U Novom Sadu nijedno dete ne čeka na usvajanje ili smeštaj u hraniteljskoj porodici, a njih 108 je lane dobilo novi dom. Upravnica Sigurne dečje kuće Centra za socijalni rad Milica Čamangos kaže da mališani najduže osam meseci čekaju da im se nađe smeštaj. Prošle godine usvojeno je osmoro klinaca, a njih 100 je smešteno u hraniteljske porodice.
"Svako dete koje stekne status za usvojenje i bude usvojeno. U Novom Sadu nema dece koja bi mogla da budu usvojena, a da im nisu nađeni roditelji. Nekada usvojitelji neće da uzmu dete koje je bolesno ili mentalno nedovoljno razvijeno, ali to nije slučaj u novosadskoj opštini. Ovde nema takve diskriminacije i svakom detetu je pronađena porodica", priča Milica Čamangos i napominje kako je potpuno drugačija situacija kada je reč o parovima koji žele da usvoje dete.
Svi potencijalni usvojitelji nalaze se na jednoj, jedinstvenoj listi čekanja. Kako saznajemo od Milice Čamangos, oko 600 parova u Srbiji čeka na usvojenje mališana. Najjednostavniji deo posla je prikupljanje dokumentacije, pošto to traje do dve sedmice. Budući roditelji dostavljaju lekarsko uverenje, izvod iz knjige rođenih i venčanih, uverenja da nisu osuđivani, kažnjavani i pod istragom, odnosno dokumenta koja govore o njima kao društvenim bićima. Nakon toga se obrađuje njihova opšta podobnost i roditelji kreću na edukaciju koja se sastoji od šest radionica.
Sve to ne traje duže od šest meseci.
"Opštu podobnost roditelja proverava tim organa starateljstva koji čine psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik. Tek posle toga prolaze obuku za roditelje, jer se život sa detetom razlikuje od dotadašnjeg načina života i budući roditelji moraju da se pripreme za ono što ih čeka", objašnjava Čamangos.
Upravnica Sigurne dečje kuće kaže da od deteta ne treba kriti da je usvojeno, jer postoji način da se to mališanima objasni. Naravno, sa stručnjacima se proceni kada je najbolji trenutak da se to saopšti detetu. Usvojeno dete ima pravo da sazna i ko su mu biološki roditelji, ali do susreta i upoznavanja može da dođe tek nakon što stručni timovi Centra za socijalni rad procene da li je to u interesu mališana.
"U trenutku usvojenja detetu se menja prezime, a ostaje mu ime. Kad poželi da vidi svoje prave roditelje, organ starateljstva se ponovo uključuje u proces. Ako stručni tim proceni da će kontakt pozitivno delovati i biti u interesu deteta, do susreta će doći. Ako to može da ima negativan uticaj na dete, taj kontakt se nikada ne ostvari", navodi Čamangosova.
Budući usvojitelji moraju da budu psiho-fizički zdravi, da imaju određen nivo obrazovanja i stalan posao, ali ne moraju da budu vlasnici stana, tako podstanarstvo nije prepreka za usvajanje.
Do sada još niko nije vratio dete, niti je proglašen za nepogodnog roditelja. Hraniteljske porodice su pod stalnom kontrolom Centra za socijalni rad, mada i sami hranitelji često dolaze po savet i pomoć. Budući usvojitelji mogu da se obrate timu za porodični smeštaj Centra za socijalni rad, kako bi dobili uputstva kako da dođu do dokumenata i da im razjasne eventualne proceduralne i druge nedoumice oko usvajanja.
Komentari (0)