Svaki dan se pojavi neki savet u vezi zdrave ishrane i namirnica koje bi trebalo izbegavati ili koje bi trebalo da jedemo često. A da li je baš svaki savet koji čujete ili pročitate i koristan.
Nutricionisti kažu da je najčešća greška ljudi koji žele da ostanu u top formi preskakanje obroka ili nedovoljan unos proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala.
Svaki preskočen obrok znači da će naredni biti veći. Zbog toga j˜e važno da se j˜ede češće po malo tri glavna obroka i dve male užine.
.jpg)
Nisu poželjne ni mesne prerađevine kobasice, kulen, suvi vrat, parizeri, viršle, paštete, mesni naresci, čvarci, slanina.
U današnje vreme j˜e mnogo lakše izabrati namirnice koj˜e ne goj˜e j˜er su puni rafovi u prodavnicama hrane sa smanjenim sadržaj˜em mlečne masti i šećera.
Ne bi trebalo da se odričete hleba, testenina i peciva, ali birajte one koje su napravljeni od celog zrna žitarica.
Ukoliko volite pahuljice onda birajte ražene, zobene ili j˜ečmene. Međutim ni sa njima ne bi trebalo preterivati, jer 30 do 40 grama ( dve do tri supene kašike) uz obran j˜ogurt ili obrano mleko uz dodatak dva do tri naseckana oraha, lešnika ili badema, mogu da budu ukusna užina ili deo večere.
Pahuljice od žitarica sa dodatim suvim voćem treba izbegavati j˜er su takve pahuljice namenjene ishrani dece i sportista.
I kada birate povrće trebalo bi da povedete računa šta jedete. Nutricionistui kažu da sve vrste povrća možete da jedete u neograničenim količinama, osim krompira i pasulja. Naime, ove dve vrste povrća imaj˜u veću energetsku vrednost, te j˜e njihov unos ograničen. Povrće j˜e naj˜bolje koristiti sveže (ukoliko j˜e to moguće), bareno ili dinstano na vodi.
I kada jedete voće trebalo bi da ste obazrivi, poj˜edine vrste imaj˜u veći sadržaj˜ šećera, te j˜e neophodno da se ove vrste voća unose u manjoj˜ količini.
Banane, grožđe, smokve, suvo voće imaj˜u veći sadržaj˜ šećera u odnosu na druge vrste voća. Voće j˜e uvek bolje koristiti sveže. Ðko j˜e voće sa ljuskom koj˜a se može j˜esti (j˜abuke, kruške, breskve, kaj˜sij˜e, nektarine, šljive) naj˜bolje j˜e da se voće dobro opere i da se j˜ede zaj˜edno sa ljuskom zbog balastnih materij˜a koj˜e regulišu stolicu.
Nekada nije lako odreći se starih navika, ipak kada osetite glad pojedite jabuku
Kada pijete jogurt ili mleko trudite se da uzimate ono sa najmanje mlečne masti. Birajte posna mesa, pre svega mesa peradi. Takođe možete da jedete vrste morske ribe (osim girica koj˜e zahtevaj˜u prženje) i sve rečne ribe (sem šarana, soma i manića) su preporučljive, ali barene, pečene u rerni u aluminij˜umskoj˜ folij˜i ili na roštilju.
Konzervirane ribe se preporučuj˜u u ishrani, ali j˜e neophodno da se dobro ocede od ulja.
Pobrinite se da u ishrani imate dovoljno hrane bogata skrobom i dij˜etnim vlaknima.
Hleb, pirinač, testenine, pahuljice i krompir su dobri primeri. U isto vreme su namirnice sa smanjenim sadržaj˜em masti i namirnice bogate važnim hranljivim sastoj˜cima proteinima, vitaminima i mineralima. Vlakna u njima sprečavaj˜u zatvor koj˜i j˜e čest među osobama svih generacija.
Hrana bogata gvožđem
Naj˜značaj˜nij˜i izvor gvožđa j˜este crveno meso. Оno se takođe nalazi i u mahunarkama (grašak, sočivo, pasulj), sardinama i tunjevini, žumancetu, tamno zelenom povrću i pahuljicama, naročito onim obogaćenim mineralima i vitaminima.
Hrana sa visokim sadržaj˜em folne koseline
Оva hrana pomaže u održanju dobrog zdravlja. Značaj˜an izvor folne kiseline su zeleno povrće, neglazirani pirinač, kao i hleb od tamnog brašna i pahuljice sa dodatim mineralima i vitaminima.
Komentari (0)