Majčinstvo je jedna od velikih tema na društvenim mrežama – samo sa heštegom #mama možemo naći 29,7 miliona postova na Instagramu. Međutim, u onlajn komunikaciji na temu majčinstva, u komentarima, grupama, formumima, često srećemo dva izraza koji su postali negativne etikete. Znate već, to su „premajka” i „nemajka”.
Foto: Freepik
Tako, na primer, na Fejsu ima oko 1.800 postova sa oznakom #nemajka. Oni su većinom plod humora, gde mame objave kako dva dana detetu daju isti ručak, kako odmaraju kad deca odu kod babe i dede, kako su ipak srećne što su se vratile na posao, kako ne rade domaći sa decom i slično. Ovi postovi nastali su kao reakcija na očekivanje društva kakva jedna majka treba da bude i očekivane osude jer nisu takve.
Izrazi “premajka” i “nemajka” i potajno očekivanje da će zajednica mama negativno reagovati na neko ponašanje ili pitanje prisutno je i u takozvanim onlajn „mamećim” grupama, zavisno od opšte ocene da li se mama previše ili premalo trudi.
Potrebno je celo selo
Stara afrička izreka kaže da je potrebno celo selo da bi se odgajilo jedno dete. Time se ukazuje na važnost, značaj i uključenost zajednice u podizanju deteta. Ne samo u tamo nekom selu, već i u onlajn zajednicama.
Biti mama ume da bude i jako iscrpljujuće, pa svakoj od nas znači da vidimo tuđa iskustva, dobijemo još jedan savet ili se prosto pohvalimo sa nečim. Ono što ne smemo da smetnemo sa uma je da smo tu da pomognemo jedna drugoj.
Foto: Freepik
Učestvovanje u grupama i formumima postaje besmisleno ukoliko se ne održava kulturna komunikacija. U krajnjoj liniji, ta komunikacija treba da bude produktivna.
- Iza posta stoji osoba. U onlajn komunikaciji pomalo smo slobodniji jer je posredna. Ipak, uvek treba da imamo u vidu da je iza tog posta živ čovek. Ono što ne znamo jeste gde živi ta osoba, kako živi, kakvog je sistema vrednosti, da li ima pomoć šire porodice, kakvog je zdravlja…
- Pažljivo čitanje. Ako želimo nekog da posavetujemo ili podelimo iskustva, trebalo bi da pažljivo pročitamo objavu, kako bismo imali što više informacija.
- Kritika je OK, samo kojiim tonom? Nije problem ili nepoželjno da iznesemo drugačije mišljenje ili kritiku, ali jeste problem kada ton komunikacije postane agresivan i pun prozivki. Nije poenta da „hodamo po jajima” u onlajn komunikaciji, ali svakako ne može biti ni u konfrontaciji i posramljivanju drugih.
- Poštovanje različitosti. Nismo svi isti i baš zato treba da poštujemo raznolikost u mišljenju i iskustvu. Ukoliko primetimo neprimereno ponašanje, bolje je da se takvi komentari prijave moderatorima, nego da ulazimo u sukob.
- Ne postoji glupo pitanje. Onaj ko pita, pokazuje želju da napreduje i razvija se.
Komentari (0)