DEČACI i DEVOJČICE – po čemu se razlikuju i zašto ih drugačije vaspitavamo?

Svako dete je biće sa sebe, specifično na svoje načine. Veoma je teško sve dečake ili sve devojčice ubaciti u isti koš i reći koje osobine su im zajedničke, a u vaspitanju deteta pol je samo jedan od faktora koji formiraju vaspitni stil roditelja.

Međutim, vaspitanje dečaka i devojčica nije samo oblikovano time po čemu se dečaci i devojčice zaista razlikuju, već i time šta roditelji očekuju od njihove rodne uloge kad porastu.

Iako se naše društvo menja, uloga žene i muškarca postaju sve sličnije, mame rade jednako kao tate, tate se brinu o bebama jednako kao mame – roditeljima nije lako da pobegnu od nametnutih razlika u vaspitanju dečaka i devojčice.

Po nepisanom pravilu, ali pravilu koje i dalje primenjuje određen broj roditelja, dečaci moraju da budu emocijalno stabilni, jaki, a devojčicama je dozvoljeno da budu krhke, plačljive i nežne. To što nećemo dozvoliti dečaku da plače, ne znači da će biti zbog toga emocionalno stabilan kad poraste, već baš suprotno, verovatno će imati problema da razume svoje emocije ali i emocije drugih oko sebe. Osim toga, kada detetu, bilo kod pola, zabranjujemo da ispolji emociju, prekidamo komunikaciju sa njim, i gradimo zid u odnosu.

Što se devojčica tiče, najveća greška koji roditelji prave jeste prezaštićivanje. Kada devojčica (još kao beba) pokuša nešto sama da uradi, pa joj ne ide, roditelji joj vrlo brzo priteknu u pomoć. To je opravdano u pojedinim situacijama, ali i mnogima bi za nju bilo korisnije da je pustite da se sama izbori. Kada poraste biće vam zahvalna što ste je naučili da bude samostalna, a ne da živi oslanjajući se na druge.

U porodicama gde devojčica ima brata, vrlo često se popušta devojčicama jer su ”slabije”. To je još jedna zamka koja ne samo da loše utiče na odnos sa bratom, već i na očekivanja devojčice da će dobijati takav tretman i van porodice.

 

Istraživanja, ali i iskustvo profesionalaca koji rade sa decom govore u prilog tome da između dečaka i devojčica postoje razlike i da bismo trebali da ih imamo na umu. 

Većina devojčica (ne sve) ranije propričaju, ali i tokom razvoja pokazuju izraženije verbalne sposobnosti od dečaka. S tim u vezi, način vaspitanja u kojoj je prisutna otvorena komunikacija, sa gledanjem u oči, prepričavanjem i komentarisanjem dnevnih događaja, je vaspitanje kojem su mnogo prijemčije devojčice. Njima je jednostavno to prirodno, pa za nagrađivanje i ukazivanje na greške su često dovoljne reči.

Sa druge strane za dečake je svojstvenija stalna akcija. Sedenje i razgovor o nekoj temi za njih najčešće nije prirodno i treba im puno vremena dok naviknu na to. Baš u tome se i krije izazov za vaspitanje dečaka. Pokušajte da sa njima komunicirate u toku neke aktivnosti koja im je zabavna, kao što je igranje loptom. Tada ćete imati najveću pažnju i mogućnost da saznate šta se krije u njihovim glavicama.

Osim toga, dečaci više nego devojčice vole da se takmiče. Ukoliko imaju poteškoće da prihvate da urade nešto za šta vi smatrate da je važno (kao na primer raspremanje igračaka) postavite pred njih cilj. Nakon što raspreme svoju sobu, nagradite ih time što ćete na im dati nalepnicu zvezdicu ili na “Motivacionu tablu” stavite srce, plusić ili smajli.

