Vršnjačko nasilje ostavlja trag bola i traume kod dece, rešenje su empatija i tolerancija. Roditelji imaju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti, usled čega rečenica „Vrati mu istom merom” ne pomaže.
.png)
Foto: Canva
Otvoren razgovor i empatija su osnova – detetova osećanja moramo čuti i razumeti. Važno je pokazati deci da snaga leži u rečima, a ne u nasilju. Edukacija i podrška su ključni za prevazilaženje agresivnog ponašanja. Modeliranje zdravih odnosa i promovisanje empatije, tolerancije i razumevanja stvara sigurno okruženje. Hrabrost je ta koja će oblikovati buduće generacije koje su snalažljive i empatične, gradeći miran svet bez straha od nasilja.
Vraćanje istom merom: Pogrešan put iz sociološko-psihološke perspektive
Podsticanje dece da odgovore nasiljem na nasilje nije rešenje. Ova strategija ne samo da produbljuje konflikte već i uči decu da reaguju agresivno na probleme. Ovaj pristup može voditi ka začaranom krugu nasilja i stvaranju društva koje toleriše agresiju kao sredstvo rešavanja problema.
Šta Bebac roditelji misle o savetima „Budi jak/jaka” ili „Vrati istom merom”
”Nisu sva deca ista. Sa tim postupcima možemo samo još gore napraviti”rekla je jedna od mama.
”Svom sinu sam rekla da najjače zagrli druga koji ga je udarao. Ubrzo je sve prestalo.
”Nikako, nego odmah da kaže razrednoj i nama pa ćemo mi reagovati, to mu stalno pričam da ne sme da ćuti i trpi ”podelila je druga mama.
”Naravbi da ne bih ovako nešto rekla, nasilje nije rešenje ”dodala je još jedna mama.
Vršnjačko nasilje: Tiha epidemija
Vršnjačko nasilje je ozbiljan problem koji se tiho širi među našom školskom decom. Ova vrsta nasilja može imati dugoročne posledice na emocionalno i mentalno zdravlje dece koja trpe nasilje ali i dece sa izazovima u ponašanju. Važno je sagledati uzroke i načine prevencije, umesto podsticanja agresivnog odgovora, kao što je na primer ”Vrati i ti njemu”.
Koji bi to mogli biti načini prevencije?
Prevencija vršnjačkog nasilja je od suštinske važnosti za stvaranje sigurnog okruženja za decu. Ključne strategije uključuju edukaciju i podizanje svesti putem školskih programa koji podstiču empatiju i rešavanje konflikata, kao i otvorenu komunikaciju između roditelja, učitelja i učenika. Jasni školski pravilnici s nultom tolerancijom prema nasilju i razvoj emocionalne pismenosti kod učenika takođe igraju ključnu ulogu.
Intervencija i podrška, poput savetovanja i interventnih timova, pružaju važnu pomoć žrtvama nasilja. Takođe, saradnja sa lokalnom zajednicom i promovisanje pozitivnih vrednosti kao što su poštovanje, tolerancija i inkluzija kroz javne kampanje doprinose stvaranju okoline u kojoj se nasilje ne toleriše, a deca uče da razvijaju zdrave odnose zasnovane na međusobnom poštovanju i razumevanju.
Pročitajte i >>> Koja je funkcija Tima za prevenciju nasilja u školama?
Roditelji i deca: Ključna uloga komunikacije
Komunikacija između roditelja i dece igra ključnu ulogu u prevenciji i rešavanju problema vršnjačkog nasilja. Otvoren razgovor omogućava deci da se osećaju podržano i razumeju važnost rešavanja konflikata na miran način.
Kako ta komunikacija zapravo treba da izgleda?
Prava zdrava komunikacija između roditelja i dece koje su žrtve nasilja treba da bude osnova za izlečenje i prevazilaženje trauma.
Foto: Canva
Nekoliko ključnih smernica koje bi trebalo da pratite:
” Pažljivo te slušam bez osude: Deci je važno da znaju da ima ko da ih sasluša i čuje i najvažnije da mogu da se oslone na roditelje koji će verovati u njihovu reč.
”Razumem te, saosećam sa tvojim problemom: Empatija je ono što treba da pokažete prema detetovim emocijama.
Kako?
Pokušajte razumeti situaciju iz njihove perspektive i pokazati im da su vaše emocije, briga i podrška iskrene. Izrazite razumevanje bez umanjivanja problema.
”Podržavam te, možeš da mi veruješ, tu sam za tebe uvek: Deca treba da osećaju podršku i imaju poverenje u roditelje. Ohrabrite ih da otvoreno govore o svojim osećanjima i strahovima. Tako će deca biti sigurna i a vi kao roditelj ćete im biti uzor i podrška u svakoj situaciji.
”Razumem ako ne želiš sada da pričamo o tome, možemo kasnije kada osetiš potrebu: Nemojte forsirati dete da priča o traumatičnom iskustvu ako to ne želi. Pružite mu vreme i prostor da se oseća sigurno pre nego što odluče da podele svoja osećanja. Ovde je važno strpljenje i kontrola radoznalosti i zabrinutosti.
”Hajde da zajedno smislimo rešenje i prevaziđemo ove izazove: Aktivno učestvujte u razgovorima o mogućim rešenjima za situaciju. Pomoću zajedničkih razgovora, zajedno razmotrite strategije za prevazilaženje problema i izbegavanje sličnih situacija u budućnosti.
”Voleo/la bih da mogu da ti pomognem ali mislim da postoje stručnjaci koji mogu i meni i tebi bolje da objasne ovu situaciju, šta kažeš da odemo zajedno i razgovaramo sa psihologom?:
Ako je potrebno, potražite pomoć stručnjaka kao što su psiholozi ili savetnici koji mogu pružiti dodatnu podršku i vodič za prevazilaženje trauma. Objasnite detetu da odlazak kod psihologa nije neobična ili čudna stvar. Možete uporediti to s odlaskom kod lekara kad se oseća bolesno – psiholog je stručnjak za mentalno zdravlje, baš kao što je lekar stručnjak za fizičko zdravlje.
Modeliranje zdravih odnosa: Roditelji treba da budu primer zdravih odnosa, pokazujući detetu kako se međusobno poštuju i rešavaju konflikte na miran način.
Komunikacija sa decom koja se nasilno ponašaju: Razumevanje i reedukacija
Deca se nasilno ponašaju u školi iz različitih razloga. Neki to rade zbog osećaja nesigurnosti. Vređanje nekoga ko deluje emocionalno ili fizički slabije može im pružiti osećaj važnosti, popularnosti ili kontrole. U drugim slučajevima, deca vrše nasilje jer jednostavno ne znaju da nije u redu maltretirati decu koja su drugačija zbog težine, izgleda, rase ili vere.
Foto: Canva
U nekim situacijama, vršnjačko nasilje je deo obrasca neposlušnog ili agresivnog ponašanja. Ova deca verovatno trebaju pomoć da nauče kako da upravljaju svojim besom, frustracijom ili drugim snažnim emocijama. Možda nemaju veštine koje su im potrebne da sarađuju s drugima. Razgovor sa školskim psihologom ili psihoterapeutom koji radi sa decom im često može pomoći da nauče kako da se nose sa svojim osećanjima, suzbijaju nasilje i poboljšaju svoje socijalne veštine.
S druge strane, neka deca koja vrše nasilje kopiraju ponašanje koje je deo šablona ponašanja kod kuće. Deca koja svedoče agresivnim i nepristojnim interakcijama u porodici često nauče da tretiraju druge na isti način. A deca koja su zadirkivana nauče da vršenje nasilja može značiti kontrolu nad decom koje vide kao slabe.
Šta da kažem svom detetu ako se nasilno ponaša u školi?
Neka vaše dete zna da vršenje nasilja nije u redu i može izazvati ozbiljne posledice kod kuće, u školi i u zajednici ako se nastavi.
Kada se suočite sa detetom koje se ponaša nasilno, ključno je ozbiljno shvatiti vršnjačko nasilje. Postavite jasna pravila protiv nasilja i držite ih se. Kazne trebaju imati smisla; na primer, ograničite detetov pristup telefonu ili kompjuteru ako koristi internet za nasilje. Naučite ga mirnijim reakcijama, poput udaljavanja od sukoba. Podstičite poštovanje različitosti i empatiju prema drugima. Uključite dete u aktivnosti van škole da bi steklo raznolika prijateljstva. Pratite detetov socijalni život, razgovarajte s roditeljima njegovih prijatelja i komunicirajte sa školom. Pozitivno ojačavanje, uz podršku i razumevanje, može oblikovati njihovo ponašanje ka pozitivnim izborima.
Učimo decu o ljubavi, razumevanju i mirnom rešavanju problema
Umesto podsticanja nasilja, roditelji imaju odgovornost da deci prenesu važne životne vrednosti kao što su ljubav, empatija, razumevanje i tolerancija. Komunikacija zasnovana na poštovanju i mirnom rešavanju konflikata stvara osnovu za stvaranje društva u kojem svako dete može rasti bez straha od nasilja, razvijajući se u zrelu i empatičnu osobu sposobnu za saosećanje i razumevanje.
Komentari (0)