Putovanje na odmor mnogima mogu da upropaste stomačne tegobe koje mogu da potraju i po nekoliko dana. Sa promenom sredine dolazi do poremećaja dobrih bakterija u crevima, pa umesto sunčanja na plaži mnogi većinu vremena tokom odmora provedu u toaletu.
Jedan od najčešćih simptoma koji se javlja već prvog dana odmora je dijareja. Ona je vrlo često praćena povraćanjem, a u nekim slučajevima i povišenom temperaturom. Profesor dr Nikola Milinić, načelnik Gastroenterologije i hepatologije KBC “Bežanijska kosa”, objašnjava da uzročnici proliva mogu biti bakterije salmonela, šigela, kao i pojedini paraziti.
– Do dijareje mogu da dovedu i neispravna voda za piće, pokvarena hrana, koja je često nedovoljno termički obrađena, neadekvatna higijena hrane i ruku – objašnjava dr Milinić. – U najvećem broju slučajeva, međutim, u pitanju su poremećaji našeg mikrobioma kada nam u creva, putem hrane i vode ulaze drugi mikroorganizmi na koje nismo navikli, a koji normalno žive u crevima stanovnika zemlje u koju smo doputovali. Zato je potrebno neko vreme da se na njih naviknemo, da bismo kasnije i mi normalno podnosili njihovu vodu i hranu.
Za lečenje stomačnih tegoba, kaže dr Milinić, neophodno je piti probiotike koji pomažu da se reguliše crevna flora. Kako organizam ne bi dehidrirao treba uzimati što više tečnosti, a u apotekama mogu da se kupe i mnogobrojni lekovi koji sadrže elektrolite kojima nadoknađujemo izgubljenu tečnost. Da bismo izbegli neželjene tegobe, lekari savetuju da se probiotici uzimaju i preventivno, nekoliko dana pre polaska na put, jer se na taj način obnavljaju dobre bakterije koje mogu da spreče pojavu dijareje.
– Na odmoru treba jesti svežu i laganu hranu koja nije podložna brzom kvarenju i koja se brzo vari i ne opterećuje organizam – savetuje doktor Milinić. – U vreme velikih vrućina metabolizam je sporiji, pa ga ne treba opterećivati energetski jakom hranom. Ishrana bi trebalo da bude bogate vitaminima i mineralima, bez mnogo masti i mesa, važno je uzimati salate, ribe, voće i bareno povrće.
Postepeni povratak na uobičajenu ishranu
Posle prestanka stomačnih tegoba, na uobičajenu ishranu treba se vratiti postepeno, izbegavati jaku i začinjenu hranu, a probiotike je neophodno uzimati najmanje još 10 dana. Ukoliko u međuvremenu dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, pa se pored dijareje, jave malaksalost, visoka temperatura, bolovi u mišićima, obavezan je odlazak kod lekara.
– Stručnu medicinsku pomoć treba potražiti i kada je proliv uporan, traje po nekoliko dana, kao i u slučaju pojave krvi i sluzi u stolici – kaže dr Nikola Milinić.