U svakom slučaju, ako vidite da se razgovor odigrava tako što im vaše reči uđu na jedno uvo, a izađu na drugu, smislite igrice, načine nagrađivanja i takmičenja preko kojih ćete postići isto ono što sa devojčicama uspevate jednostavnim razgovorom.

U jednom stranom istraživanju posmatrani su dečaci i devojčice u četvrtom razredu dok se igraju. Ono što je bilo uočljivo jeste da se veoma retko mešaju po polovima i igraju se skoro isključivo dečaci sa dečacima, a devojčice sa devojčicama.

Razlog tome je razlika u načinu na koji se igraju. Što se dečaka tiče, oni su često u velikim grupama, igraju se igara u kojima se međusobno takmiče. Devojčice se, sa druge strane, igraju u manjim grupama i više su usmerene na aktivnosti u kojima mogu da ravnopravno učestvuju i njima je od svega važnije da su zajedno, u grupi koju su izabrale. Međusobno takmičenje za njih nije u toj meri važno kao za dečake. Dečaci često i ne gledaju jedni druge, već radije igračke ili postignuća drugih koje onda komentarišu.

Posebno u slučaju dečaka, posmatranje ponašanja roditelja ostavlja veoma jasnu poruku. Ukoliko tata traži od dečaka da bude dosledan i odgovoran, a on sam svojim postupcima često nije takav, dečak će to vrlo lako uvideti i tatine reči postaće manje značajne.

Vaspitavajte decu imajući i vidu činjenicu da će oni jednog dana biti odrasle osobe i imati svoju porodicu

Žene se ponekad žale jer njihovi partneri nemaju dovoljno saosećanja za njih, volele bi da su pažljiviji nego što jesu, teško ih jemotivisati za kućne poslove… Istovremeno nastavljaju da podržavaju sinove da budu ”mačo”, budu hrabri, ne plaču, ne igraju se sa lutkama, ni slučajno budu nežni, ili slični devojčicama. Veoma je važno da preispitamo svoja očekivanja od dece i još jednom razmislimo šta zaista želimo da prenesemo kao životne vrednosti svojoj deci, i ponašamo se u skladu sa tim.

Da biste odgajili emocionalno zdrave odrasle osobe i devojčicama i dečacima je potrebno:

• Fizički kontakt kao što je zagrljaj i poljubac roditelja
• Uteha (a ne zabrana) pri ispoljavanju emocija kao što je tuga
• Bezuslovno prihvatanje
• Stalno potenciranje otvorene komunikacije
• Nagrađivanje i dogovaranje uzimajući u obzir karakteristike ličnosti i pol deteta

Tate u današnje vreme mahom su veoma posvećeni kao roditelji. Njihova uloga je pored mamine, jako važna. Sa jedne strane, za svog dečaka bi trebalo da predstavljaju uzor, budu model muškarca, stabilnosti, podrške, sigurnosti, a sa druge da svojim dečacima daju priliku da nauče kako to izgleda kada muškarac otvoreno pokazuje osećanja i nežan je prema dragim osobama. Tradicionalno ”ženske” osobine danas su prošlost, pa je za jednog dečaka i odraslog muškarca veoma važno da imaju razvijenu emocionalnu samim tim i socijalnu inteligenciju. 

Za devojčice, tate su model po kojem će jednog dana tražiti svog partnera. Model iz koga uče kako se muškarci ophode prema ženama i koliko ih poštuju.

U vaspitanju i dečaka i devojčica najvažnija je sloboda koju im dajemo da potpuno izraze svoje potrebe i interesovanja, pri tom im dajući jasne smernice i ograničenja u ponašanju. Pol je samo jedan od aspekata pomoću kojih pokušamo da shvatimo ali i izgradimo odnos sa svojim detetom.

POGLEDAJTE VIDEO u kojem je prikazano kako se odrasli igraju sa bebama dečacima, a kako sa bebama devojčicama, i čemu većina nas automatski pribegava samo se vodeći polom deteta.