Naučnici stvorili prvi ljudski embrion iz matičnih ćelija

Ove strukture nalik embrionima su u najranijim fazama ljudskog razvoja jer nemaju srce koje kuca ili mozak. Ali naučnici kažu da bi jednog dana mogli da pomognu u unapređenju i razumevanja genetskih bolesti ili uzroka pobačaja. Matične ćelije imaju kapacitet da postanu bilo koji tip ćelije u telu i ako se podstiču na pravi način mogu se usmeriti da formiraju embrione. Ovo je prvi put da je to postignuto korišćenjem ljudskog materijala. Mada, oni nisu zaista “sintetički”, jer su početni materijal bile ćelije kultivisane iz tradicionalnog embriona u laboratoriji.

Embrion napravljen od matičnih ćelija dolazi iz laboratorije prof. Magdalene Zernicki-Getz, sa Univerziteta u Kembridžu i Kalifornijskog tehnološkog instituta.

Potpuni detalji tek treba da budu objavljeni i stavljeni na raspolaganje za naučno ispitivanje. Dok se to ne desi već se, kako piše CNN, postavljaju kritična pravna i etička pitanja, a mnoge zemlje čak ni nemaju zakone koji regulišu ovu oblast nauke. Tempo otkrića u ovoj oblasti i rastuća sofisticiranost ovih modela uznemirili su stručnjake za bioetiku. 

„Za razliku od ljudskih embriona koji nastaju usled vantelesne oplodnje (VTO), gde postoji uspostavljen pravni okvir, trenutno ne postoje jasni propisi koji regulišu modele ljudskih embriona izvedene iz matičnih ćelija. Postoji hitna potreba za propisima koji će obezbediti okvir za stvaranje i upotrebu modela ljudskih embriona izvedenih iz matičnih ćelija”, rekao je u saopštenju Džejms Brisko, pomoćnik direktora istraživanja na Institutu Frensis Krik prenosi CNN.

Dr Magdalena Zernicka-Goetz je opisala prošle sedmice rad u prezentaciji na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu. Zernicka-Goetz, profesor biologije i biološkog inženjerstva na CalTech-u i Univerzitetu u Kembridžu, rekla je da je istraživanje prihvaćeno u uglednom naučnom časopisu, ali nije objavljeno. Istraživanje je prvi izvestio The Guardian.

Foto: Freepik

Zernicka-Goetz i njen tim, zajedno sa rivalskim timom u Izraelu, opisali su ranije stvaranje modelnih struktura nalik embrionima od matičnih ćelija miša. Ti „embrioni” su pokazali začetke mozga, srca i crevnog trakta nakon oko osam dana razvoja.

Rekla je za CNN da su strukture nalik embrionima koje je njena laboratorija stvorila takođe prve koje imaju zametne ćelije koje će se dalje razvijati u jaje i spermu.

„Samo želim da naglasim da to nisu ljudski embrioni”, rekla je Zernicka-Getz. „Oni su modeli embriona, ali su veoma interesantni jer izgledaju veoma slični ljudskim embrionima i veoma su važan put ka otkrivanju zašto toliko trudnoća ne uspe, jer većina trudnoća propadne u vreme razvoja u kojem gradimo ove strukture slične embrionima.”

Ona je rekla da je, prema njenim saznanjima, to bio prvi put da je napravljen ljudski model embriona sa tri sloja tkiva. Ali ona je naglasila da iako oponaša neke od karakteristika prirodnog embriona, nema ih sve.

Istraživači se nadaju da će ovi model embriona baciti svetlo na „crnu kutiju” ljudskog razvoja, period koji sledi 14 dana nakon oplodnje, što je dogovorena granica za naučnike da uzgajaju i proučavaju embrione u laboratoriji.

Upravo sada, sintetički model ljudskih embriona je ograničen na epruvete. Bilo bi nezakonito implantirati jedan u matericu, a istraživanja na životinjama sa matičnim ćelijama miševa i majmuna su pokazala da čak i kada su naučnici pokušali da ih implantiraju, oni ne prežive – verovatno zato što istraživači nisu shvatili kako da u potpunosti oponašaju uslove trudnoće.

Zernicka-Goetz je rekla da cilj njenog istraživanja nije bio stvaranje života, već sprečavanje njegovog gubitka, razumevajući zašto se embrioni ponekad ne razvijaju nakon oplodnje i implantacije.

„Znamo izuzetno malo o ovom koraku u ljudskom razvoju, ali to je vreme kada su mnoge trudnoće izgubljene, posebno u okruženju vantelesne oplodnje,” Rodžer Sturmi, viši naučni saradnik za zdravlje majki i fetusa na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji, navodi se u saopštenju.

“Trenutno možemo reći da ovi ‘sintetički embrioni’ dele brojne karakteristike sa blastocistama, ali je važno prepoznati da je način na koji se sintetički embrioni formiraju drugačiji od onoga što se dešava kada normalan embrion formira blastocistu”, rekao je on. . „Postoji mnogo posla da se utvrdi sličnosti i razlike između sintetičkih embriona i embriona koji nastaju spajanjem jajeta i sperme.