Za one koji u dogledno vreme ne žele potomstvo, danas postoji čitav niz opcija za kontracepciju. Žene mogu da piju pilule, kojih ima na stotine vrsta, sa različitim kombinacijama sintetičkih hormona. Postoji mogućnost implanta, spirale, flastere, injekcije i druge metode. Izbor je širok.
Međutim, piše Nova.rs za muškarce koji mogu da ostanu odgovorni za trudnoću druge osobe, mogućnosti su mnogo ograničenije. Uglavnom se svode na kondome, vazektomiju ili oslanjanje na partnerku.
To funkcioniše dokle god je partnerka spremna da preuzme većinu odgovornosti za sprečavanje trudnoće. Ipak, istraživanja pokazuju da je sve više ljudi nezadovoljno postojećim kontraceptivnim opcijama.
Studija objavljena 2025. godine u British Medical Journalu pokazala je da žene koje ne žele da ostanu u drugom stanju sve češće odustaju od pilula i drugih kontraceptivnih sredstava. Umesto toga, oslanjaju se na aplikacije za praćenje ciklusa ili uopšte ne koriste kontracepciju.
Razlozi za to su razumljivi. Rizici i neželjeni efekti ženske hormonske kontracepcije mogu biti brojni i ozbiljni. U zavisnosti od metode, mogu uključivati promene raspoloženja, akne, promene libida, obilne ili neredovne menstruacije, gojenje, pa čak i povećan rizik od moždanog udara ili suicidalnih misli.
Uprkos tome što je ženska kontracepcija sve nepopularnija, odgovornost se i dalje teško „prebacuje“ na muškarce.
Razloga je više, a u pitanju su kombinacija biologije, novca i dvostrukih standarda.
Sa biološke strane, sprečavanje trudnoće, kod muškaraca je znatno komplikovanije. Dok se kod žena sprečava oslobađanje jedne jajne ćelije mesečno, kod muškaraca je potrebno zaustaviti proizvodnju miliona spermatozoida koji nastaju neprekidno.
Spermatozoidima su potrebna oko tri meseca da sazru, što znači da bi muški kontraceptiv morao da se koristi najmanje toliko dugo da bi bio pouzdan. Za poređenje, ženska hormonska kontracepcija često počinje da deluje već nakon nekoliko dana.
Još jedan problem je količina hormona. Ženski hormoni se u organizmu nalaze u znatno manjim količinama nego testosteron kod muškaraca. Da bi muška hormonska kontracepcija delovala, potrebne su veće hormonske intervencije, što povećava rizik od neželjenih efekata.
Zašto farmaceutske kompanije nisu zainteresovane
Iako nauka pokazuje da je muška kontracepcija moguća, veliki problem je nedostatak finansijskog interesa. Razvoj novih lekova košta milijarde, a farmaceutske kompanije procenjuju da tržište nije dovoljno isplativo jer žene već decenijama koriste kontracepciju.
Drugim rečima, dok žene već „nose teret“, kompanije ne vide razlog da ulažu u alternativna rešenja za muškarce.
Uz to, očekivanja javnosti su veoma visoka. Novi kontraceptiv morao bi da bude izuzetno jeftin, gotovo stoprocentno efikasan i sa minimalnim nuspojavama, što razvoj čini rizičnim i skupim.
Postoji i mišljenje da se muški i ženski kontraceptivi ne ocenjuju istim aršinima. Dok se kod žena nuspojave često prihvataju kao „manje zlo“ u poređenju sa rizikom od trudnoće, kod muškaraca se i blaže nuspojave smatraju neprihvatljivim jer oni sami ne mogu da ostanu u drugom stanju.
Jedno istraživanje iz 2016. godine, u kojem su muškarci primali hormonske injekcije koje su bile čak 96 odsto efikasne, prekinuto je zbog prijavljenih nuspojava poput akni, promena libida i lošeg raspoloženja, iako su to već poznate nuspojave ženske kontracepcije.
Muški kontraceptivi ipak dolaze, ali polako
Uprkos svim preprekama, razvoj muške kontracepcije nije zaustavljen. U toku su istraživanja nekoliko obećavajućih metoda.
Jedna od njih je gel koji se svakodnevno nanosi na ramena i sadrži testosteron i progesteron. Nakon tri meseca upotrebe, broj spermatozoida se gotovo u potpunosti smanjuje. Istraživanja pokazuju da je metoda dobro prihvaćena, i među muškarcima i među njihovim partnerkama.
Postoji i nehormonalna opcija koja funkcioniše slično kao spirala kod žena. U pitanju je kratka procedura kojom se blokira prolaz spermatozoida, bez uticaja na hormone, osećaj ili seksualnu funkciju, a efekat je reverzibilan.
U veoma ranoj fazi razvoja nalazi se i muška pilula bez hormona, koja deluje tako što blokira proizvodnju spermatozoida na hemijskom nivou.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ovi kontraceptivi verovatno neće pojaviti na tržištu u skorije vreme.
Realnije je očekivati da će prve zaista praktične, bezbedne i reverzibilne muške kontracepcije biti dostupne u narednih desetak godina, i to uz spori napredak zbog ograničenih finansijskih ulaganja.
Za sada, kontracepcija ostaje zajednička odgovornost, ali i dalje sa nejednako raspodeljenim teretom.
