Iako leto kalendarski još nije počelo, već smo se suočili i s velikom vrućinom i sa temperaturnim oscilacijama koje se negativno odražavaju na hronične bolesnike, prvenstveno na astmatičare, dijabetičare i pacijente koji pate od kardiovaskularnih bolesti.
Pritisak varira zbog vrućine
Kardiovaskularni bolesnici teško podnose vrućinu, a hipertoničare muče velike varijacije krvnog pritiska. Kolebanje pritiska nije samo neprijatno već je i opasno, s obzirom na to da povećava rizik od pucanja krvnih sudova i stvaranja ugrušaka koji izazivaju srčani i moždani udar.
Oboleli od visokog krvnog pritiska u letnjim mesecima treba da izbegavaju teže fizičke poslove. Ne preporučuje im se boravak na suncu u periodu od devet sati ujutru do pet posle podne.
Da bi se taj rizik umanjio, leti treba češće meriti pritisak i korigovati terapiju, ali isključivo uz odobrenje izabranog lekara.
Plućima smeta vreo vazduh
Plućni bolesnici, a pre svega astmatičari, pacijenti sa alergijama ili hroničnom opstruktivnom bolesti pluća (HOBP), leti imaju učestale napade gušenja što zbog visoke koncentracije polena i povećane vlažnosti, što zbog nakupljanja sluzi u disajnim putevima pod uticajem toplog vazduha. Osim toga, astmatičari troše više kiseonika iz krvi što dovodi do ubrzanog disanja i gušenja.
Vrućina pogoduje i širenju određenih virusa, izazivača respiratornih infekcija, koje kod astmatičara, pacijenata s alergijama i HOBP mogu da zakomplikuju osnovnu bolest. Njima se preporučuje da izlaze iz kuće samo u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima i da borave u klimatizovanim prostorijama.
Dijabetičarima oscilira nivo šećera
Visoke temperature izazivaju pojačano znojenje, naročito kod pacijenata s dijabetesom, pa u određenim slučajevima dolazi do opšte malaksalosti, nesvestice i pada krvnog pritiska. Da bi se sprečile komplikacije, dijabetičari moraju da povećaju unos tečnosti i da izbegavaju fizički napor jer će im u suprotnom biti ugroženi i vitalni organi (srce, pluća, mozak, bubrezi i jetra).
Pacijentima s ovim oboljenjem preporučuje se da češće mere nivo šećera u krvi i da, u skladu s rezultatima, povećavaju ili smanjuju dozu insulina. Posebnu pažnju treba posvetiti stopalima, jer i najbezazlenija rana na površini kože može da dovede do dijabetesnog stopala, izuzetno teške komplikacije.
Komentari (0)