Foto:

Da li se telo stvarno obnavlja svakih sedam godina?

Izvor: Bebac.com

Naš organizam se neprestano regeneriše. Jedne ćelije odumiru, druge ih zamenjuju i iz toga se “rodio” mit da svako od nas na svakih sedam godina postane potpuno nova osoba.

Koncept je savršen, kad razmislite: svakih sedam godina postanete potpuno nova osoba! Nažalost, kao i sve ideje koje zvuče savršeno, ni ova prosto nije tačna. Velika je verovatnoća da ne možete ni da se setite kad ste i gde prvi put naleteli na ovu teoriju, ali ovaj mit o “sedam godina” ne odgovara čak ni prosečnom životnom veku prosečne ćelije ljudskog organizma.

Rođenje ćelije

Da biste razumeli koliko često se ćelije menjaju, morate razumeti kako one nastaju. Telo može da stvara nove ćelije na nekoliko načina. Prvo, postojeće ćelije mogu da se dele relativno jednostavim procesom koji se naziva mitoza. Tokom mitoze, ćelija-roditelj deli se na dve “ćerke” ćelije koje su njene kopije.

Drugi način na koji mogu da nastanu nove ćelije je od matičnih ćelija. Matične ćelije su posebne, ima ih u telu, ali u vrlo malom broju. One ne samo da su sposobne da stvaraju sopstvene kopije mitozom, već iz njih mogu da nastanu i nove “specijalizovane” ćelije. Te specijalizovane ćelije su recimo ćelije krvi i nervne ćelije koje ne mogu da se repliciraju same od sebe, odnosno, ne mogu da stvore svoje kopije.


Foto: Shutterstock

Da bi rast novih ćelija bio kontrolisan, stare ćelije moraju da umru. Na primer, prostor između palca i prstiju stvara se zahvaljujući ćelijama koje odumiru. Ta “programirana” ćelijska smrt neophodna je da bismo imali odvojene prste na šakama i stopalima, bez nečega nalik na “plovne kožice”.

Posle određenog vremena, većina ćelija će umreti.

Razlike među ćelijama

Nemaju sve ćelije u našem organizmu isti životni vek.

Na primer, ćelije sluzokože creva mogu da se obnavljaju vrlo brzo, u proseku na svaka dva dana, jer su u dodiru sa kiselinama koje nam omogućavaju da varimo hranu.

Ćelije kože menjaju se na svake dve do tri nedelje. Pošto je koža naš glavni zaštitnik od spoljašnjih uticaja, mora biti u “top formi”, i zato se ćelije od kojih je napravljena regenerišu vrlo brzo.


Foto: Shutterstock

S druge strane, crvena krvna zrnca recimo žive oko četiri meseca. Bela krvna zrnca, glavni “vojnici” našeg tela, mogu da potraju između nekoliko dana, do malo preko nedelju dana. Ali, masne ćelije žive vrlo, vrlo dugo: u proseku, deset godina.

Ćelije od kojih su izgrađene naše kosti žive takođe dugo, regenerišu se na svakih desetak godina otprilike.

A ako vam to zvuči kao mnogo vremena, šta kažete na ovo: postoje delovi tela koji su bukvalno stari koliko i vi sami!

Na primer, imate samo jedan mozak. Moždane ćelije uglavnom se ne regenerišu, iako nova istraživanja pokazuju da se određene ćelije mozga, konkretno one u hipokampusu koji je odgovoran za memoriju, povremeno obnavljaju.

Ono što se gradi su veze između neurona koje se umnožavaju novim iskustvima i učenjem, ali samo tkivo našeg mozga se ne menja.

Još jedan deo tela koji se nikada ne menja je centar očnog sočiva. Pre rođenja, mali skup ćelija formira krug koji se postepeno ispunjava proteinima.

Tokom vremena, taj “krug” raste, ali ono što je u startu, pre rođenja dakle, bilo u njegovom centru, ostaje sa nama do kraja života.

