Foto:

Priča koja je iznenadila Srbiju: Novopazarka rodila u 60. godini

Izvor: Bebac.com

Novopazarka Atifa Ljajić (60) je 20. juna u Beogradu, na Ginekološko-akušerskoj klinici, rodila ćerku Alinu carskim rezom, i to posle više pokušaja da „prirodnim putem” ostane trudna i nakon četiri vantelesne oplodnje.

 

Iako su šira javnost, ali i mediji, u prethodnom periodu posvetili veliku pažnju ovom događaju, istina više u konotaciji senzacionalizma, ovaj slučaj je pokrenuo raspravu o etici žena koje se u starijem dobu odluče da postanu majke. Stručnjaci su u svojim mišljenima suprotstavljeni – dok jedni takav potez žene karakterišu kao „sebičan”, drugi ga brane tvrdnjom da je i „deset godina roditeljstva kvalitetnije nego život sa užasnim roditeljima koji traje i po 40 godina”.

 

Patronažna sestra Anica Nikolić, koja je nakon porođaja obišla Atifu Nokić i njenu bebu, kaže da je majka brižna, a bebine potrebe zadovoljene.

 

„Beba je odlično. Ona je okupana, nahranjena i sređena”, svedoči Anica Nikolić, dodajući da mama i novorođenče žive u stanu koji prokišnjava i u kome ima vlage.


Izvor: Pixabay
Odluka koju je donela Atifa od početka trudnoće bila je rizična po njeno zdravlje i život. Kako bi trudnoću dovela do kraja u dobrom stanju, tokom šest meseci ležala je u bolnici pod budnim okom doktora.
Prof. dr Nebojša Radunović koji je brinuo o Atifi tokom trudnoće i na porođaju kaže da su ovakvi postupci uslovno rečeno pozitivni.
„Ono što je neobičnost jeste da organizam posle 50 godina svoje resurse prebacuje na druga mesta, a reproduktivni sistem počne da se gasi. Rizik postoji iz više razloga u ovom slučaju, problem je sa srcem, bubrezima i plućima koji su radili dosta dugo, a sada dobijaju opterećenje pa rade i za bebu. U toj celoj priči ima jedna pozitivna stvar – beba svoju majku podmlađuje svojim hormonima. Rizik je po majku, a po bebu nije ukoliko sve to dobro teče”, kaže prof. Radunović.
Pored medicinskih rizika, sociolog Ratko Božović ističe da se ovde pojavljuju još dva problema.
„Žena je htela da se ostvari kao majka i u zadnjem času i dobije socijalnu samopotvrdu. Ona je sledila svoju želju i to je uradila. Kada dete bude imalo sedam godina i bude krenulo u školu, pitanje je kako će to sve izgledati. Dobro je razmisliti i izmaštati dalje posledice, pre nego što donesemo odluku, a čini mi se da ova majka to nije uradila. Kao da je samo tražila socijalnu samopotvrdu. S druge strane, dešavanja u porodici su priča o rasulu”, tvrdi Božović.
S druge strane, psihoterapeut Marko Braković tvrdi da ima opravdanja za rađanje dece u sedmoj deceniji života.
„Potomstvo je naša primarna funkcija, bez obzira na to koliko će dete dugo imati majku. Može i deset godina roditeljstva biti kvalitetnije nego život sa užasnim roditeljima koji traje i po 40 godina. U nekim kulturama decu su čuvali svi članovi jednog plemena, bez obzira na to čije je dete i koliko ko ima godina kao roditelj. Sve su to kulturološki obrasci koji su veoma relevantni i promenljiviji nego što se isprva čini”, objašnjava Braković.
Izvor: Pixabay

Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da se u ovakvim slučajevima ipak radi o sebičnosti, jer se, smatra on, mnoge žene osećaju neispunjeno ako ne rode dete.

