Mnogi roditelji odrasli su uz pravilo da se sa tanjira mora pojesti sve, ali danas se sve više postavlja pitanje da li je takav pristup ispravan. Nedavna rasprava na društvenoj mreži Reddit podstakla je roditelje na razmenu iskustava i preispitivanje ovog starog pravila, a stručnjaci se slažu da je vreme da ga napustimo, piše Parents.com.
Rasprava među roditeljima
Objava na Redditu prikupila je stotine komentara u kojima su roditelji podelili svoje strategije. Jedan od najpopularnijih pristupa je da se dete ne tera da završi obrok, ali mu se tanjir sačuva za kasnije.
„Ne teram ih da pojedu, ali im stavim tanjir sa strane, a kad sat vremena kasnije kažu ‘gladan sam’, objasnim im da je to zato što nisu pojeli večeru i onda im dam ostatak”, napisao je jedan roditelj.
Drugi se slažu da decu ne treba prisiljavati, ali i da nema grickalica ako obrok nije pojeden. „Znam da prepoznam kada su zaista siti, a kada pojedu tri zalogaja i onda traže stotinu drugih stvari. To ne dopuštam”, navodi se u jednom komentaru.
Velika većina roditelja slaže se da dete ne treba siliti da jede ako je sito. Jedina briga koja se provlači jeste bacanje hrane, ali mnogi ističu da to nije detetova krivica, već je stvar u tome da roditelji treba bolje da procene veličinu porcije.
Zašto je pravilo „praznog tanjira” štetno
Psihološkinja i stručnjakinja za poremećaje u ishrani dr Lara Zibaras kaže da roditelji ne bi smeli da teraju decu da pojedu svu hranu sa tanjira. „Kad se deca prisiljavaju da isprazne tanjir, uče da ignorišu sopstvene signale sitosti i da jedu i nakon što im je prijatno”, objašnjava ona.
„Većina nas zna onu tačku u kojoj smo prijatno siti. Ako je pređemo, brzo možemo da se osećamo neprijatno pretrpano, a to nije lep osećaj. Teranjem dece da nastave da jedu činimo im upravo to.”
Dr Zibaras ističe da apetit dece, kao i odraslih, varira iz dana u dan u zavisnosti od nivoa aktivnosti, skokova u rastu i drugih faktora. Insistiranje na praznom tanjiru može dovesti do dugoročnih problema. „To dovodi do problema sa samoregulacijom, zbog čega će ta deca vremenom imati problema da prestanu da jedu kada su sita”, kaže ona.
„Može izazvati anksioznost povezanu sa hranom ili čak poremećaje u ishrani kasnije u životu.” Dodaje i kako su mnogi njeni klijenti razvili poremećaje u ishrani upravo zato što su u detinjstvu bili primorani da jedu preko svoje volje.
Kako pomoći deci da razumeju glad i sitost
Dr Zibaras savetuje roditeljima da sa decom redovno razgovaraju o gladi i sitosti. Umesto prisile, predlaže sledeće korake. Prvo, podstaknite decu da opišu svoju glad. „Pitajte ih gde u telu osećaju glad i kakav je to osećaj. Glad nije samo krčanje u stomaku, može se ispoljiti i kao vrtoglavica, manjak energije ili gubitak koncentracije”, kaže ona.
Takođe je korisno redovno ih proveravati tokom obroka. „Pitajte ih koliko su gladni i zamolite ih da ocene glad na skali od 1 do 5. To im pomaže da nauče da razlikuju osećaj jake gladi od onoga kad bi tek nešto mogli da pojedu.”
Na kraju, važno je da i sami roditelji govore o sopstvenim osećajima gladi i sitosti. „Deca su zapravo veoma dobra u prepoznavanju znakova sitosti. Setite se kako beba okrene glavu kad više ne želi da jede. Ako verbalizujete sopstvenu glad, pomoći ćete im da nauče da čine to isto”, savetuje dr Zibaras.
Šta učiniti ako vas brine bacanje hrane
Zabrinutost zbog bacanja hrane je opravdana, ali postoje načini da se ono smanji bez prisiljavanja dece da jedu. Stručnjaci predlažu nekoliko jednostavnih rešenja.
Ako primetite da dete redovno ostavlja hranu, počnite da mu poslužujete manje porcije, uz mogućnost da dobije još ako ostane gladno. Dozvolite detetu da samo učestvuje u posluživanju, na primer da samo stavi povrće na tanjir.
Ako ostane hrane, nemojte je bacati. Spakujte ostatke u posudu i ponudite ih detetu kasnije ili ih iskoristite za sledeći obrok. Ako vam redovno ostaje viška, razmislite o kuvanju manjih količina hrane.
Izvor: Index.hr
Komentari (0)