Prema novoj studiji, shvatanje roditeljstva je individualno i zasniva se na tome kakav ste život živeli pre te zahtevne uloge i kakav sistem vrednosti imate, a knjige ili saveti neće vas puno promeniti.
Američki Institute for Advanced Studies in Culture pri Universitu Virdžinija radio je istraživanje o tipu roditelja i na kraju zaključio da postoje četiri kategorije.
Prva kategorija su vernici koji u centar svog sveta, pa tako i u vaspitanje stavljaju religiju. Najvrednija stavka u njihovom je pristupu moral, a najviše od svega im je važno da deca odrastajući nauče razliku između dobrog i lošeg. Drugi odraz u vaspitanju koji im je jako važan je negativnost odnosno način na koji će deca završiti nakon zemaljskog života ako se ne budu pridržavala pravila i živela u skladu s propisanim načelima i vrednostima. U vaspitanju su odmereni, deca imaju dnevne obaveze i kućne poslove, a u slučaju problema roditelj će se verovatno pre obratiti svešteniku nego, recimo, psihologu.
Tolerancija umesto vere druga je kategorija roditelja i njima je od svega najvažnija sloboda čoveka pa tako i deteta. Uz tu slobodu, naravno, dolazi i snošenje posledica za donesene odluke, a uloga roditelja je da dete pripremi na takav život. Većina anketiranih roditelja u ovoj grupi u moralnom smislu razmišlja o dobrobiti većine, a ne o ličnoj sreći i na taj način vaspitava decu. Obrazovaniji su od proseka, ali imaju manje članova porodice. Izloženiji su modernoj kulturi i otvoreniji prema tehnologiji, a za savete će se obratiti stručnjacima.
Treća grupa roditelja za svoju decu najviše želi da usvoje preživljavanje u stvarnom svetu, a taj put ne uključuje nužno knjige i obrazovanje. Tome verovatno pridonosi činjenica da je ova grupa nešto manje obrazovana od proseka, piše Huffington Post. Većinom imaju samo jedno dete, a dve trećine parova je u braku. Ovaj tip roditelja u konstantnoj je brizi jer im nikada nije dovoljno dobar trenutak za donošenje deteta na svet te ne vide svetlu budućnost. U toj brizi često previše ulaze u privatni prostor deteta i zabadaju nos.
Poslednja grupa su zaneseni vizionari. Takođe ne spadaju među najobrazovanije, ali imaju visoka očekivanja. Puno se nadaju i ulažu u decu jer im žele dati više nego što su sami imali. Njihov je pogled na roditeljstvo i budućnost dece optimističan te se nadaju da će deci u budućnosti svakako biti bolje i napraviće sve da se to ostvari. U tom smislu brzi su u pohvalama i motivaciji za sve dobro što dete napravi, ali jednako tako će ih brzo pokuditi ili kazniti, a sve za njihovo dobro i svetlu, bolju budućnost.
Komentari (0)