Vakcinacija protiv gripa kod dece

Grip je jedno od najzaraznijih oboljenja kojem su podložna i deca, posebno ona u školskom uzrastu, tj. u kolektivima ” u vrtićima, u školi… Većina dece preboli grip u roku od nedelju dana, bez obzira na težinu simptoma. Međutim, to ne znači da deca ne predstavljaju osetljivu kategoriju.

Najveći izvor virusa influence su deca u školama. Ovo je posebno važno jer deca šire virus neviđeno brzo i mogu da budu duže zaražena nego odrasli ” čak i do dve nedelje. To znači da duže nego odrasli mogu da budu prenosioci virusa.

Virus se prenosi kapljičnim putem, pa ako je neko dete zaraženo, kija ili kašlje, veoma lako i brzo može da prenese zarazu na ostalu decu. Takođe, virus se prenosi i u kontaktu s kontaminiranim predmetima: olovkama, igračkama, priborom za jelo, kompjuterima i slično.

Posebno su na udaru deca koja već imaju neku hroničnu bolest, jer je njihov imunitet zbog toga oslabljen.

Pedijatri ističu da u pandemijskim i epidemijskim situacijama, od sve dece koja su imala komplikacije uzrokovane gripom, čak 50 odsto njih nije imalo neki komorbiditet, to jest udruženu bolest, a čak 40 odsto (od tih 50 procenata) ” umire.

Simptome gripa je danas, kada je svet i dalje pogođen epidemijom virusa korona, vrlo teško prepoznati, jer su simptomi vrlo slični, pa je jedini način da se utvrdi tačna dijagnoza specifično testiranje na grip.

Osim toga, prvi znaci infekcije virusom gripa slični su i nekim drugim respiratornim infekcijama, poput prehlade.

Međutim, ono što grip bitno razlikuje jeste to što se on javlja znatno brže i intenzivnije ” kraće je vreme inkubacije virusa, stanje se pogoršava 2-3 dana posle zaražavanja, nekad i nakon samo nekoliko sati, a najčešće se javljaju:

U nekim slučajevima bolest može da poprimi teži oblik, zbog intenzivnijeg širenja virusa po telu, ili sekundarno ” kao posledica bakterijske infekcije.

Teži oblici bolesti i komplikacije, čak i smrtni ishod, mogu da se jave kod svake obolele osobe, ali, kako je već istaknuto, naročito su u većem riziku deca koja već imaju neku urođenu ili hroničnu bolest i ona sa oslabljenim imunitetom.

Virus influence napada sluzokožu respiratornih puteva, pa su najčešće komplikacije zapaljenja uva i sinusa. Zatim, prodorom virusa u pluća može doći i do pneumonije, odn. zapaljenja pluća. Zbog naglog pogoršanja, ova stanja zahtevaju dodatni lekarski tretman, a ponekad i hospitalizaciju.

Usled gripa mogu da se jave i komplikacije na srcu ili centralnom nervnom sistemu, ali su ona, srećom, retka.

Kao i za odrasle, i za decu važe iste mere. Opšte mere zaštite podrazumevaju redovno i često pranje ruku, pokrivanje nosa i usta prilikom kijanja i kašljanja, korišćenje maramica, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorijama s većim brojem ljudi, često provetravanje prostorija, boravak na svežem vazduhu, raznovrsna ishrana bogata vitaminima, hidratacija, jačanje imuniteta na osnovu svih raspoloživih i preporučenih sredstava.

Posebna, specifična i najdelotvornija mera zaštite je vakcinacija.

Sve zdrave osobe starije od 6 meseci mogu da prime vakcinu. Dakle, i male bebe, nakon što prođe 6 meseci od rođenja, mogu da se imunizuju. 

Ono što je važno naglasiti jeste da sva lica starija od 9 godina dobijaju samo jednu dozu. Međutim, deca uzrasta od 6 meseci do 9 godina, koja se prvi put vakcinišu protiv gripa, bez obzira na vrstu vakcine, primaju dve doze u razmaku od mesec dana.

Vakcina protiv gripa se sprovodi sezonski; u našoj zemlji tokom oktobra i novembra, pre javljanja epidemije.
 

Ko treba da primi vakcinu protiv gripa >>
 

Budući da bebe mlađe od 6 meseci ne mogu da prime ovu vakcinu, najbolja zaštita je da se vakciniše majka dok je bila trudna ili dok doji bebu. Na taj način trudnica, odnosno mama vakcinacijom štiti i sebe i bebu. 

Svetska zdravstvena organizacija je trudnice prepoznala kao kategoriju prvog prioriteta za vakcinaciju protiv gripa, zbog čega bi one trebalo da se zaštite u drugom ili trećem trimestru trudnoće. Na taj način se štite i majke od obolevanja i komplikacija, ali i beba u prvih šest meseci života, dok ne bude i ona mogla da se vakciniše i tako sama stvori antitela za odbranu od gripa.
 

Vakcinacija protiv gripa u trudnoći ” odgovori na pitanja trudnica >>
 

Pre svega, treba istaći da deca koja imaju alergiju na jaja, pileće proteine, neomicin, formaldehid, oktoksinol 9 ili bilo koji sastojak vakcine ” ne mogu da prime ovu vakcinu.

Takođe, deca koja imaju neku akutnu infekciju ili bolest praćenu povišenom temperaturom, treba da sačekaju da to stanje prođe, da se simptomi povuku, i da onda u razgovoru sa svojim izabranim pedijatrom odrede nov termin za imunizaciju.

Kada je reč o neželjenim reakcijama, one su uglavnom blage i povlače se u roku od dan ili dva. Najčešće se javlja crvenilo, otok i bol na mestu uboda. Kod neke dece i glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina ” dakle, simptomi slični gripu.

Imunitet nakon imunizacije se stiče 2-3 nedelje od davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta pokriva jednu sezonu. Zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake sezone i trajanja imuniteta, vakcinacija se sprovodi svake godine.

Vakcina štiti mlađe osobe u oko 70-80 odsto slučajeva, dok starije i one sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim bolestima u nešto nižem procentu.

Imunitet nakon vakcinacije traje od 6 do 12 meseci.