Bebi frendli program u Srbiji se od samog početka nije primenjivao onako kako je to zamislio Unicef, a sada se već razmišlja i o njegovom ukidanju.
”Bebi frendli? Ne, ne bih ja to. Tamo je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila?” Ovako obično reaguju tek porođene žene ako ih pitate da li će u bebi frendli program ili ne.
Međutim, nije samo u Srbiji bebi frendli program pod lupom. I u svetu se, nakon 25 godina od pokretanja inicijative, sve češće postavlja pitanje da li je on zaista dobar za majke i novorođenčad sa svojih 10 famoznih pravila.
Kako se ovaj program ne odnosi samo na dojenje tako se u obveznim pravilima programa u bolnicama zabranjuje korištenje duda varalica, ali se isto tako zabranjuje bebama dohrana adaptiranim mlekom, osim u slučajevima kada je to medicinski opravdano.
I tako se dolazi do tog zaključka ”osim” – što bi u praksi značilo ukoliko je program jasan i decidirano zabranjuje odnosno dozvoljava neka pravila, onda upravo ta rigoroznija pravila baš i nisu uvek dobra za mame i bebe.
Prof. dr Snežana Rakić, direktorka GAK ”Narodni front” kaže da je ovo porodilište modifikovalo ovaj program i da majke i bebe ne moraju biti stalno zajedno ukoliko je to želja porodilje.
.jpg)
– Da bi bebi frendli funkcionisao, mora da bude dovoljan broj sestara, a naš prvi problem je nedostatak zdravstvenog osoblja koje to može da isprati. Drugo, veliki je napor za ženu koja je porođena da odmah ustaje, da se bavi detetom. To je moguće ako u porodilištu ima dva ili tri porođaja dnevno. Ali ako ima više od 10, to je teško održivo. Tendencija svuda u svetu je da se žena što ranije puštaju kući. A da bi se uspostavila laktacija i da bi se bebi frendli program ostvario, žena treba bar tri do četiri dana bude u porodilištu, što više ni u svetu nije slučaj – objašnjava prof. dr Rakić.
Ono što je dobro iz ove inicijative, ističe ona jeste to što se žena podstiče da doji.
– Naše iskustvo je da je za majke vrlo naporan bejbi frendli, jer čim se porode moraju da ustanu i prepovijaju bebu, a laktacija im u većini slučajeva još nije krenula. Dešavalo nam se da nam pacijentkinje odu u drugu bolnicu, na porođaj, koja nema bebi frendli program – ističe dr Rakić.
To je i bio razlog zašto je GAK ”Narodni front” na neki načn modifikovao sve ovo.
– Sada smo sve prilagodili majkama. Donosimo im bebe kada one žele. Više to nije striktno po pravilima, trudimo se da ženama bude lakše – kaže prof. dr Rakić.
Ni u GAK ”Višegradskoj” situacija nije drugačija. I oni su se sustretali sa odlaskom žena iz porodilišta zbog bebi frendlija. – Klinika je imala bebi frendli sistem pre nekoliko godina, ali smo ga napustili zbog nedostataka kadra, kao i zbog toga što dobar deo pacijentkinja nije bio zadovoljan i nije želeo to. Sada smo ponovo u polovini postelja uveli bebi frendli sistem. On sada funkcioniše ne kompletnim kapacitetom, već ko hoće. Koliko su majke zadovoljne videćemo iz anketa. Ono što je činjenica jeste da su majke podeljene u želji da li su zadovoljne bebi frendlijem – ističe prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor GAK ”Višegradska”, ali i predsednik Republičke stručne komisije za ginekologiju i akušerstvo.
Prof. dr Stefanović objašnjava da je prethodnih godinu i po dana bilo dosta sastanaka na ovu temu i praktično su zaključci bili da treba uvesti bebi frendli u celoj Srbiji, u skladu sa nekim trendovima koji su u svetu ili su bar bili u svetu.
– U medicini se mnoge stvari menaju. Neke države koje su imale bebi frendli dolaze do zaključka da to nije dobro. Šta će biti u budućnosti videćemo. Zaključak jeste da treba da se formiraju perinatalni centri koji će biti povezani sa ginekološkim klinikama, kao i sa neonatalnim ustanovama. U Srbiji treba da oformimo pet perinatalnih centara i to je naš cilj – najavljuje dr Stefanović.
Inicijativa stara 25 godina
Inicijativa za bejbi frendli bolnice je globalna inicijativa Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa koja je pokrenuta 1991. godine. Ona ima za cilj da se svakoj bebi obezbedi najbolji mogući početak života tako što se stvara okruženje zdravstvene zaštite koje podržava dojenje i odgovarajuće prakse zdravstvene zaštite kao normu. To se radi tako što se implementira deset koraka do uspešnog dojenja i što se radi na zabrani reklamiranja i distribucije besplatnih i jeftinih zamena za majčino mleko preko zdravstvenih ustanova.
Komentari (0)