Foto:

Telohranitelj usred stomaka

Izvor: Bebac.com

Kada bi u našem organizmu važila demokratija, njime bi vladale – bakterije.
U nama se, naime, nalazi desetak puta više mikroorganizama nego što ljudsko telo ima ćelija.

Naravno, većina tih bakterija nisu neprijatelji, već s nama žive u obostrano korisnoj simbiozi. Bez bakterija koje žive u crevima, čovek, na primer, ne bi mogao da koristi hranu: kao minijaturni mehaničari one razgrađuju hranljive sastojke.

Sada je, međutim, otkrivena i bakterija koja obavlja ulogu telohranitelja. Naučnici su uhvatili na delu crevnu bakteriju dok je napadala i uništavala bakteriju – uljeza, nosioca bolesti!

U tekstu objavljenom u naučnom časopisu “Nejčer” Sarkis Masmanijan, jedan od autora istraživanja, istakao je da je to prvi put da su naučnici posmatrali kako, inače, uobičajena crevna bakterija deluje lekovito. Bakterija “bakteroides fragilis”, koja čini oko trećinu ukupne crevne flore, izlečila je u eksperimentu miša zaraženog bakterijom “helikobakter hepatikus”, izazivačem opasne i neprijatne Kronove bolesti (hronična upala creva).

“Dobra” bakterija izvršila je svoju odbrambenu misiju tako što je proizvela supstancu, jednu vrstu šećera, koja je aktivirala imunološki sistem, sprečila upalu i uništila uljeza. Daljim eksperimentom naučnici su uspeli da izoluju šećer, koji je bakterija proizvela i “spakuju” ga u pilulu, čija će se efikasnost tek ispitivati.

Izvesno je, međutim, da su Kronovu bolest kod miša uspeli da suzbiju ubacivanjem u crevnu floru kolonije “dobrih” bakterija – “fragilis”, koje se, inače, nalaze i u jogurtu.

Istraživači veruju da će njihovo otkriće promeniti način na koji čak i nauka posmatra mikroorganizme.

Od malena nam govore da su mikrobi nešto prljavo, opasno, što izaziva oboljenja. To nije netačno, jer su neke bakterije izazivači bolesti. Ali, mnoge vrste mikroorganizama koje žive u našim telima, ali i van, nisu opasne ili nam njihova aktivnost čini dobro – objašnjava Masmanijan.

Hiljade mikroorganizama koji žive u našem sistemu za varenje različiti su kao otisci prstiju – ne postoje dve osobe sa istim sastavom crevne flore. Bez tih bakterija, međutim, ne bismo mogli da iskoristimo niz hranljivih sastojaka, vitamina, aminokiselina…

I pored toga, nauka ne zna mnogo o bakterijama. Najviše se zna o onima koje su opasne i izazivaju bolesti, ali se, recimo, ništa ne zna o vezi između problema organa za varenje i crevne flore – koja nesumnjivo postoji.

To će se svakako promeniti kad se okonča ambiciozni program otkrivanja genoma ljudskih bakterija, gljiva i raznih mikroorganizama, koji je tek započeo. U prvoj “tranši” naučnici rade na DNK 600 vrsta.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Kada bi u našem organizmu važila demokratija, njime bi vladale – bakterije.
U nama se, naime, nalazi desetak puta više mikroorganizama nego što ljudsko telo ima ćelija.

Naravno, većina tih bakterija nisu neprijatelji, već s nama žive u obostrano korisnoj simbiozi. Bez bakterija koje žive u crevima, čovek, na primer, ne bi mogao da koristi hranu: kao minijaturni mehaničari one razgrađuju hranljive sastojke.

Sada je, međutim, otkrivena i bakterija koja obavlja ulogu telohranitelja. Naučnici su uhvatili na delu crevnu bakteriju dok je napadala i uništavala bakteriju – uljeza, nosioca bolesti!

U tekstu objavljenom u naučnom časopisu “Nejčer” Sarkis Masmanijan, jedan od autora istraživanja, istakao je da je to prvi put da su naučnici posmatrali kako, inače, uobičajena crevna bakterija deluje lekovito. Bakterija “bakteroides fragilis”, koja čini oko trećinu ukupne crevne flore, izlečila je u eksperimentu miša zaraženog bakterijom “helikobakter hepatikus”, izazivačem opasne i neprijatne Kronove bolesti (hronična upala creva).

“Dobra” bakterija izvršila je svoju odbrambenu misiju tako što je proizvela supstancu, jednu vrstu šećera, koja je aktivirala imunološki sistem, sprečila upalu i uništila uljeza. Daljim eksperimentom naučnici su uspeli da izoluju šećer, koji je bakterija proizvela i “spakuju” ga u pilulu, čija će se efikasnost tek ispitivati.

Izvesno je, međutim, da su Kronovu bolest kod miša uspeli da suzbiju ubacivanjem u crevnu floru kolonije “dobrih” bakterija – “fragilis”, koje se, inače, nalaze i u jogurtu.

Istraživači veruju da će njihovo otkriće promeniti način na koji čak i nauka posmatra mikroorganizme.

Od malena nam govore da su mikrobi nešto prljavo, opasno, što izaziva oboljenja. To nije netačno, jer su neke bakterije izazivači bolesti. Ali, mnoge vrste mikroorganizama koje žive u našim telima, ali i van, nisu opasne ili nam njihova aktivnost čini dobro – objašnjava Masmanijan.

Hiljade mikroorganizama koji žive u našem sistemu za varenje različiti su kao otisci prstiju – ne postoje dve osobe sa istim sastavom crevne flore. Bez tih bakterija, međutim, ne bismo mogli da iskoristimo niz hranljivih sastojaka, vitamina, aminokiselina…

I pored toga, nauka ne zna mnogo o bakterijama. Najviše se zna o onima koje su opasne i izazivaju bolesti, ali se, recimo, ništa ne zna o vezi između problema organa za varenje i crevne flore – koja nesumnjivo postoji.

To će se svakako promeniti kad se okonča ambiciozni program otkrivanja genoma ljudskih bakterija, gljiva i raznih mikroorganizama, koji je tek započeo. U prvoj “tranši” naučnici rade na DNK 600 vrsta.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije