Šta je ureaplazma?
Ureaplazma je vrsta bakterije iz porodice mikoplazmi. Povećana koncentracija ureaplazme u organizmu može izazvati upalu prostate kod muškaraca i genitalne infekcije kod žena, a kod oba pola može izazvati sterilitet.
Foto: Freepik
Oko 70 odsto seksualno aktivnih odraslih osoba je domaćin ureaplazme, međutim problem može nastati ukoliko dođe do značajnijeg razmnožavanja ovog mikroorganizma.
Kako se prenosi ureaplazma?
Ureaplazma se prenosi najčešće polnim odnosom. Infekcije su češće kod seksualno aktivnih osoba koje ne koriste zaštitu. Partneri mogu nesvesno preneti infekciju, jer su simptomi teško primetni.
Ove bakterije mogu da prežive i na drugim vlažnim mestima, kao što su mokri peškiri, ali i u bazenima, saunama, kozmetičkim salonima, te drugim predmetima namenjenim za intimnu upotrebu – pa je moguć prenos ureaplazme i samo kontaktnim putem.
Koji su simptomi ureaplazme?
Simptomi ureaplazme su teško primetni jer njihova pojava zavisi samo od jačine imunog sistema. Ukoliko je imuni sistem slab, povećan nivo ureaplazme u organizmu uzrokovaće infekcije koje obično prođu bez simptoma – što vremenom dovodi do steriliteta.
Foto: Freepik
Najčešći simptomi ureaplazme kod žena:
- bol u predelu karlice
- svrab i peckanje
- pojačan vaginalni sekret
Najčešći simptomi ureaplazme kod muškaraca:
- sekret iz uretre (penisa)
- peckanje tokom mokrenja
- bol
- crvenilo na polnom organu
S obzirom da se određen procenat ureaplazme prirodno nalazi u organizmu ne postoji rutinski test koji bi možda otkrio da nešto nije u redu. Najčešće se radi test kulture uzimanjem brisa, sličan PAPA testu.
Kako se leči ureaplazma?
Nakon urađenog testa i uzetog brisa, a uz rezultate povećane ureaplazme u organizmu, potrebno je pristupiti lečenju. Za razliku od ostalih bakterija, ureaplazma nema ćelijski zid, što je čini težom za lečenje – ona može da opstane i bez “domaćina”, žive u drugim živim ćelijama i često poprimaju različite oblike.
Lečenje uobičajenom antibiotskom terapijom neće imati efekta, jer većina ovih lekova deluje tako što prvo uništi ćelijski zid bakterije. Upravo zato je potrebno korišćenje više različitih antibiotika, pogotovo onih koji specifično utiču na ovu vrstu bakterija – prema savetu lekara.
Foto: Unsplash
Ima li negativne posledice po trudnoću?
Ako se ne leči, ureaplazma može dovesti do spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, prevremenog pucanja vodenjaka ili infekcije posteljice (chorioamnionitis). Takođe, zbog povećane koncentracije ureaplazme beba može da ima nisku porođajnu težinu (hipotrofija), ali i bakterijemiju – prisutnost bakterije u krvi. Zbog toga bi bilo dobro da, pre začeća, proverite koncentraciju ureaplazme u organizmu – jer se ureaplazma prenosi na čak 40 odsto beba u slučajevima da je majka zaražena.