog pritiska, lekovi za kontrolu epileptičnih napada, kao što je valproična kiselina (EFTIL), neki antibiotici, kao što su tetraciklini i doksiciklin.
Tokom trudnoće treba izbegavati i varfarin koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, litijum koji se koristi za lečenje psihičkih bolesti, alprazolam, dijazepam i neke druge perparate za lečenje strahova, kao i paroksetin koji se koristi za lečenje depresije.
“I neki lekovi koji se izdaju bez recepta, kao što je aspirin, ibuprofen, naproksen, nose rizik od urođenih mana, ali je on nizak i uglavnom se javlja ako se ti preparati uzimaju redovno i pred kraj trudnoće”, napominje dr Đurović.
“Treba imati u vidu i da prekid uzimanja leka može da uzrokuje određene probleme. Recimo, prekid terapije antidepresivima može da dovede do suicidnih ideja pacijentkinje, što takođe predstavlja veliki rizik.”
Zapravo, upozorava Đurović, nikada ne treba zaboraviti da nema leka koji se smatra 100 odsto sigurnim za korišćenje tokom trudnoće. Zbog toga se mnoge trudnice opredeljuju za neke alternativne terapije.
Recimo, na problem mučnine u ranoj trudnoći mogu da utiču akupunktura, akupresura, koren đumbira i vitamin B6 (piridoksin dva ili tri puta dnevno).
Bol u leđima mogu da umanje masaže leđnih mišića i topla kupka. Naravno, pre nego što trudnica primeni neke od ovih alternativnih terapija, mora da se konsultuje sa lekarom.
Štetno dejstvo nekog leka može da se ispolji odmah po primeni velikih jednokratnih doza, ali i pri dugotrajnom davanju srednjih, pa čak i malih doza, koje se mogu nakupljati u organizmu trudnice ili u samom plodu. U organizmu fetusa razgradnja lekova i drugih materija kao i njihova eliminacija odvijaju se usporeno zbog nezrelosti njegove jetre koja treba da ih razgradi i bubrega, koji treba da ih izluče. Na taj način stvaraju se uslovi za pojavu različitih štetnih efekata usled nakupljanja leka u plodu. Usled navedenog razloga, poremećaj razvoja i oštećenje ploda može nastati kao rezultat davanja čak i malih doza leka.
Ukoliko je žena ne znajući da je u drugom stanju uzela neki lek u prvih 10 do 14 dana od oplodnje, ne treba da brine, jer tada plod funkcioniše po sistemu “sve ili ništa”, odnosno ili će sve biti u redu, ili će uginuti i žena će dobiti menstruaciju”, ističe dr Predrag Đurović. Ako je lek uzet kasnije tokom trudnoće treba potražiti savet od ginekologa – perinatologa.
Komentari (0)