 

„Roditi dete u šezdesetoj godini je kasno, ako pretpostavimo da će ona živeti 90 godina. Verovatno će Atifa to i izdržati, ali imajući u obzir i druge okolnosti, da je socijalni slučaj praktično, tom detetu neće biti lako. Kasnije, kada ono krene u školu, ono će verovatno imati osećanje srama da je njegova mama suviše stara. To su otežavajuće okolnosti. Većina ljudi bi rekla da je cena roditeljstva vrlo visoka i dete dolazi u nepovoljne okolnosti koje nisu dobre za njegov razvoj”, objašnjava Milivojević.

 

Atifa Nokić kaže za „Blic” da je podigla kredit za vantelesnu oplodnju koji otplaćuje mesečno po 10.000 dinara, a to je inače ceo iznos koji dobija kao nadoknadu za nezaposlene. Ostalo joj je još da otplati 30.000 dinara. Ali, to nije kraj njenim mukama. Zbog loših uslova u kojima živi s bebom, moraće da se odseli pre zime. Kako kaže, ima rođake, ali ni oni nisu dobro situirani, a i da jesu, imaju svoje porodice, probleme, izdatke…

 

Tokom razgovora Atifa je sve vreme plakala, što od sreće jer je konačno postala majka, što od tuge što ju je muž napustio, što nema nikoga, nema ni para, a mora i da se seli…

 

„Muž je definitivno odlučio da ode i rekao mi da mu ne pada na pamet da prizna dete jer ionako nije ni donirao spermu”, objašnjava Atifa i dodaje da je Šerif trpeo veliki pritisak komšija, poznanika, javnosti uopšte.

 

„Svi mu govore da je budala ako prizna dete… Do sada je kiriju plaćao Šerif, a sada ne znam kako ćemo”, požalila se ona.

 

Nakon četiri pokušaja da ostane u drugom stanju, Atifina najveća želja je ispunjena, međutim, suprug Šerif (68), koji nije biološki otac deteta, ostavio ju je po dolasku iz porodilišta.

 

 

Izvor: www.blic.rs

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Novopazarka Atifa Ljajić (60) je 20. juna u Beogradu, na Ginekološko-akušerskoj klinici, rodila ćerku Alinu carskim rezom, i to posle više pokušaja da „prirodnim putem” ostane trudna i nakon četiri vantelesne oplodnje.

 

Iako su šira javnost, ali i mediji, u prethodnom periodu posvetili veliku pažnju ovom događaju, istina više u konotaciji senzacionalizma, ovaj slučaj je pokrenuo raspravu o etici žena koje se u starijem dobu odluče da postanu majke. Stručnjaci su u svojim mišljenima suprotstavljeni – dok jedni takav potez žene karakterišu kao „sebičan”, drugi ga brane tvrdnjom da je i „deset godina roditeljstva kvalitetnije nego život sa užasnim roditeljima koji traje i po 40 godina”.

 

Patronažna sestra Anica Nikolić, koja je nakon porođaja obišla Atifu Nokić i njenu bebu, kaže da je majka brižna, a bebine potrebe zadovoljene.

 

„Beba je odlično. Ona je okupana, nahranjena i sređena”, svedoči Anica Nikolić, dodajući da mama i novorođenče žive u stanu koji prokišnjava i u kome ima vlage.


