Foto:

Kako prepoznati zavisnost od video igara?

Izvor: Bebac.com

Oko 2,5 milijarde ljudi na svetu igra video‑igre, a većinu čine mladi ljudi i deca, piše PC Press.

 

Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja (WHO) na­ja­vi­la je kra­jem pro­šle go­di­ne, a nedavno je i slu­žbe­no o­bja­vi­la svo­ju no­vu, 11. po re­du, ver­zi­ju Međuna­ro­dne kla­si­fi­ka­ci­je bo­les­ti, u ko­joj je u de­lu men­tal­nih bo­les­ti i za­vi­snos­ti u­ključena i – za­vi­snost od i­gra­nja vi­deo‑iga­ra.

 

„Na­kon što smo kon­sul­to­va­li stručnja­ke iz ce­log sve­ta i pom­no proučili li­te­ra­tu­ru, o­dlučili smo da taj po­re­mećaj do­da­mo na po­pis bo­les­ti”, re­kao je za AFP načel­nik ode­lje­nja WHO‑a za psi­hičko zdrav­lje Shekhar Saxena.

 

Ka­rak­te­ris­ti­ke gej­ming po­re­mećaja

 

Bo­lest pod na­zi­vom gaming disorder ma­ni­fes­tu­je se kao uzo­rak po­na­ša­nja u ko­jem po­je­di­nac ne­ma kon­tro­lu nad svo­jim na­vi­ka­ma i­gra­nja. Kao i kod os­ta­lih za­vi­snos­ti, bo­le­snik da­je pri­ori­tet i­gra­nju na­su­prot os­ta­lim dnev­nim ak­tiv­nos­ti­ma i to na način da i­gra­nje ima pre­dnost nad svim dru­gim po­na­ša­nji­ma i do­vo­di do ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca.

 

Za di­ja­gno­zu ovog po­re­mećaja, ka­ko ga de­fi­ni­še WHO, po­na­ša­nje mo­ra da bu­de do­volj­no o­zbilj­no da značaj­no utiče na lični, po­ro­dični i dru­štve­ni ži­vot po­je­din­ca, na nje­go­vo o­bra­zo­va­nje, po­sao i dru­ga po­dručja fun­kci­oni­sa­nja, te da se ma­ni­fes­tu­je naj­ma­nje 12 me­se­ci.

 

Zna­ko­vi ko­ji upućuju na pos­to­ja­nje za­vi­snos­ti su prvo, ma­njak kon­tro­le nad na­vi­kom i­gra­nja (učes­ta­lost, in­ten­zi­tet, tra­ja­nje, kon­tekst, početak i zav­rše­tak ne mo­gu da se kon­tro­li­šu).

 

Dru­go, i­gra­nje do­bi­ja pri­ori­tet nad svim dru­gim dnev­nim ak­tiv­nos­ti­ma i in­te­re­si­ma, i treće, nas­ta­vak ili po­većanje in­ten­zi­te­ta i­gra­nja u­prkos po­ja­vi ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca (ma­njak sna, pro­ble­mi sa is­hra­nom, ote­ža­no fun­kci­oni­sa­nje oso­be u po­ro­di­ci, dru­štvu, ško­li ili na po­slu).

 

Foto: Pixabay

 

Iz WHO‑a ka­žu ka­ko po­re­mećaj pre­te­ra­nog i­gra­nja ne bi tre­ba­lo me­ša­ti s na­vi­ka­ma du­go­traj­nog i­gra­nja, i sva­ka­ko ga ne sme­mo uzi­ma­ti ola­ko.

 

„Mi­li­oni i­grača ši­rom sve­ta, čak i kad se ra­di o in­ten­ziv­nom gej­min­gu, ni­ka­da ne bi mo­gli da se sma­tra­ju lju­di­ma ko­ji bo­lu­ju od ovog po­re­mećaja”, po­ručio je dr Vladimir Poznyak ko­ji je pre­dlo­žio da se za­vi­snost od i­gra­nja uv­rsti među bo­les­ti. Na­gla­sio je i da je među i­gračima pro­ce­nat za­vi­sni­ka vrlo ni­zak, pro­ce­ne go­vo­re da bi tek dva‑tri od­sto i­grača mo­glo da bu­de za­vi­sno, ali da bi se s vre­me­nom mo­gao po­većava­ti.



