Advokat odgovara koja imovina se nakon RAZVODA ne deli

U tu posebnu imovinu zakon logično ubraja sav imetak koji su supružnici imali pre zaključenja braka, ali i određenu imovinu koju su stekli tokom zajedničkog života. Iako je zakon precizan oko toga šta stečeno u braku ne predstavlja zajedničku imovinu, problem se javlja kada se bračni partneri, ne poznajući zakon, uglavnom vode uvreženim mišljenjem da se sve deli na pola. To jednostavno prema zakonu nije tako.

Ipak sve ono što je pojedinac u braku nasledio ili dobio na poklon samo je njegova posebna imovina, i drugi supružnik na istu nema pravo pri razvodu. U slučaju kada se  vrednost posebne imovine uvećava radom drugog supružnika tada on ima pravo samo na povraćaj uložene vrednost.  Tako je moj klijent, s početka teksta, imao pravo na nadoknadu uloženih sredstava na ime kupovine nove stolarije, krečenja, sređivanja podova, ali ne i pravo na kvadrate jer kuća nije površinski uvećana.

Tako na primer postoji presuda Vrhovnog kasaciong suda koja kaže „stan koji je jedan bračni drug kupio sredstvima iz kredita, čiji je samo neznatni deo otplatio tokom trajanja bračne zajednice, predstavlja njegovu posebnu imovinu”.

Ovde je sud doneo takav stav jer je u braku isplaćena samo jedna rata stambenog kredita i to je označeno kao neznatni deo. Ovaj primer, u zavisnosti od advokatske umešnosti, može da se primenjuje i kada je „neznatni deo” mnogo veći.

Postoji još sijaset zanimljivih stručnih primera gde može da dođe do spora, pa tako recimo zakon kaže da imovina stečena igrama na sreću predstavlja zajedničku imovinu, osim ukoliko supružnik ne dokaže da je za kupovinu srećke uložio svoju posebnu imovinu. U situaciji kada se brak razvodi i kada svako grabi svoju sreću treba biti pažljiv jer sud vodi računa čak i tome ko je i od čijih sredstava kupio srećku.