Kohlearni implantat (bioničko uho) je prva usavršena funkcionalna proteza koja menja neko od čula. Čulo sluha se nalazi u unutrašnjem uhu, i kada ono ne funkcioniše kako treba, nema mogućnosti da se zvuk, koji kao mehanički talas stiže do unutrašnjeg uha, pretvori u nervni implus. Kohlearni implantat je visokotehnološka inovacija, koja se sastoji od dva dela – unutrašnje jedinice, elektrode koja se ugrađuje u unutrašnje uho i spoljašnje jedinice, koja nosi električni impuls. Kohlearni implantat na sebe preuzima funkciju čula sluha, i omogućava da se mehanički impuls pretvori u nervni slušni impuls i pošalje u mozak.
Rano otkrivanje oštećenja sluha kod dece i rana intervencija, dijagnostika i terapija su danas cilj ORL lekara. Ranom otkrivanju doprinosi program skrininga sluha u porodilištima, koji se još nije proširio na celu zemlju. Posle ranog otkrivanja problema sa sluhom, deca se upućuju kod nas u Centar i u druge centre u Srbiji (Klinički centar Srbije, KC Novi Sad, KC Niš i VMA), gde lekari urade detaljnu dijagnostiku najkasnije između trećeg i šestog meseca života deteta. Kod dubokih oštećenja sluha koja su indikacija za kohlearnu implantaciju, čak i bez neonatalnog skrininga roditelji uglavnom rano primete da beba ne reaguje na zvuke i dođu kod ORL lekara.
Ugradnja implantata se radi obično tek sa navršenih godinu dana. Čeka se da odojče može da podnese anesteziju, da nervni sistem sazri. S druge strane, ne čeka se previše jer što se ranije dobije implantat bolji su rezultati i razvoja slušanja i razvoja govora.
Najbolje je uraditi intervenciju između prve i druge, eventualno do treće godine, jer se tada postižu najbolji rezultati. U tom periodu još postoji „plasticitet mozga”, a posle tog perioda se smanjuje mogućnost da duž nervnih slušnih puteva može da prođe nervni impuls.
Svaki pacijent kojem se dijagnostikuje oštećenje sluha najmanje tri do šest meseci nosi običan slušni aparat, da bi se videlo kako reaguje. U određivanju indikacija za ugradnju kohlearnog implantata i terapijskom radu učestvuju surdolog, psiholog, ORL lekar i hirurg, audiolog, radiolog, neurolog. Posle indikovanja operacije, ugrađuje se implantat.
Četiri do šest nedelja posle toga, dok rana ne zaraste, pacijent još ne čuje, jer ne dobija spoljnu jedinica bioničkog uha. Onda se dodaje spoljna komponenta, i od tada je pacijent sposoban da čuje. Ali tada nastupa najveći posao, čitav tim radi na tome kako da nauči nekog ko nikada nije čuo da razaznaje zvuke i da od toga pravi zvučnu sliku. Tek kasnije dolazi učenje govora.
Učenje slušanja i govora se odvija kroz intenzivnu terapiju, koja traje nekoliko godina. Istraživanja u svetu pokazuju da je optimum trajanja terapije oko četiri godine. Kod nas, pratimo decu terapijski do škole, i oni u zavisnosti od napretka pohađaju ili specijalne škole za decu sa oštećenim sluhom, ili pohađaju čak redovne škole.
Operacije do 12. meseca
U nekim slučajevima, na primer kada beba preleži bakterijski meningitis, operacija mora da se uradi pre napunjenih godinu dana. Kod ovih mališana može da dođe do okoštavanja unutrašnjeg uha, što ugradnju kohlearnog implantata čini neizvodljivom. Zato se ovi pacijenti redovno prate na skeneru, i ako se primeti da dolaze okoštavanja, mora odmah da se ugradi implantat.
Problem sa baterijama
Spoljašnja jedinica kohlearnog implantata se skida tokom spavanja, ili kada se ide u vodu. U momentu kad se ona skine, dete ne čuje. Savremena nauka ide ka tome da se taj problem eliminiše, radi se na razvoju modela totalne implantacije, gde bi i spoljna jedinica bila ugrađena u telo pacijenta. Ali prvo mora da se reši problem električnog napajanja implantata, koji trenutno radi na baterije.
Komentari (0)