Bilo bi dobro da u Srbiji vakcinacija građana protiv novog gripa bude dobro organizovana. Ukoliko odziv bude mali, za lošu organizaciju biće krivi zavodi za javno zdravlje, zdravstvene ustanove i domovi zdravlja, kaže za „Blic" dr Branislav Tiodorović, člana Radne grupe za pandemiju gripa.
Veliki problem bio bi ako bi se i kod nas desilo kao u Hrvatskoj da niko ne želi da se vakciniše protiv virusa A H1N1. U ordinacijama širom susedne zemlje načete vakcine bacaju u đubre jer su upakovane u bočicama od 10 doza, a rok trajanja posle otvaranja je 24 sata. Zbog toga bi bilo poželjno da pacijenti dođu u grupama kako ne bi propalo ono što ostane u bočici. Takva pakovanja dobila je i Srbija.
Dr Tiodorović upravo očekuje da odziv za vakcinaciju na početku bude kao i u drugim evropskim zemljama.
– U Norveškoj, primera radi, u početku niko nije hteo da primi vakcinu. Kasnije, kada su ljudi počeli da umiru, počelo je i interesovanje za vakcinaciju. A mi ćemo biti uspešni ukoliko vakcinišemo milion i po ljudi, s tim što je važno koga vakcinišemo. Ako su to hronični bolesnici i deca, onda je rezultat daleko bolji nego što bi to neko očekivao – ističe dr Tiodorović.
Aleksandar Tucović iz Agencije za lekove kaže za „Blic" da je juče počelo laboratorijsko testiranje „Novartisove" vakcine. On napominje da je za laboratorijske analize potrebno najmanje 14 dana.
To znači da bi vakcinacija trebalo da počne najkasnije 22. decembra jer posle izdavanja sertifikata, „Torlak" treba da je distribuira domovima zdravlja za šta je potrebno maksimalno pet dana.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da će vakcinacija početi polovinom meseca, ali da će tačan datum biti određen kada budu obavljene sve neophodne provere i testovi. On je rekao da je u toku izrada planova o vakcinisanju građana, a da će se najverovatnije u domovima zdravlja vakcinisati deca, trudnice i hronični bolesnici. U toku je i izrada plana vakcinacije javnih službenika i vakcinacije u vojnim ustanovama.
U Srbiji je počeo drugi talas epidemije novog gripa jer je zabeležen blagi porast obolelih, pre svega među decom, ponovio je dr Tiodorović. On kaže da će upravo deca najviše biti pogođena tokom drugog talasa koji bi kulminaciju trebalo da dostigne već krajem sledeće nedelje.
– Vrhunac epidemije možemo očekivati od 15. do 20. decembra. Nezahvalno je prognozirati, ali nadamo se da broj obolelih neće biti veći nego što je bio tokom prvog talasa – kaže dr Tiodorović.
Pošto su se tokom prvog talasa mnogi dobro upoznali s epidemijom i koliko-toliko edukovali o njoj, treba očekivati da prevencija učini svoje, ali i da roditelji i lekari, pre svega pedijatri, na vreme prepoznaju oboljenja koja mogu da budu teška i srednje teška. Poseban oprez potreban je kod dece koja imaju i neko hronično oboljenje ili pad imuniteta.
Zato decu treba naučiti da se koliko-toliko čuvaju – od lične higijene do ponašanja. Treba voditi računa i o higijeni u kući i redovno prati sve igračke. Ukoliko dete dobije temperaturu preko 38,5, potrebno je odmah ga odvesti lekaru koji će proceniti da li se radi o ovom gripu ili nekoj drugoj infekciji.
Blage nuspojave vakcinacije
Evropska agencija za lekove potvrdila je juče da nije primećena nijedna ozbiljnija neželjena reakcija od kada je u EU počela vakcinacija protiv novog gripa. Procenjuje se da je do sada vakcinisano 10 miliona ljudi. Nuspojave koje su konstatovane su blage i očekivane.
Nema prenošenja mutiranog virusa
Nema nikakvih dokaza o širenju virusa gripa A H1N1 otpornog na lek „tamiflu", čije je prisustvo registrovano kod dve grupe pacijenata u Velikoj Britaniji i SAD, objavila je Svetska zdravstvena organizacija. Istraga se nastavlja, ali preliminarni rezultati pokazuju da se otporni virusi ne prenose lako na zdrave ljude, posebno kada se primene odgovarajuće procedure za kontrolu širenja zaraze.
Komentari (0)