Adaptacija deteta je proces tokom kog se dete prilagođava novom prostoru, novim osobama poput vaspitača, druge dece, i pravilima koja se poštuju u predškolskom uzrastu. Kako dete prolazi kroz ovu važnu promenu u životu, promene u ponašanju, percepciji i opštem funkcionisanju su česte. Prosečno trajanje prilagođavanja vrtiću je od oko 15 dana do mesec dana. Međutim, dužina prilagođavanja je individualna i neka deca se brže prilagode novim okolnostima, dok druga zahtevaju više vremena. Može se reći da se dete prilagodilo vrtiću kada uspostavi dobru komunikaciju i bliske socijalno-emocionalne odnose sa vaspitačima.
.png)
Foto: Canva
Prilagođavanje vrtiću: Normalne promene i kada potražiti pomoć stručnjaka
Neki od potencijalnih promena kod deteta tokom procesa prilagođavanja uključuju promene u uobičajenim navikama ishrane i spavanja, gde dete može odbijati da jede ili spava. Takođe, dete može iskusiti regresiju u ponašanju, tj. povratak na prethodnu fazu razvoja koju je već prošlo. To može uključivati povlačenje, plakanje, ponovno mokrenje u pelene, puzanje u potrazi za cuclom, ali i odbijanje da uopšte i pođe u vrtić. Sve ove promene su normalne i ne trebaju zabrinjavati roditelje. Međutim, čak i nakon dužeg vremenskog perioda, recimo tri do četiri meseca, ako dete i dalje pokazuje teškoće u prilagođavanju, važno je konsultovati stručnu osobu i vaspitače u vrtiću.
Nijanse prilagođavanja: Uloga uzrasta, razvoja i roditeljske podrške
Trenutak prilagođavanja zavisi od uzrasta deteta, stadijuma razvoja u kojem se nalazi, prethodnih iskustava odvajanja od roditelja, karakteristika deteta i eventualnih stresnih događaja koje je doživelo u životu. Roditeljske reakcije na odvajanje takođe igraju značajnu ulogu. Ako roditelj ima pozitivan stav prema vrtiću i dete razvija siguran odnos i adekvatne mehanizme za suočavanje sa stresom, to će znatno olakšati prilagođavanje deteta.
Pre nego što dete krene u vrtić, preporučuje se da se postepeno navikava na odvajanje od roditelja. Na primer, roditelji mogu ostaviti dete kod bake i deke ili drugih osoba koje dete poznaje na kratko vreme, što će omogućiti detetu da prođe kroz proces odvajanja i stekne samopouzdanje u odsustvu roditelja. Takođe je važno dopustiti detetu da razvija socijalne veštine kroz druženje sa vršnjacima kako bi mu bilo lakše da se prilagodi drugoj deci i stekne prijatelje u vrtiću. Decu treba podsticati da dele stvari i igraju se zajedno, da budu strpljiva čekajući svoj red. Preporučuje se raditi sa decom na razvoju njihove autonomije u skladu sa njihovim uzrastom. Važno je pružiti detetu priliku da vežba samostalnost u jelu, korišćenju čaše, oblačenju, obuvanju, pranju ruku i čišćenju igračaka.
Foto: Canva
Takođe, pre nego što dete krene u vrtić, važno je razgovarati sa detetom o tome šta će raditi tamo, koga će sresti i koliko će vremena provesti tamo. Ako primetite da je dete anksiozno i plaši se odlaska u vrtić, nije preporučljivo reći mu da ne sme da se plaši ili da plače. Izuzetno je važno prihvatiti osećanja deteta i pokazati da ih razumete kako bi dete pravilno moglo da izrazi svoja osećanja. Važno je razgovarati sa detetom o vrtiću kao pozitivnom iskustvu, ali je takođe važno ne davati nerealna, srećna obećanja u vezi vrtića i reći da će odmah stvoriti nove prijatelje. Bolje je pridržavati se informacija o aktivnostima koje se mogu očekivati u vrtiću, kao što su igra, jelo, spavanje i upoznavanje novih drugara.
Smiren početak s osmehom
Na početku vrtića, važno je da roditelji prođu kroz period prilagođavanja sa detetom, umesto, na primer, bake i deke. To znači da roditelji treba da odvedu svoje dete u vrtić, provedu prve dane s njim u grupi koliko je potrebno, i postepeno povećavaju vreme koje dete provodi u vrtiću. Iako je teško većini roditelja da ostave svoje dete u vrtiću, važno je da ne pokazuju anksioznost pred detetom, kako dete ne bi mislilo da je situacija teška i stresna, jer će onda verovatno tako reagovati. Kada ostavljate dete, trebalo bi da se pozdravite sa osmehom, kratko i prijateljski.
Kako se nositi sa kasnijom averzijom prema vrtiću
Ponekad, nakon brzog i uspešnog prilagođavanja, dete može razviti kasniju averziju prema vrtiću, a zatim se suočava sa odlaganjem teškoća. Dete može očekivati da će vrtić biti samo privremena situacija, i kada shvate da će tamo provesti duže vreme, mogu se uplašiti. Važno je razgovarati o tome sa detetom, ali i zatražiti pomoć od vaspitača ili stručne službe vrtića.
Ako odvajanje od deteta predstavlja stres koji je teško savladati za roditelje, dobra ideja je potražiti pomoć od najbližih osoba ili razgovarati sa stručnjakom kako bi se olakšao proces prilagođavanja za njih i dete.
Komentari (0)