Za razliku od visokog krvnog pritiska, koji može da izazove drastične pa i kobne posledice po ljudsko zdravlje, nizak pritisak samo smanjuje kvalitet života osoba koje od njega pate, ali ga ne skraćuje. Hipotenzičari se lako zamaraju, brzo gube snagu, a sporo je vraćaju, neretko pate od glavobolje, povremeno i od nesvestice. Nizak pritisak, međutim, ne dovodi do strašnih posledica kao što su infarkt ili moždani udar, koje izaziva hipertenzija. Zato se i kaže da ljudi s niskim pritiskom mogu da žive dugo ali loše, a nizak pritisak se smatra boljim nego visoki.
Niskim pritiskom se, pojašnjava dr Vesna Stojanov, kardiolog u Kliničkom centru Srbije, smatra onaj koji je manji od 90/60 milimetara živinog stuba.
PRIMARNI I SEKUNDARNI PRITISAK
Ukoliko se trajno niskom pritisku ne mogu otkriti uzroci, lekari govore o tzv. primarnom pritisku. Druga vrsta ovog pritiska jeste sekundarna hipotenzija, koja nastaje kao posledica drugih zdravstvenih tegoba u organizmu kao što su infekcije, krvarenje, infarkt, trovanje, alergije, neuropatija, uznapredovali dijabetes…
U lečenju primarne hipotenzije ide se na olakšavanje simptoma i podizanje pritiska do vrednosti od 90/60. Kada je reč o sekundarnoj hipotenziji, lečenje zavisi od uzroka, odnosno u ovom slučaju leči se bolest koja je i dovela do smanjenja krvnog pritiska.
Postoji i tzv. sportska hipotenzija, česta kod sportista zbog stalnog fizičkog opterećenja organizma koje može da uspori rad srca i smanjuje pritisak. Osim sportista, profesionalna hipotenzija pogađa i balerine. Kod ove dve grupe nizak pritisak nastaje kao reakcija organizma na preterano fizičko opterećenje.
Do sniženja pritiska ponekad dolazi i u periodu adaptacije na nove klimatske uslove i zone, zato nemojte da se čudite ako se po dolasku na planinu ili na more u početku osećate loše.
MALAKSALI I RASEJANI
Simptomi hipotenzije su različiti i često se ne ispoljavaju svi odjednom. Najčešći su:
– malaksalost
– apatija
– osećaj opšte slabosti
– loše pamćenje
– rasejanost
Hipotenzičari se često i pri najmanjem fizičkom opterećenju lako zadišu, imaju osećaj da nemaju dovoljno vazduha, zbog čega često zevaju, a ponekad, češće od drugih, i padaju u nesvest. Neretko pate i od glavobolja koje mogu da budu uslovljene kolebanjem atmosferskog pritiska, dugotrajnijim stajanjem, pa čak i obilnim obrokom. Osobe koje kubure s niskim krvnim pritiskom umeju da budu razdražljive i emocionalno labilne, a njihovo stanje i raspoloženje veoma mnogo zavise od godišnjeg doba i vremena. Bolje se osećaju kada je napolju hladno. Ujutro su neispavani, stvarno su budni tek dva sata pošto ustanu, zatim preko dana opet klonu, a tek uveče živnu. Hipotenzičari često osećaju bolove u mišićima jer se oni ne snabdevaju dovoljno krvlju. Posle lakše fizičke aktivnosti bol prolazi i stanje se polako popravlja.
ŽENE SU UGROŽENIJE
Od niskog krvnog pritiska češće pate žene nego muškarci. Najugroženije su žene srednjih godina, u četvrtoj i petoj deceniji života, i to one koje se bave intelektualnim radom. Hipotenzija kod žena može da poremeti menstrualni ciklus, dok se kod muškaraca ponekad događa pad potencije.
KAFA NE POMAŽE
Svi hipotenzičari su po pravilu velike kafopije i dan obično počinju šoljicom kafe. Međutim, upozorava dr Stojanov, s kafom ne treba da preteruju.
– Kao diuretik, kafa u prvom momentu podiže pritisak, ali ga kasnije obara i zato je ne treba piti previše. To naročito važi za kafe s jačom koncentracijom kofeina kao što su nes i espreso. Dve-tri šoljice na dan su dozvoljeni maksimum, kaže ona, i dodaje da za vreme vrućina ove osobe ne bi trebalo da se šetaju po jakom suncu kako ne bi kolabirale, već da šetnju ostave za uveče, kada zahladi.
Posle prve jutarnje kafe dobro bi bilo da pojedu sendvič s maslacem i sirom jer slana hrana podiže pritisak.
SAN NAJBOLJI LEK
– Osobe s niskim pritiskom treba da uzimaju slaniju hranu i da piju dosta tečnosti. Dobro je da se tuširaju naizmenično toplom, ne vrućom, i hladnom vodom, s tim da prelaz s tople na hladnu vodu ne bude nagao – kaže dr Stojanov.
Ona takođe savetuje hipotenzičarima da ne ustaju naglo jer tako mogu da izgube svest.
Ukoliko patite od niskog pritiska, posle buđenja treba još malo da ležite u krevetu, zatim uradite laku gimnastiku u postelji (dovoljno je da razmrdate šake, stopala, laktove i kolena), potom sedite, pa tek onda spustite noge na pod i ostanite kraće vreme u tom položaju. Dok ustajete, nije loše da se pridržavate za stolicu ili zid i da ostanete u stojećem položaju nekoliko sekundi pre nego što zakoračite.
Obezbedite sebi i dovoljno sna kako biste funkcionisali i održavali normalan životni tonus organizma. Vaše potrebe za snom veće su nego kod ostalih, pa bi trebalo da spavate barem devet sati.
Komentari (0)