Roditelji ponekad moraju da dozvole deci da sama pronađu rešenje za svoje probleme ili da snose posledice sopstvenih odluka.
To smatra psihijatar i autor bestselera Danijel Ejmen, koji upozorava da roditelji često prave grešku jer previše stvari rade umesto svoje dece. Takav pristup, kaže on, može dovesti do toga da odrastaju u mentalno manje otporne osobe.
Gostujući u podkastu “Built Different”, Ejmen je objasnio da roditelji neretko pokušavaju da zaštite decu od svake neprijatnosti ili neuspeha. Kao primere naveo je situacije kada roditelji sami rade školske projekte kako bi dete dobilo bolju ocenu ili mu ispunjavaju svaku želju samo da bi sprečili izliv besa.
Prema njegovim rečima, takvim ponašanjem deci se uskraćuje prilika da razviju samostalnost i otpornost, osobine koje istraživanja povezuju sa većim zadovoljstvom i uspehom u odraslom dobu.
„Kada bi moja ćerka zaboravila domaći zadatak kod kuće, niko joj ga nije nosio u školu. Ako po hladnom vremenu nije ponela jaknu, iako ju je majka upozorila, niko joj nije donosio jaknu“, rekao je Ejmen.
On smatra da roditelji ne bi trebalo da rešavaju svaki problem umesto deteta.
„Kada dete kaže da mu je dosadno, nemojte odmah da mu ponudite zabavu. Bolje ga pitajte: ‘Baš me zanima šta ćeš da uradiš povodom toga’“, savetuje psihijatar.
Previše pomoći može da naruši detetovo samopouzdanje
Ejmen upozorava da preterana briga može imati neželjene posledice.
„Ako previše toga radite za svoju decu, gradite sopstveno samopouzdanje tako što narušavate njihovo. Mentalna snaga razvija se kroz rešavanje problema“, istakao je.
Podrška umesto preterane zaštite
Slično mišljenje deli i dečji psiholog sa Barnard koledža Tova Klajn, koja smatra da razvijanje otpornosti ne podrazumeva strogo vaspitanje niti grube kazne.
Ona upozorava da ni stalno zaštitničko ponašanje nije dobro, jer deca tada nemaju priliku da nauče kako da se nose sa razočaranjima, greškama i neuspesima.
Umesto toga, roditelji bi trebalo da budu uz dete, ali da mu dozvole da samo prođe kroz izazovne situacije.
„To je pristup zasnovan na empatiji i povezanosti. Poruka detetu treba da bude: ‘Ovo može biti teško, ali ja ću biti uz tebe kada završiš’“, objasnila je Klajn.
Kako kaže, dete treba da zna da mu roditelji veruju.
„Važno je da mu poručite: ‘Verujem da možeš da prođeš kroz ovu tešku situaciju. Biću uz tebe bez obzira na ishod, bilo da pobediš, izgubiš ili završiš negde između. Tu sam za tebe.’“
Odgovornost se uči od malih nogu
Američko psihološko udruženje još ranije je ukazalo da deca razvijaju samopouzdanje i osećaj odgovornosti kada ih roditelji podstiču da pomažu drugima. To mogu biti jednostavni kućni poslovi, ali i pomoć prijateljima ili školskim drugovima.
Takva iskustva pomažu deci da steknu sigurnost u sopstvene sposobnosti i lakše se suoče sa izazovima koji ih čekaju kasnije u životu.
„Dozvolite deci da sama počnu da pronalaze rešenja za svoje probleme, umesto da se u svaku situaciju previše uključujete“, zaključio je Ejmen.
Izvor: Nova.rs
Komentari (0)