Ne ta­ko brzo…

 

Ne sla­žu se svi psi­ho­lo­zi da je gej­ming po­re­mećaj vre­dan u­ključiva­nja u Međuna­ro­dnu kla­si­fi­ka­ci­ju bo­les­ti. Anthony Bean, dok­tor psi­ho­lo­ških na­uka i i­zvršni di­rek­tor pro­jek­ta Telos, s ne­pro­fi­tne kli­ni­ke za men­tal­no zdrav­lje u Fort Vor­tu u Tek­sa­su, je­dan je od onih ko­ji se ne sla­žu, ali on ne mi­sli da gej­ming po­re­mećaj ne pos­to­ji, već ka­že: „Ni­je baš do­bra ide­ja da se to re­ši na ovaj način (di­ja­gno­zom)… Ovo stvar­no o­tva­ra vra­ta da se bi­lo šta pro­gla­si bo­lešću. Ap­so­lu­tno bi­lo šta, na pri­mer gle­da­nje pre­vi­še fud­ba­la na TV‑u mo­že se sma­tra­ti bi­he­vi­oral­no za­vi­snim po­na­ša­njem ako stručnja­ci za men­tal­no zdrav­lje ne in­sis­ti­ra­ju na ri­go­ro­zni­jem proučava­nju pro­ble­ma”, re­kao je Bean, za­ključujući da je o­tva­ra­nje tih vra­ta za­pra­vo o­tva­ra­nje Pan­do­ri­ne ku­ti­je.

 

Foto: Pixabay

 

Stan­dard de­fi­ni­še bo­les­ti, po­re­mećaje, pov­re­de i dru­ga sro­dna zdrav­stve­na sta­nja. Is­tra­ži­vači ga ko­ris­te ka­ko bi za­ve­li ra­zlog smrti, bo­les­ti, pov­re­de i sim­pto­ma, a le­ka­ri ga ko­ris­te za da­va­nje di­ja­gno­za i dru­gih sta­nja.

 

U mno­gim slučaje­vi­ma, zdrav­stve­ne kom­pa­ni­je i osi­gu­ra­vači ko­ris­te ovaj stan­dard kao o­sno­vu za na­do­kna­du. Poznyak očeku­je da kla­si­fi­ka­ci­ja gej­ming po­re­mećaja znači da će zdrav­stve­ni ra­dni­ci i sis­te­mi bi­ti „upo­zo­re­ni na pos­to­ja­nje ovog sta­nja”, a is­tov­re­me­no da će po­većati mo­gućnost da „lju­di ko­ji pa­te od ovih sta­nja mo­gu da do­bi­ju od­go­va­ra­juću po­moć”.

 

Izvor: danas.rs

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Oko 2,5 milijarde ljudi na svetu igra video‑igre, a većinu čine mladi ljudi i deca, piše PC Press.

 

Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja (WHO) na­ja­vi­la je kra­jem pro­šle go­di­ne, a nedavno je i slu­žbe­no o­bja­vi­la svo­ju no­vu, 11. po re­du, ver­zi­ju Međuna­ro­dne kla­si­fi­ka­ci­je bo­les­ti, u ko­joj je u de­lu men­tal­nih bo­les­ti i za­vi­snos­ti u­ključena i – za­vi­snost od i­gra­nja vi­deo‑iga­ra.

 

„Na­kon što smo kon­sul­to­va­li stručnja­ke iz ce­log sve­ta i pom­no proučili li­te­ra­tu­ru, o­dlučili smo da taj po­re­mećaj do­da­mo na po­pis bo­les­ti”, re­kao je za AFP načel­nik ode­lje­nja WHO‑a za psi­hičko zdrav­lje Shekhar Saxena.

 

Ka­rak­te­ris­ti­ke gej­ming po­re­mećaja

 

Bo­lest pod na­zi­vom gaming disorder ma­ni­fes­tu­je se kao uzo­rak po­na­ša­nja u ko­jem po­je­di­nac ne­ma kon­tro­lu nad svo­jim na­vi­ka­ma i­gra­nja. Kao i kod os­ta­lih za­vi­snos­ti, bo­le­snik da­je pri­ori­tet i­gra­nju na­su­prot os­ta­lim dnev­nim ak­tiv­nos­ti­ma i to na način da i­gra­nje ima pre­dnost nad svim dru­gim po­na­ša­nji­ma i do­vo­di do ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca.

 

Za di­ja­gno­zu ovog po­re­mećaja, ka­ko ga de­fi­ni­še WHO, po­na­ša­nje mo­ra da bu­de do­volj­no o­zbilj­no da značaj­no utiče na lični, po­ro­dični i dru­štve­ni ži­vot po­je­din­ca, na nje­go­vo o­bra­zo­va­nje, po­sao i dru­ga po­dručja fun­kci­oni­sa­nja, te da se ma­ni­fes­tu­je naj­ma­nje 12 me­se­ci.

