(Video) Dr Miodrag Stojković: Lečenje i terapija matičnim ćelijama nije više naučna fantastika

Za genetiku kažu da je najmanje poznata, najmanje neistražena grana medicine. Međutim, kako kaže dr Miodrag Stojković, naš poznati genetičar i profesor humane genetike, gostujući u emisiji „Tri tačke” na TV N1, promene se događaju svakodnevno i to se vidi u raznim naučno-stručnim publikacijama koje oni kao naučnici treba i moraju da prate.

Dr Miodrag Stojković za N1: ”Matične ćelije iz pupčane vrpce mogu da leče 88 različitih bolesti”  

– Postoje nove metode koje mogu da koriguju neke genetske defekte pre nego što se one ispolje kao bolest. To je jedna elegantna metoda, kao kada bi u zidu naslednih osobina imali jednu ciglu koja nosi tu naslednu bolest, vi tu „bolesnu ciglu” možete da zamenite „zdravom” a da vam se ne sruši čitav zid. I ta metoda je u praksi, sve se više radi – rekao je dr Stojković.

Koliko genetika doživljava brz napredak govori podatak da je takva metoda bila naučna fantastika pre samo četiri godine, a danas se čak u nekim zemljama, poput Kine i SAD, primenjuje na embrionima koji pokazuju određene genetske deformitete.

– Ta genetska abnormalnost u embrionu se koriguje u laboratoriji, da bi on potom bio „vraćen” – pojasnio je dr Stojković.

Dr Stojković je, kao primer enormonog razvoja genetike naveo ubacivanja gena „kandidata” u jednu ćeliju kako bi se umesto ćelija kože dobila bilo koja druga.

– Mi u stvari pokušavamo da dešifrujemo šta je, odn. ko je „dirigent” u našem organizmu, šta je to što tera da vi od jedne oplođene jajne ćelije dobijete 220 ćelijskih tipova ljudskog organizma. Nastojimo da otkrijemo mehanizme koji teraju ćelije da idu u određenom pravcu. Kad to znamo, onda znamo i kako da ih koristimo u laboratoriji – istakao je naš poznati genetičar, dodajući da takve laboratorije upravo služe za dobijanje matičnih ćelija koje mogu da se ponude pacijentima kada imaju problema sa srcem, jetrom, bubrezima, neurodegenerativnim bolestima i slično.

– Cilj je da banke matičnih ćelija budu te koje daju ćelije za lečenje ili terapiju matičnim ćelijama. U odnosu na broj stanovnika, Srbiji bi trebalo 3-4 takve banke – kazao je dr Stojković.

Govoreći o matičnim ćelijama u Srbiji i njihovoj upotrebi, dr Stojković je rekao da se nažalost nije daleko doguralo jer time nismo počeli intenzivno da se bavimo.

– Postoji veliki broj stručnjaka kod nas koji se godinama, takoreći decenijama bave tzv. hematopoetskim matičnim ćelijama, ali ti ljudi nemaju adekvatne uslove da se potpuno i profesionalno bave matičnom ćelijom kako ona to zaslužuje.

Ljudi uglavnom znaju za matične ćelije iz pupčane vrpce zato što su one najrasprostranjenije. Međutim, postoji više tipova matičnih ćelija i nisu sve univerzalne, već su neke dobre za jednu vrstu bolesti, druge su dobre za drugu i slično.

Matične ćelije se mogu uzeti iz koštane srži, pupčane vrpce, postoje i pluripotentne koje mogu dati bilo koju vrstu ćelija u ljudskom organizmu, pojasnio je dr Stojković, a s tim poslednje navedenim radi se svakodnevno u laboratorijama.

Kada je reč o matičnim ćelijama iz pupčane vrpce, one mogu da leče 88 različitih bolesti, a oni koji ih nisu sačuvali prilikom rođenja deteta, to mogu učiniti pomoću drugih, najsavremenijih metoda.

-  Dovoljno je dva kvadratna milimetra kože da se ćelija kože „prave” ćelije jetre, pankreasa, srčanog mišića. Reč je o tzv. indukovanim pluripotentnim matičnim ćelijama i to je najnoviji tip. One su otkrivene 2006. godine, a 2012. su naučnici za to otkriće dobili Nobelovu nagradu – naveo je dr Stojković, rekavši da je u Japanu već počela njihova klinička primena.

– Dakle, ova oblast se stalno razvija, ali su potrebna velika sredstva i potrebno je vreme. Sve to traži ogromna ulaganja, a u našoj zemlji nema dovoljno ni strpljenja, ni razumevanja za nauku koja treba da se bavi matičnim ćelijama.

Naš čuveni genetičar i profesor humane genetike na kraju je demistifikovao pojam kloniranja koji ljude zbunjuje i pomalo plaši.

– U svakoj nauci, pa tako i u ovoj, imate „plus i minus”. Nauka može da krene u dobrom, a može da krene i u lošem smeru. Dok sam bio u Velikoj Britaniji i dok sam se bavio kloniranjem, ideja je bila da se putem kloniranja i matičnih ćelija nasledne bolesti „prebace” u laboratoriju, kako bi se studirala patogeneza, odn. nastanak jedne bolesti. Kloniranje je bila samo jedna metoda na tom putu. To nema dodirnih tačaka sa reproduktivnim kloniranjem koje je zabranjeno, već sa terapeutskim. I to tako treba i da ostane – zaključio je dr Miodrag Stojković.