Za besplatan pokušaj vantelesne oplodnje u Srbiji o trošku države prijavilo se nekoliko hiljada parova, a dosad je rođeno nešto manje od 200 beba.
U Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, od oktobra 2006. godine do 22. jula 2007. godine, 217 pacijentkinja je ušlo u program za dobijanje potomstva na ovaj način, a postupak je završen kod 179 žena.
Mr dr Aleksandra Trninić-Pjević, iz ove zdravstvene ustanove, kaže da su se porodile 52 žene i da je rođeno 75 beba – tri para trojki i 14 para blizanaca.
Od 1. septembra 2007. godine do danas kod 189 žena je završen proces, a stopa trudnoće koja je potvrđena ultrazvukom iznosi 41 odsto – istakla je dr Trninić-Pjević.
U Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” do sada su kroz program prošle 382 žene, 42 su se već porodile i na svet donele 11 dvojki i jedne trojke.
Kako objašnjavaju u Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, do kraja prošle godine je 240 pacijentkinja bilo uključeno u program vantelesne oplodnje o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Prof. dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju u ovoj ustanovi, kaže da su se ovoj ustanovi dosad prijavila 1.492 bračna para. Do kraja 2007. godine ovde se, zahvaljujući primeni ove metode, porodilo 18 žena, a 31 trudnica čeka na taj najlepši trenutak u životu.
Od tog broja 57 pacijentkinja je spontano ostalo trudno, 46 žena je odustalo, a 24 para nam je bilo nedostupno. Odbili smo 173 para, jer nisu ispunjavali kriterijume. Trenutno je u program uključeno 60 pacijentkinja, a žene kojima ćemo postupak da uradimo u aprilu već sada počinju sa pripremama za tu intervenciju, jer je za to potrebno od četiri do šest nedelja – istakao je dr Tulić.
Od tog broja 57 pacijentkinja je spontano ostalo trudno, 46 žena je odustalo, a 24 para nam je bilo nedostupno. Odbili smo 173 para, jer nisu ispunjavali kriterijume.
Trenutno je u program uključeno 60 pacijentkinja, a žene kojima ćemo postupak da uradimo u aprilu već sada počinju sa pripremama za tu intervenciju, jer je za to potrebno od četiri do šest nedelja – istakao je dr Tulić.
Naš sagovornik naglašava da su u ovoj ustanovi ostvareni dobri rezultati stope trudnoće, koja do decembra 2007. godine iznosi 23,49 odsto, a u januaru ove godine 37,5 odsto. Između 10 i 26 odsto parova koju su se podvrgli postupku vantelesne oplodnje dobija blizance ili trojke.
RZZO finansira samo jedan postupak mogućeg začeća na ovaj način, a analize, ipak, pokazuju da je najveći procenat trudnoća ostvaren kod žena koje su se do tri puta podvrgle postupku vantelesne oplodnje. Ova metoda radi se najviše šest puta, sa određenim pauzama, zavisno od toga koliko je ženi potrebno vremena da bi se oporavila od prethodne intervencije.
Pravo na podnošenje zahteva za besplatan pokušaj imaju žene koje nisu napunile 38 godina i koje nisu rađale. Prijavu mogu podneti i supružnici u kojima problem imaju muškarci sa slabijom plodnošću, a čije prethodno lečenje nije bilo uspešno.
Surogat-majka nije dozvoljena zakonom
Zakon o vantelesnoj oplodnji trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine, a regulisao bi primenu određenih postupaka u ovoj oblasti, poput donacije jajnih ćelija i sperme, surogat-roditeljstva, zamrzavanja jajnih ćelija…
Surogat-majka po zakonu nije dozvoljena, dok donacija jajnih ćelija jeste. Takva donacija podrazumeva uzimanje jajne ćelije iz banke ili od pacijentkinja koje se nalaze u postupku vantelesnog oplođenja.
Tek kada žena da saglasnost da se drugoj ženi, nepoznatom primaocu, da njena jajna ćelija, radi se ova procedura uz odgovarajuću pripremu primaoca. Kada je reč o surogat-roditeljstvu, mislim da treba formirati komisiju koja će svaki slučaj rešavati pojedinačno i odlučiti da li je negde opravdano podvrgavanje ovoj metodi, jer takvih slučajeva nema mnogo.
To bi se radilo kod pacijentkinja koje nemaju matericu ili im je ona operativno odstranjena zbog nekog oboljenja, tako što bi se od njih uzimale jajne ćelije, a spermatozoidi od supruga, i to bi se obrađuje i spaja u laboratoriji.
Embrion se tada stavlja u matericu druge žene koja je to prihvatila i posle porođaja dete se predaje genetskim roditeljima, što predstavlja složen postupak sa svih aspekata – naglasio je dr Tulić.
Komentari (0)