U težim slučajevima leukemije, transplantacija matičnih ćelija krvi je uobičajena praksa. Pritom se obolela koštana srž pacijenata zamenjuje zdravim ćelijama donatora. Međutim, postoji rizik od odbacivanja stranih ćelija, odnosno tkiva. Zbog toga pacijenti dobijaju lekove koji u velikoj meri suzbijaju imuni sistem, čime se pak umnogome povećava rizik od infekcije. Sve važne osnovne vakcine moraju ponovo da se daju, kao kod dece. Ali, protiv nekih bolesti nema vakcine: kao na primer protiv gljivica ili virusa herpesa. Potrebno je da prođu meseci, ponekad čak i godine, dok pacijent ne vrati svoj imuni sistem u normalu, piše Dojče vele.
„Većina pacijenata doživljava neposredno posle transplantacije infekciju, odnosno tokom prve 4 nedelje. Ali, pacijenti mogu razviti teške infekcije i tokom godina”, objašnjava profesor Andreas Makenzen iz Univerzitetske bolnice u Erlangenu.
Ponekad je neophodno mnogo vremena da pacijent vrati svoj imuni sistem u normalu
Naučnici u Erlangenu rade upravo na mogućnostima izbegavanja povećanog rizika od infekcije. U istraživanjima učestvuju stručnjaci iz virološkog Instituta i Odeljenja za biologiju Fridrih-Aleksander-Univerziteta Erlangen-Nirnberg. Pacijenti bi ubuduće, posle transplantacije matičnih ćelija, trebalo da dobiju funkcionalne B limfocite.
Istraživački tim je uspeo da B-limfocite izoluje u epruveti i u eksperimentima sa miševima. Oni su razvili tehniku da izdvoje imune ćelije iz krvi davaoca i da ih unesu u pacijenata, nakon transplantacije koštane srži. U studiji koja je u toku, ovaj prenos traje tri do četiri meseca, posle transplantacije matičnih ćelija.
„To je vreme u kome pacijenti obično još nisu izgradili novi imunološki sistem, pa je opasnosti od infekcije velika. Bili smo u stanju da pokažemo da pacijenti u toj fazi nakon transplantacije, u krvi nemaju memorijske ćelije.”
Naučnici izdvajaju imune ćelije iz krvi davaoca i unose ih u organizam pacijenta
Memorijske ćelije su odgovorne za imunološku memoriju tela – što znači da skladište informacije važne za formiranje antitela protiv bolesti. Istraživači žele da primaocu presade baš te ćelije. Telo ne mora ponovo da uči odgovore na pitanja imuniteta – kao što je to slučaj kod dece. Nakon terapije matičnim ćelijama, pacijenti oboleli od leukemije dobijaju funkcionalni imunitet svog donatora. Ako je donator vakcinisan od tifusa, ta zaštita se prenosi i na primaoca.
„Naravno da želimo da znamo šta se tačno događa. Želimo pored toga da pacijenta vakcinišemo konvencionalnim vakcinama, da bi smo videli da li on na to reaguje. Mi znamo, da bez tih ćelija, pacijenti po pravilu ne reaguju na vakcinu. Tako imamo kontrolnu grupu i možemo da dokažemo da metoda funkcioniše.”
Kad telo postane neuračunljivo
Međutim, kod transplantacije postoji rizik da imune ćelije stvaraju i neželjena, takozvana auto-antitela ili allo-antitela. A to može da dovede do poremećaja prilikom imunih reakcija, priznaje Makenzen.
„Zbog toga smo odlučili da u ovoj prvoj studiji počnemo sa veoma malim brojem imunih ćelija. One ne izazivaju direktno puni imuni odgovor koji bi mogao da se usmeri i protiv zdravog tkiva. To je glavni problem, glavna opasnost.”
Međutim, postoji antitelo koji je odobreno za određene bolesti i koje je u stanju da eliminiše presađene B limfocite.
„Ako kod pacijenta sve krene naopako, imamo mogućnost da mu damo ovo antitelo koje odmah eliminiše presađene ćelije. Dakle postoji određeni bezbednosni most”, kaže Makenzen.
Prvi znaci uspeha
Istraživanja naučnika u Erlangenu su u prvoj fazi. To je studija izvodljivosti i bezbednosti metode u kojoj učestvuje 15 pacijenata. Prvi čovek kojem su presađeni B limfociti je 21-godišnji pacijent iz severne Bavarske. Transplantacija je urađena u martu.
„Pacijent je odlično. On je kod kuće i odličnog je zdravlja. Dolazi na redovne kontrole u ambulantu i sve ovo vrlo dobro podnosi”, kaže Makenzen, vidno se radujući. Konačno, to je svetska premijera, a mladi muškarac je prvi kome su presađene imune ćelija.
Komentari (0)