Izvor: Pixabay
Odluka koju je donela Atifa od početka trudnoće bila je rizična po njeno zdravlje i život. Kako bi trudnoću dovela do kraja u dobrom stanju, tokom šest meseci ležala je u bolnici pod budnim okom doktora.
Prof. dr Nebojša Radunović koji je brinuo o Atifi tokom trudnoće i na porođaju kaže da su ovakvi postupci uslovno rečeno pozitivni.
„Ono što je neobičnost jeste da organizam posle 50 godina svoje resurse prebacuje na druga mesta, a reproduktivni sistem počne da se gasi. Rizik postoji iz više razloga u ovom slučaju, problem je sa srcem, bubrezima i plućima koji su radili dosta dugo, a sada dobijaju opterećenje pa rade i za bebu. U toj celoj priči ima jedna pozitivna stvar – beba svoju majku podmlađuje svojim hormonima. Rizik je po majku, a po bebu nije ukoliko sve to dobro teče”, kaže prof. Radunović.
Pored medicinskih rizika, sociolog Ratko Božović ističe da se ovde pojavljuju još dva problema.
„Žena je htela da se ostvari kao majka i u zadnjem času i dobije socijalnu samopotvrdu. Ona je sledila svoju želju i to je uradila. Kada dete bude imalo sedam godina i bude krenulo u školu, pitanje je kako će to sve izgledati. Dobro je razmisliti i izmaštati dalje posledice, pre nego što donesemo odluku, a čini mi se da ova majka to nije uradila. Kao da je samo tražila socijalnu samopotvrdu. S druge strane, dešavanja u porodici su priča o rasulu”, tvrdi Božović.
S druge strane, psihoterapeut Marko Braković tvrdi da ima opravdanja za rađanje dece u sedmoj deceniji života.
„Potomstvo je naša primarna funkcija, bez obzira na to koliko će dete dugo imati majku. Može i deset godina roditeljstva biti kvalitetnije nego život sa užasnim roditeljima koji traje i po 40 godina. U nekim kulturama decu su čuvali svi članovi jednog plemena, bez obzira na to čije je dete i koliko ko ima godina kao roditelj. Sve su to kulturološki obrasci koji su veoma relevantni i promenljiviji nego što se isprva čini”, objašnjava Braković.
Izvor: Pixabay

Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da se u ovakvim slučajevima ipak radi o sebičnosti, jer se, smatra on, mnoge žene osećaju neispunjeno ako ne rode dete.

 

„Roditi dete u šezdesetoj godini je kasno, ako pretpostavimo da će ona živeti 90 godina. Verovatno će Atifa to i izdržati, ali imajući u obzir i druge okolnosti, da je socijalni slučaj praktično, tom detetu neće biti lako. Kasnije, kada ono krene u školu, ono će verovatno imati osećanje srama da je njegova mama suviše stara. To su otežavajuće okolnosti. Većina ljudi bi rekla da je cena roditeljstva vrlo visoka i dete dolazi u nepovoljne okolnosti koje nisu dobre za njegov razvoj”, objašnjava Milivojević.

 

Atifa Nokić kaže za „Blic” da je podigla kredit za vantelesnu oplodnju koji otplaćuje mesečno po 10.000 dinara, a to je inače ceo iznos koji dobija kao nadoknadu za nezaposlene. Ostalo joj je još da otplati 30.000 dinara. Ali, to nije kraj njenim mukama. Zbog loših uslova u kojima živi s bebom, moraće da se odseli pre zime. Kako kaže, ima rođake, ali ni oni nisu dobro situirani, a i da jesu, imaju svoje porodice, probleme, izdatke…

 

Tokom razgovora Atifa je sve vreme plakala, što od sreće jer je konačno postala majka, što od tuge što ju je muž napustio, što nema nikoga, nema ni para, a mora i da se seli…

 

„Muž je definitivno odlučio da ode i rekao mi da mu ne pada na pamet da prizna dete jer ionako nije ni donirao spermu”, objašnjava Atifa i dodaje da je Šerif trpeo veliki pritisak komšija, poznanika, javnosti uopšte.

 

„Svi mu govore da je budala ako prizna dete… Do sada je kiriju plaćao Šerif, a sada ne znam kako ćemo”, požalila se ona.

 

Nakon četiri pokušaja da ostane u drugom stanju, Atifina najveća želja je ispunjena, međutim, suprug Šerif (68), koji nije biološki otac deteta, ostavio ju je po dolasku iz porodilišta.

 

 

Izvor: www.blic.rs

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije