Iako Republički zavod za zdravstveno osiguranje nabavlja dovoljan broj doza „Torlakove“ „di-te-per“ vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, roditelji sve češće izbegavaju ovu i kupuju „pentaksim“, vakcinu stranog proizvođača, za čije tri doze je potrebno izdvojiti 9.000 dinara. To rade jer misle da je ova vakcina bolja i da je deca lakše podnose.
Tokom prošle godine u Beogradu je prodato oko 24.000 doza vakcine „pentaksim“, odnosno vakcinisano je 8.000 dece pošto potpuna zaštita podrazumeva tri primljene doze. Za celu Srbiju ne postoje precizni podaci, ali se pretpostavlja da se „pentaksim“ manje prodaje zbog niže platežne moći stanovništva.
Na ovaj način se ne poštuje program obavezne vakcinacije koji propisuje Republička stručna komisija i delimično se gubi evidencija o vakcinisanoj deci.
Nataša Majstorović (38), koja živi u beogradskom naselju šumice, smatra da neki roditelji malo preteruju i da zato kupuju nešto za šta ne moraju da troše novac.
– Oba moja deteta su primila „di-te-per“ vakcinu i nikakvih problema nije bilo. Ovi što kupuju „pentaksim“ rizikuju jer mogu da prekinu hladan lanac i da vakcina tako izgubi efekat – smatra ona.
„Di-te-per“ vakcinu koju proizvodi Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak“ dete prima u drugom mesecu, istog dana kad i polio vakcinu koja se pije protiv dečje paralize, a peta je protiv hemofilusa influence tipa B, koji izaziva laringitis i meningitis. Tih pet vakcina se dobija istovremeno uz dva uboda, uz revakcinaciju još dva puta na po šest nedelja razmaka.
„Pentaksim“ je, kako tvrde pedijatri, donekle komforniji jer se svih tih pet vakcina nalazi u jednoj dozi, a revakcinacija je u istim intervalima kao i za di-te-per. Obe vakcine imaju ponekad i određene loše propratne efekte kao što su, kod neke dece, povišena telesna temperatura i uznemirenost.
Dr Branka Maksić, pedijatar u Domu zdravlja „Palilula“, kaže za „Blic“ da roditelji gotovo uvek kada dovedu dete na vakcinaciju dođu i sa određenim predznanjem o „pentaksimu“.
– Mi, pedijatri, dužni smo da roditeljima pružimo potpune informacije kad nas pitaju o ovim dvema vakcinama. Istovremeno, uvek naglasim da su deca u potpunosti zbrinuta kad je reč o obaveznom programu vakcinacije i da se sve obavezne vakcine dobijaju o trošku RZZO bez dodatnog plaćanja – navodi dr Maksić.
U RZZO naglašavaju da oni poštuju program vakcinacije i nabavljaju vakcinu koja je predviđena programom Ministarstva zdravlja.
– Neprimereno je da RZZO kupi jednu vrstu vakcine, a da roditelji iz svog džepa plaćaju drugu, iako im ju je država već obezbedila o trošku osiguranja. Zato nek se program vakcinacije promeni ili ovoj praksi treba stati na put. Smatram da roditelji u domovima zdravlja za svoju decu treba da dobiju ono što im po zakonu i pripada. RZZO je spreman da izdvoji finansijska sredstva ako Republička stručna komisija promeni odluku i kaže da „pentaksim“ treba da bude o trošku države. Dok ova komisija ne promeni mišljenje, smatram da bi trebalo poštovati ono što kaže zakon – ističe Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
Hladni lanac
Bitno pitanje je i kako roditelji transportuju vakcinu nakon što je kupe u apoteci, kako je čuvaju i da li poštuju takozvani hladni lanac. Preciznije rečeno, od trenutka kupovine vakcine ne sme da prođe više od pola sata do njene upotrebe ili smeštanja u frižider jer, u suprotnom, vakcina gubi efekat.
