Zašto baš mama?

Svaki jezik ima reč za vodu. Na jeziku svahili se voda kaže maji, na danskom vand, na japanskom mizu. Iako sve ove reči opisuju za život najpotrebniju supstancu na Zemlji, one lingvistički nemaju ništa zajedničko. Ali i zašto bi, kada su nastale na tri različita kontinenta na kojima žive ljudi za neverovatno različitom tradicijom i istorijom.

Međutim, postoji reč, i to samo jedna, koja znači isto na gotovo svakom jeziku koji poznaje ljudska rasa. Ta riječ je naravno ”mama”.

Ali ”mama” ne proističe iz ljubavi već nastaje iz dva razloga, zbog lenjih bebinih usta i majčinih dojki.

Najveću studiju reči ”mama i tata” kao univerzalnih pojmova je sproveo ruski lingvista Roman Jakobson. On je objasnio da su otvoreni vokali najednostavnija vokalizacija koju čovek može proizvesti. Deca mogu proizvesti taj zvuk (plač) od dana rođenja. I proizvode ga. Stalno.

Kada bebe počnu eksperimentisati i proizvoditi ostale zvukove, one testiraju neke od najjednostavnijih konsonanata. Obično počinju sa zvukovima koji se proizvode zatvorenih usta  ili sa ”labijalnim zvukovima” kao što su m, p ili b. Bebe ulažu svu svoju energiju kako bi proizvele taj za njih novi konsonant ”MMMM”, da bi se zatim opustile uz otvoreni vokal, obično ”Ah” koji je najjednostavniji. Kada to iskombinujete dobijete reč ”mama”, ”papa”, ”baba” itd.

Zašto onda bebe gravitiraju ka suglasniku m, a ne ka p ili b? Zbog dojki, naravno. Suglasnik m je najjednostavniji za bebina usta koja su obmotana toplom i ukusnom dojkom. Čak i odrasli asociraju mmmm sa nečim ukusnim i prijatnim pa tako i bebe.

Jakobsonova studija ukazuje na to da bebe nemaju pojma o tome da ste upravo vi ”mama”. Mama ne znači ”Volim te, draga anđeoska ženo koja si se zbog mene odrekla sna, karijere i čvrste stražnjice” već znači ”hrana”.

​

Znači, kad beba zove svog oca ”mama” i uznervozi se kada otac ne postane mama, ona zapravo ne traži mamu. Ona prepoznaje da dlakava ravna prsa koja pokušavaju pevati pesmicu da bi je smirili nisu glavni izvor hrane. Primarni izvor hrane ili prikladna zamena sa gumenom pipom mora smesta biti donesena.

Jakobsonova studija prethodi feminističkom pokretu i ne bavi se mnogo ulogom muškarca kao primarnog njegovatelja. Pretpostavljamo da se isti govorni obrazac razvija pod uticajem roditelja, kada beba nauči da će joj i rieč ”tata” doneti hranu, čak i ako u to nisu uključene dojke.

Roditelji podstiču bebin govor i pomažu njegov razvoj. Vrlo brzo ”mama” i ”tata” počinju prdstavljati stvarne ljude u dečijim životima, bez obzira koliko se ti životi razlikovali.

Dakle, bez obzira na to da li se dete budi noću tražeći vand, mizu ili maji, mama će verovatno biti ta od koje traže da im je donese.

Gruzija je, verovatno jedna od retkih zemalja na svetu gde se mama kaže drugačije.

David Kakabadze, direktor gruzijskog servisa Radija Slobodna Evropa, ispričao nam je anegdotu o tome.

“Kada je moj sin bio mali živeli smo u Nemačkoj i jednom sam bio s njim u kupovini u supremarketu. Kada sam došao do kase setio sam se da sam nešto zaboravio uzeti. Ostavio sam kolica u kojima je sedeo moj sin pored i otrčao da uzmem tu stvar.”

“Kada sam se vratio moj sin je plakao i dozivao “Mama, mama” i kako sam se približavao čuo sam ženu za kasom kako mu govori i pokazuje prema meni “Nein, das ist Papa” (Ne, ovo je tata). Na to joj je moj sin rekao “Das ist mama” i nastavio plakati.”

Nisam ni pokušao da joj objašnjavam, jer bi verovatno pomislila da je zafrkavam, da se na gruzijskom tata kaže “mama” a mama “deda” ili odmilja “mami” i “dedi”.

”Mama” je univerzalna reč koja opisuje ženu koja nam je pružila nesebičnu ljubav u najugroženijem periodu našeg života. Gotovo svaki jezik ima prepoznatljiv oblik te reči. Istina je da se formalna riječ ”majka” razlikuje u mnogim jezicima, međutim ona intimna ”mama” je na svakom jeziku ista.