Bez brojnih laboratorijskih analiza, vitamina, lekova, snimanja, pregleda, specijalističkih prenatalnih testova, čini se da ne može da prođe nijedna trudnoća, na koje buduće majke u Srbiji potroše i do 3.000 evra. 

„Za mojih 28 nedelja trudnoće potrošila sam ukupno 230.000 dinara, a čeka me još mnogo pregleda i testova. Trudnoću vodim privatno jer je visokorizična, a u državnim ustanovama je nemoguće uraditi gomilu pregleda i testova koji su mi neophodni, pa sam se odlučila da onda sve uradim privatno. Do porođaja ću, kako sam izračunala, potrošiti oko 300.000 dinara na sve testove koji me još čekaju. Kada sam htela da vodim trudnoću državno, rečeno mi je da kod nas ne postoji laboratorija za genetska testiranja, koja su meni bila neophodna. Tako da svaka žena sa visokorizičnom trudnoćom mora da plati 78.000 test” priča za Nova.rs Sonja Đukić, iz Beograda, koja je u šestom mesecu trudnoće.

Osim ovog testa, ona je morala da uradi brojne preglede, koji su takođe koštali.

„Dom zdravlja može jednom da pokrije laboratoriju, krv i urin, jer oni imaju limitiran broj nalaza koji odobravaju. A tokom visokorizične trudnoće, u prva tri meseca morate tri puta nedeljno, na svake dve nedelje davati krv i urin i raditi kompletan lekarski pregled. Ti pregledi se u državnoj ustanovi rade jednom, ali vam onda doktor koji radi privatno kaže da dođete kod njega i platite kako biste ih dobili češće, tačnije onoliko puta koliko je neophodno da bi se pravilno pratila trudnoća” objašnjava Sonja.

Pregledi su obavezni, cene su visoke, a naknade za trudničko bolovanje kasne.

 
 

„To je najveći problem. RFZO-u i gradu Beogradu je potrebno tri meseca da obračunaju plate, plus mesec i po koliko treba svakoj kompaniji. Tako da nama naknada kasni i više od tri meseca. Poslodavac bi trebalo da može da isplati unapred platu, a da od grada potražuje naknadu za svaku trudnoću. Mi ne smemo da odlažemo preglede zato što nemamo novac, jer beba neće da čeka u stomaku dok nama stigne plata. Sledeći pregled koji moram da obavim neću moći finansijski da iznesem, jer još čekam uplatu” u očaju priča Sonja.

„Trebalo bi da sve bude besplatno u trudnoći, ali nije. Troškovi su veliki, a većinu testova i pregleda ne pokriva zdravstveno osiguranje. Brojne analize tokom devet meseci žene moraju da plaćaju, čak i ako vode trudnoću u državnim ustanovama” kaže za Nova.rs Jasmina Mihnjak sa portala Bebac.

Ona potvrđuje da je najveći problem kašnjenje naknada na trudničkom bolovanju.

„Žene čekaju uplate po tri, četiri meseca, pa i duže. Za to vreme one moraju da obave brojne preglede, koji ne mogu da čekaju, jer trudnoća odmiče. Imaju ogromne troškove, a nemaju od čega da ih plate. Osim testova i pregleda, buduće majke se pripremaju za dolazak bebe, što takođe košta i za šta moraju da imaju finansijska sredstva” naglašava Jasmina.

Ginekolozi u našoj zemlji svedoče da većina trudnica pije lekove za održavanje trudnoće, kao i mnogo vitamina, koje ne pokriva osiguranje.

„U svetu ne postoji održavanje trudnoće kod kuće, to je naš izum. Ako žena ima rizičnu trudnoću, ne sme da se kreće i mora strogo da pazi, treba da bude u bolnici pod nadzorom lekara. Međutim, kod nas ih ginekolozi pošalju kući i kažu im da leže, da se ne naprežu i da se ne kreću previše da ne bi došlo do gubitka ploda ili prevremenog porođaja. To je sve češće slučaj, jer su trudnice sve starije, pa mnoge imaju već neka oboljenja, uzimaju terapije i spadaju u rizične. Zato danas svi piju utrogestan i folnu kiselinu. Lek utrogestan dobija se na recept. Međutim, veliki broj žena odlazi privatno kod lekara, pa ove lekove kupuju. Takođe, vitamini se plaćaju, kao i brojni dodatni pregledi i testovi, koji se ne rade u državnim klinikama” objašnjava za Nova.rs Mima Fazlagić, ginekolog.

Ona ističe da je razumljivo zašto većina žena trudnoću vodi privatno.

„Osim što moraju svakako da plate brojne specijalističke preglede, žene ne žele da čekaju u gužvama, ne mogu da dobiju termin kod ginekologa kojeg one žele i kad žele, pa odlaze privatno i plaćaju sve. Takođe, tokom pandemije se drastično povećao broj trudnica u privatnim ustanovama, jer su se plašile korone u gužvama državnih bolnica” naglašava dr Fazlagić.