Najnovije istraživanje Univerziteta u Sinsinatiju ispituje uticaj majčinog stresa tokom trudnoće na zdravlje deteta. Ovo je prvo istraživanje ove vrste i moglo bi da nam pruži uvid u to kako okruženje fetusa potencijalno utiče ne samo na neurorazvoj, već i na metabolizam i imunološke funkcije.
Hemijske reakcije koje nazivamo DNK metilacije, verovatno igraju ključnu ulogu kada je u pitanju uticaj stresa na razvoj bebe, prema istraživačima.
Foto: Canva
U studiji je učestvovalo više od 5.500 ljudi, a glavni autor istraživanja je Anna Ruehlmann, postdoktorski saradnik na Odeljenju za nauku o životnoj sredini i javnom zdravlju na UC College of Medicine. Prema njenim rečima ovo je prva studija koja je sagledala tako veliki uzorak ispitujući ceo epigenom.
Stres u trudnoći povezan je sa promenama na DNK u krvi pupčanika
Istraživanje ispituje pet kategorija stresa sa kojima se buduće mame suočavaju tokom trudnoće:
- finansijski stres,
- sukob sa partnerom,
- sukob sa članom porodice ili prijateljem,
- zlostavljanje (uključujući fizičko, emocionalno i mentalno)
- smrt prijatelja ili rođaka
+ plus kumulativni stres koji kombinuje sve kategorije.
Prethodna istraživanja posmatrala su samo gene koji kontrolišu stres, dok u ovom slučaju istraživači posmatraju ceo genom i sva epigenomska mesta koja su trenutno dostupna i koja se mogu proučavati.
Istraživanje detektuje postojanje stresnih životnih događaja majke tokom trudnoće i metilacije DNK u krvi pupčanika.
Kod mama koje su iskusile kumulativnu količinu stresa tokom trudnoće pronađene su metilacije DNK u krvi pupčane vrpce na genima koji su uključeni u neurodegeneraciju, imunološke i ćelijske funkcije, regulaciju globalnog nivoa metilacije, metabolizam i rizik od šizofrenije.
Foto: Canva
Šta su DNK metilacije?
DNK metilacije su hemijske promene na genima koje nastaju tako što se grupa metila veže za određene segmente DNK. Upitanju je epigenetska modifikacija, što znači da se ne menja sekvenca DNK ali interakcija spoljnih faktora sa našim genetskim kodom ostavlja biohemijski otisak na genomu – biohemijski fotoprint.
Mnoge promene u našim genima mogu da se dese kao odgovor na faktore okoline, a da se dalje prenose na potomke.
Šta ove promene znače za bebu?
Istraživači su pronašli promene, odnosno specifične lokacije metilacije DNK na genima koji su uključeni u neurorazvoj. Pronašli su pet specifičnih lokacija metilacije i povezanost sa kumulativnim stresom. Sukobi sa porodicom/prijateljima, zlostavljanje (fizičko, seksualno i emocionalno) i smrt bliskog prijatelja/rođaka su takođe povezani sa diferencijalnom metilacijom.
Sledeći koraci su da se urade dalje funkcionalne analize kako bi se videlo kako ovi geni zaista funkcionišu i kako metilacija DNK utiče na njihovu ekspresiju. Pitanje je kako će ono što sada možemo da vidimo biološki na početku fetalnog razvoja kasnije uticati na sam život deteta i njegov dalji razvoj.
Studija je objavljena u časopisu Molecular psychiatry
Komentari (0)