Prevencija je važna!
Promene na telu mogu biti rezultat nekih oboljenja, pokazatelj da se nešto u organizmu dešava zbog čega je potrebno na vreme prepoznati o čemu se radi. Ukoliko ginekolog posumnja na postojanje kancerogenih ili predkancerogenih ćelija – prvi sledeći korak jeste kolposkopija.
PAPA test, kao skrining test može ukazati na postojanje kancerogenih ili pretkancerogenih ćelija u organizmu, zbog čega je potrebno uraditi dalje analize. Tada se radi biopsija i poseban pregled grlića materija, odnosno kolposkopija.
Kolposkopija obuhvata pregled grlića materice, vagine i spoljašnjih genitalija posebnim instrumentom (kolposkopom) koji uveličava od 10 do 60 puta. Na ovaj način mogu se uočiti i precizno identifikovati sve promene na genitalijama, što dalje usmerava tok lečenja.
Kako se izvodi kolposkopija?
Metoda izvođenja kolposkopije je neinvazivna i predstavlja optički metod koji služi za rano otkrivanje premalignih i malignih promena na spoljnim genitalnim organima kod žena. Kolposkop, kao uveličavajući instrument, služi za posmatranje vulve, a nakon toga se vrši pregled vagine i grlića materice uz pomoć spekuluma.
Grlić materice se premazuje sa 3% sirćetnom kiselinom čime se otklanja višak sluzi, a epitel grlića bubri – što pomaže da se naglase i lakše prepoznaju sve promene na njemu. Nakon dela pregleda sa sirćetnom kiselinom, grlić materice se premazuje Lugolovim rastvorom, rastvorom joda. Na ovaj način se mogu razaznati zdrave od obolelih ćelija. Ćelije koje su zdrave i imaju normalan, pločasto slojevit epitel koji sadrži glikogen u dodiru sa jodom dobijaju tamno braon boju, dok ćelije cilindričnog i displazičnog epitela ne menjaju svoju boju.
Kolposkopija traje između 5 i 10 minuta i ne razlikuje se mnogo od običnog ginekološkog pregleda. Nije bolan, pa se radi bez anestezije, a može biti neprijatan kao i ostali pregledi. Ukoliko se potvrdi sumnja na postojanje kancerogenih ili predkancerogenih ćelija, tada se radi biopsija, zahvat koji podrazumeva i lokalnu anesteziju.
Preporuka lekara je da se pre kolopskopije izbegavaju seksualni odnosi, kao i upotreba tampona i vaginaleta.
Kada se radi kolposkopija?
Lekari preporučuju da se kolposkopija radi jednom godišnje, uz uzimanje PAPA testa, što važi za slučajeve gde su rezultati prethodne kontrole bili u granicama normale. Prvi pregled uz kolposkopiju i PAPA test bi trebalo uraditi najkasnije tri godine nakon prvog seksualnog odnosa, ali ne ni kasnije od 21. godine života.
Glavni ciljevi kolposkopije
– Rano prepoznavanje svih promena na grliću materice, pod sumnjom da predstavljaju kancerogene ili predkancerogene ćelije
– Precizna procena stepena i mesta predkancerogenih promena na grliću materice
– Postojanje promena koje su u vezi sa HPV virusom (humani papiloma virus) koji predstavlja jedan od glavnih faktora nastanka raka grlića materice
– Identifikovanje već postojećeg karcinoma grlića materice u određenom stadijumu (početnom ili u nekom od uznapredovanih stadijuma)
Šta pokazuju rezultati kolposkopije?
Rezultati kolposkopije mogu se podeliti u pet grupa:
