Vežbe koje uključuju jačanje leđnih, trbušnih i karličnih mišića, istezanje skraćenih struktura itd. trudnici će omogućiti da bolje fizički podnosi napore tokom porođaja.
Kako, zašto i koliko vežbati u trudnoći pitanja su koja sebi verovatno postavljaju mnoge buduće majke, svesne da su uz promene koje dolaze, fizičko zdravlje i briga o svom telu najbolje što za sebe mogu učiniti.
Upravo iz tog razloga odgovore na njih daje Snježana Vojvodić Schuster, jedna od najpoznatijih hrvatskih viših fizioterapeutkinja koja se specijalizirala upravo za rad sa ženama u trudnoći i postporođajnom razdoblju.
Koliko često bi trudnica trebala vežbati?
– Učestalost vežbanja u trudnoći zavisiće o zdravstvenom stanju trudnice i deteta. Ukoliko joj je na redovnoj kontroli kod nadležnog ginekologa odobreno vežbanje u trudnoći po proverenim programima i stručnim vođstvom, može da vežba 3-4 puta nedeljno.
Naravno, uz to trudnica može da praktikuje uobičajene aktivnosti u kojima uživa, poput šetanja, laganog planinarenja, plivanja i slično ili pak da provodi samo set ciljanih određenih vežbi. Vremensko trajanje u jednom programu ne bi trebalo da bude duže od 45 minuta uključujući zagrevanje, istezanje, vežbe jačanja, završno istezanje i relaksaciju.
Koliko vežbe mogu pomoći pri porođaju kao i posle njega?
– Vežbe koje uključuju jačanje leđnih, trbušnih i karličnih mišića, istezanje skraćenih struktura itd. trudnici će omogućiti da bolje fizički podnosi napore tokom porođaja, posebno u izdržavanju trudova (savladavanjem tehnika disanja tokom trudnoće – edukativni tečajevi za trudnice) i tokom izbacivanja deteta u vreme drugog porođajnog razdoblja.
Iskustvo pokazuje da se svaka žena koja je tokom trudnoće vežbala posle porođaja lakše i brže vraća u svoje prvobitno fizičko stanje, nema problema s nekontrolisanim oticanjem mokraće, polnim odnosom, bolovima u leđima, lakše se prilagođava položajima kod dojenja, nošenju deteta i svakodnevnim obavezama.
Preporučuju li se neke vežbe trudnicama da same vežbaju kod kuće?
– Svaki program za trudnicu trebao bi biti koncipiran na način da ona nije u potpunosti zavisna od programa i mesta njegovog provođenja. Bilo bi dobro da svaki dan, kad god je to moguće, barem 15 minuta provedu u vežbanju. Stoga su vežbe i koncipirane u različitim varijantama kako bi svakome bilo moguće sprovođenje bez obzira na uslove stanovanja i života. Vežbati se može i u parku, u vodi, sedeći na stolici…, a sam tip vežbi prilagođava se uslovima kojima raspolažemo.
Ukoliko žena čuva trudnoću i ne preporučuju joj se vežbe, na koji način da ipak nekako "pokreće" telo?
– Mirovanje u trudnoći i razlozi za takvu preporuku svakako su značajni i ne ostavljaju mnogo prostora za vežbu. Međutim, procena fizioterapeuta, u dogovoru s ginekologom i trudnicom, značajno može da promeni stavove o mirovanju.
Postoje određena stanja kod kojih trudnica nikako ne bi smela da vežba, na primer prerano oticanje plodove vode ili krvarenje s trudovima pre termina. No i tada će kod hospitalizacije biti prisutan određeni fizioterapijski tretman zbog prevencija komplikacija mirovanja.
Vežbe koje se mogu provoditi u mirovanju obično obuhvataju vežbe relaksacije i nekih tehnika prilagođavanja tela dugotrajnom ležanju i provode ih edukovani fizioterapeuti s kliničkim iskustvom u radu s rizičnim trudnoćama.
Komentari (0)