 

Zna­ko­vi ko­ji upućuju na pos­to­ja­nje za­vi­snos­ti su prvo, ma­njak kon­tro­le nad na­vi­kom i­gra­nja (učes­ta­lost, in­ten­zi­tet, tra­ja­nje, kon­tekst, početak i zav­rše­tak ne mo­gu da se kon­tro­li­šu).

 

Dru­go, i­gra­nje do­bi­ja pri­ori­tet nad svim dru­gim dnev­nim ak­tiv­nos­ti­ma i in­te­re­si­ma, i treće, nas­ta­vak ili po­većanje in­ten­zi­te­ta i­gra­nja u­prkos po­ja­vi ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca (ma­njak sna, pro­ble­mi sa is­hra­nom, ote­ža­no fun­kci­oni­sa­nje oso­be u po­ro­di­ci, dru­štvu, ško­li ili na po­slu).

 

Foto: Pixabay

 

Iz WHO‑a ka­žu ka­ko po­re­mećaj pre­te­ra­nog i­gra­nja ne bi tre­ba­lo me­ša­ti s na­vi­ka­ma du­go­traj­nog i­gra­nja, i sva­ka­ko ga ne sme­mo uzi­ma­ti ola­ko.

 

„Mi­li­oni i­grača ši­rom sve­ta, čak i kad se ra­di o in­ten­ziv­nom gej­min­gu, ni­ka­da ne bi mo­gli da se sma­tra­ju lju­di­ma ko­ji bo­lu­ju od ovog po­re­mećaja”, po­ručio je dr Vladimir Poznyak ko­ji je pre­dlo­žio da se za­vi­snost od i­gra­nja uv­rsti među bo­les­ti. Na­gla­sio je i da je među i­gračima pro­ce­nat za­vi­sni­ka vrlo ni­zak, pro­ce­ne go­vo­re da bi tek dva‑tri od­sto i­grača mo­glo da bu­de za­vi­sno, ali da bi se s vre­me­nom mo­gao po­većava­ti.



Ne ta­ko brzo…

 

Ne sla­žu se svi psi­ho­lo­zi da je gej­ming po­re­mećaj vre­dan u­ključiva­nja u Međuna­ro­dnu kla­si­fi­ka­ci­ju bo­les­ti. Anthony Bean, dok­tor psi­ho­lo­ških na­uka i i­zvršni di­rek­tor pro­jek­ta Telos, s ne­pro­fi­tne kli­ni­ke za men­tal­no zdrav­lje u Fort Vor­tu u Tek­sa­su, je­dan je od onih ko­ji se ne sla­žu, ali on ne mi­sli da gej­ming po­re­mećaj ne pos­to­ji, već ka­že: „Ni­je baš do­bra ide­ja da se to re­ši na ovaj način (di­ja­gno­zom)… Ovo stvar­no o­tva­ra vra­ta da se bi­lo šta pro­gla­si bo­lešću. Ap­so­lu­tno bi­lo šta, na pri­mer gle­da­nje pre­vi­še fud­ba­la na TV‑u mo­že se sma­tra­ti bi­he­vi­oral­no za­vi­snim po­na­ša­njem ako stručnja­ci za men­tal­no zdrav­lje ne in­sis­ti­ra­ju na ri­go­ro­zni­jem proučava­nju pro­ble­ma”, re­kao je Bean, za­ključujući da je o­tva­ra­nje tih vra­ta za­pra­vo o­tva­ra­nje Pan­do­ri­ne ku­ti­je.

 

Foto: Pixabay

 

Stan­dard de­fi­ni­še bo­les­ti, po­re­mećaje, pov­re­de i dru­ga sro­dna zdrav­stve­na sta­nja. Is­tra­ži­vači ga ko­ris­te ka­ko bi za­ve­li ra­zlog smrti, bo­les­ti, pov­re­de i sim­pto­ma, a le­ka­ri ga ko­ris­te za da­va­nje di­ja­gno­za i dru­gih sta­nja.

 

U mno­gim slučaje­vi­ma, zdrav­stve­ne kom­pa­ni­je i osi­gu­ra­vači ko­ris­te ovaj stan­dard kao o­sno­vu za na­do­kna­du. Poznyak očeku­je da kla­si­fi­ka­ci­ja gej­ming po­re­mećaja znači da će zdrav­stve­ni ra­dni­ci i sis­te­mi bi­ti „upo­zo­re­ni na pos­to­ja­nje ovog sta­nja”, a is­tov­re­me­no da će po­većati mo­gućnost da „lju­di ko­ji pa­te od ovih sta­nja mo­gu da do­bi­ju od­go­va­ra­juću po­moć”.

 

Izvor: danas.rs

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije