Šta je najviše potrebno mališanima od godinu i po dana?

Period ubrzanog rasta i razvoja kod dece traje sve do treće godine, što ne znači da kasnije prestaje – već se usporava i ima svoje duže faza, za razliku od prve tri godine. Mališani uzrasta između prve i druge godine dožive najviše promena.

Foto: Freepik

Iako još uvek možda ne znaju da kažu, ali jednoipogodišnjaci zaista znaju šta žele i šta je to što im je najviše potrebno – sve sa ciljem da se što pravilnije i bezbrižnije razvijaju i rastu. Ako ih možda ne razumete ili ne prepoznajete šta je to što im najviše treba u ovom uzrastu – pogledajte spisak:

sloboda – u ovom periodu života mališani obožavaju da istražuju, pomeraju granice do tada poznatog i mogućeg (u svakom smislu), ali i da se igraju, igraju, igraju… zbog čega im je zaista potrebno što više slobode. Ovo znači da je važno da imaju svoj prostor i uvek bezbedno mesto, ali i da ostatak prostora koji im je dostupan bude prilagođen njima.

Pročitajte i: Kako da kuća bude bezbedno mesto kada mališan tek prohoda

sigurnost i bezbednost – upravo se na ovaj način najbolje stiče sloboda, kada znaju da su sigurni i bezbedni kako bi se kretali neometano i onako kako oni misle da treba. Obezbeđivanje prostora je veoma važno za njihovu fizičku sigurnost, ali i za osećaj da “sve mogu” – iako im je to ograničeno upravo tim bezbednosnim “preprekama”.

osećaj kontrole – iako su mali, to ne znači da ne znaju šta znači imati kontrolu nad nečim. Sigurno je da će iskazivati svoje potrebe na način na koji umeju, ali i svoje potrebe, pa ispunjavanje njihovih potreba (od strane najčešće roditelja) oni imaju osećaj da drže svoj život pod kontrolom.

Foto: Freepik

granice i ograničenja – možda bi oni voleli da ovo ne postoji, ali zapravo im je potrebno da imaju granice i da postepeno uče šta je to što smeju, a šta ne smeju, dokle smeju da idu i šta je no-no. 

rutina – iako više nisu bebe, jednoipogodišnjacima je i dalje važno da imaju rutinu i da poznaju sve redovne aktivnosti tokom dana. To znači da će im prijati da prate jedan-te-isti raspored svakog dana, koliko god da je to moguće. Trebalo bi da znaju kad je vreme za spavanje, kupanje, presvlačenje, šetnju, užinu, igranje… jer ih upravo te sitnice održavaju u ravnoteži između onoga što bi hteli i onoga što bi trebalo da rade.