Zbog cerebralne paralize Rade Šijak (11) iz Kovilja nije imao detinjstvo kao njegovi vršnjaci, ali njegovi prvi samostalni koraci dokaz su da su čuda, ipak, moguća. Rade je prvi put, pomalo nesigurno, stao na svoje noge lane, posle prve terapije matičnim ćelijama u Kijevu, a ovog septembra, kad je krenuo u peti razred redovne škole, prvi put je u učionicu, pun ponosa, srećan što ga svi drugari gledaju, ušao svojim nogama.
Majka Andrea kaže da je Rade rođen kao zdrava beba. Trinaestog dana po rođenju doživeo je kliničku smrt, niko ne zna zašto. U drugoj godini su mu lekari postavili dijagnozu: cerebralna paraliza, a u sedmoj i – “epilepsija”.
– Sve do odlaska u Ukrajinu Rade je jedino mogao da puzi kao beba, a ako i uspe da se uspravi, odmah je gubio ravnotežu i padao – priča dečakova majka Andrea.
Na Dečjoj klinici u Novom Sadu, gde je Rade lečen, lekari nisu iznosili prognoze. Andrea kaže da su uglavnom savetovali da se sačeka, da se vidi kako će biti sa odrastanjem. Ali, kod Radeta se ništa nije menjalo, pogotovo ne nabolje i ni Andrea, ni njegov otac Petar, nisu više hteli da gube vreme.
Mislim da sam na internetu iščitala prezentacije svih klinika, informisala se o svim mogućim metodama, i rešila da idem tamo gde nisam pročitala da je iko iz Srbije bio, u Kijev – priča Andrea.
– Najstrašnije od svega, strašnije i od misli da bi Radetu posle te procedure, možda, moglo da bude gore, iako sebi uopšte nisam dozvoljavala da razmišljam tako, bilo mi je to što moram da molim, bukvalno “da prosim” za lečenje svog deteta, ali srećom iza nas je stala Fondacija i 10.000 evra za samu transplantaciju, i još 2.000 za troškove puta vrlo brzo su sakupljeni – priča Andrea.
Za Radeta i njegovu mamu ne postoji opcija “nemoguće”
– Napredak posle prve transplantacije bio nam je motiv da odemo ponovo, i Redetu su letos, u julu, ponovo presađene matične ćelije – priča Andrea. – Posle toga njegov korak je postao mnogo sigurniji, čim smo se vratili iz Ukrajine počeo je da vozi bicikl. Nemamo potvrdu da je izlečen od epilepsije, ali epileptični napad nije imao duže od godinu dana, nijedan posle početka terapije matičnim ćelijama. Da li je metoda priznata, ili nepriznata, uopšte me ne zanima. Svakog dana na svom sinu vidim rezultate ovakvog lečenja i ići ćemo opet. Sve dok to mom detetu bude pomagalo.
Pored toga što hoda i vozi bicikl Rade obožava i da jaše konja
Izvor: Novosti.rs
.png)
Komentari (0)