Odlazak pred matičara, koji je za budući bračni par suštinski nebitan i predstavlja samo još jednu formalnost između citata Duška Radovića, svadbene torte i preskupe večanice, pokazuje svoju snagu tek na kraju ljubavne bajke kada se postavi pitanje čija je moja imovina.
Foto: Freepik
U praksi retko ko da ide kod advokata pre nego što stupi u brak da se posavetuje oko pitanja kako to brak može uticati na imovinu. Tako se često razočarani bračni partneri tokom postupka razvoda javljaju za pomoć i najčešće postavljaju pitanje kako moja kuća više nije moja.
Sećam se slučaja kada se jedan klijent sav zaprepašćen našao u čudu saznavši da se kuća u kojoj živi već više od 12 godina neće se deliti prilikom razvoda i da pripada samo njegovoj supruzi.
Foto: advokat Duško Kovačević Reč je o uspešnom menadžeru koji se po stupanju u brak preselio se iz velikog grada u kuću na selu. Tu kuću žena je dobila na poklon od svojih roditelja dok je bila u braku. Mom klijentu nije bilo jasno kako je sada pri razvodu, ono što je u početku bio spas od gradske vreve, brzog načina života i idealno rešenje zajedničkih problema, odjednom postalo samo njegov problem.
Trebalo je više vremena da mu objasnim da sudskim putem može samo da zahteva novac na ime ulaganja u renoviranje kuće, ali da to nikad nije bila i da neće biti njegova kuća čak iako je u braku trošna kuća na ledini postala moderan dom zahvaljujući njegovom radu i sredstvima koja je on ostavrio tokom trajanja braka.
U braku se ne deli baš sve – zašto je tako?
Zakon predviđa da se u braku ne deli baš sve već da postoji nešto što se zove posebna bračna imovina.
U tu posebnu imovinu zakon logično ubraja sav imetak koji su supružnici imali pre zaključenja braka, ali i određenu imovinu koju su stekli tokom zajedničkog života. Iako je zakon precizan oko toga šta stečeno u braku ne predstavlja zajedničku imovinu, problem se javlja kada se bračni partneri, ne poznajući zakon, uglavnom vode uvreženim mišljenjem da se sve deli na pola. To jednostavno prema zakonu nije tako.
Foto: Freepik
Ipak sve ono što je pojedinac u braku nasledio ili dobio na poklon samo je njegova posebna imovina, i drugi supružnik na istu nema pravo pri razvodu. U slučaju kada se vrednost posebne imovine uvećava radom drugog supružnika tada on ima pravo samo na povraćaj uložene vrednost. Tako je moj klijent, s početka teksta, imao pravo na nadoknadu uloženih sredstava na ime kupovine nove stolarije, krečenja, sređivanja podova, ali ne i pravo na kvadrate jer kuća nije površinski uvećana.
Šta se dešava kada supružnici imovinu kupe na kredit?
Postoje i mnogo kompleksniji primeri gde se radi o podeli nekretnina koje su kupljene pomoću stambenog kredita samo jednog supružnika. Iako se po novim pravilima nekretnine u braku automatski knjiže kao zajedniča imovina, pri razvodu braka sudska praksa priznaje veće pravo onome ko je uzeo kredit.
Tako na primer postoji presuda Vrhovnog kasaciong suda koja kaže „stan koji je jedan bračni drug kupio sredstvima iz kredita, čiji je samo neznatni deo otplatio tokom trajanja bračne zajednice, predstavlja njegovu posebnu imovinu”.
Foto: Freepik
Ovde je sud doneo takav stav jer je u braku isplaćena samo jedna rata stambenog kredita i to je označeno kao neznatni deo. Ovaj primer, u zavisnosti od advokatske umešnosti, može da se primenjuje i kada je „neznatni deo” mnogo veći.
Postoji još sijaset zanimljivih stručnih primera gde može da dođe do spora, pa tako recimo zakon kaže da imovina stečena igrama na sreću predstavlja zajedničku imovinu, osim ukoliko supružnik ne dokaže da je za kupovinu srećke uložio svoju posebnu imovinu. U situaciji kada se brak razvodi i kada svako grabi svoju sreću treba biti pažljiv jer sud vodi računa čak i tome ko je i od čijih sredstava kupio srećku.
Autor teksta: advokat Duško Kovačević
Komentari (0)