Izvor: mondo.rs

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Naš organizam se neprestano regeneriše. Jedne ćelije odumiru, druge ih zamenjuju i iz toga se “rodio” mit da svako od nas na svakih sedam godina postane potpuno nova osoba.

Koncept je savršen, kad razmislite: svakih sedam godina postanete potpuno nova osoba! Nažalost, kao i sve ideje koje zvuče savršeno, ni ova prosto nije tačna. Velika je verovatnoća da ne možete ni da se setite kad ste i gde prvi put naleteli na ovu teoriju, ali ovaj mit o “sedam godina” ne odgovara čak ni prosečnom životnom veku prosečne ćelije ljudskog organizma.

Rođenje ćelije

Da biste razumeli koliko često se ćelije menjaju, morate razumeti kako one nastaju. Telo može da stvara nove ćelije na nekoliko načina. Prvo, postojeće ćelije mogu da se dele relativno jednostavim procesom koji se naziva mitoza. Tokom mitoze, ćelija-roditelj deli se na dve “ćerke” ćelije koje su njene kopije.

Drugi način na koji mogu da nastanu nove ćelije je od matičnih ćelija. Matične ćelije su posebne, ima ih u telu, ali u vrlo malom broju. One ne samo da su sposobne da stvaraju sopstvene kopije mitozom, već iz njih mogu da nastanu i nove “specijalizovane” ćelije. Te specijalizovane ćelije su recimo ćelije krvi i nervne ćelije koje ne mogu da se repliciraju same od sebe, odnosno, ne mogu da stvore svoje kopije.


Foto: Shutterstock

Da bi rast novih ćelija bio kontrolisan, stare ćelije moraju da umru. Na primer, prostor između palca i prstiju stvara se zahvaljujući ćelijama koje odumiru. Ta “programirana” ćelijska smrt neophodna je da bismo imali odvojene prste na šakama i stopalima, bez nečega nalik na “plovne kožice”.

Posle određenog vremena, većina ćelija će umreti.

Razlike među ćelijama

Nemaju sve ćelije u našem organizmu isti životni vek.

Na primer, ćelije sluzokože creva mogu da se obnavljaju vrlo brzo, u proseku na svaka dva dana, jer su u dodiru sa kiselinama koje nam omogućavaju da varimo hranu.

Ćelije kože menjaju se na svake dve do tri nedelje. Pošto je koža naš glavni zaštitnik od spoljašnjih uticaja, mora biti u “top formi”, i zato se ćelije od kojih je napravljena regenerišu vrlo brzo.


Foto: Shutterstock

S druge strane, crvena krvna zrnca recimo žive oko četiri meseca. Bela krvna zrnca, glavni “vojnici” našeg tela, mogu da potraju između nekoliko dana, do malo preko nedelju dana. Ali, masne ćelije žive vrlo, vrlo dugo: u proseku, deset godina.

Ćelije od kojih su izgrađene naše kosti žive takođe dugo, regenerišu se na svakih desetak godina otprilike.

A ako vam to zvuči kao mnogo vremena, šta kažete na ovo: postoje delovi tela koji su bukvalno stari koliko i vi sami!

Na primer, imate samo jedan mozak. Moždane ćelije uglavnom se ne regenerišu, iako nova istraživanja pokazuju da se određene ćelije mozga, konkretno one u hipokampusu koji je odgovoran za memoriju, povremeno obnavljaju.

Ono što se gradi su veze između neurona koje se umnožavaju novim iskustvima i učenjem, ali samo tkivo našeg mozga se ne menja.

Još jedan deo tela koji se nikada ne menja je centar očnog sočiva. Pre rođenja, mali skup ćelija formira krug koji se postepeno ispunjava proteinima.

Tokom vremena, taj “krug” raste, ali ono što je u startu, pre rođenja dakle, bilo u njegovom centru, ostaje sa nama do kraja života.

Izvor: mondo.rs

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije