Uzroci autizma: Šta nam nauka govori

Tema iz oblasti autizma o kojoj se možda najviše diskutuje u medijima i javnosti jeste uzrok nastanka i uzrok porasta procenta u populaciji. Na sreću, danas smo se odmakli od ideja da se uzroci autizma vežu sa lošim roditeljstvom, mada često možemo videti i dalje u medijima tvrdnje da je za porast stope autizma odgovorno preterano gledanje medijskih sadržaja. Nauka je, kako je to za naučni pristup i uobičajeno, neko vreme lutala kroz različite metode i pristupe tražeći uzroke nastanka. Ni danas nemamo kompletnu sliku.

Ipak, znamo dosta. Na primer, znamo da postoje subpopulacije osoba sa autizmom koje dele iste genetske odlike. Uprkos velikoj količini uloženog novca u traženje „genetskog uzroka„, zasad samo mali broj slučajeva autizma pripada ovoj grupi. Pored toga, nismo našli jedan, tri ili pet gena čija disfunkcija odlikuje veći procenat populacije, što čini da ti rezultati ne daju konkretna rešenja. Ono što kroz genetiku jesmo utvrdili jeste da „nije u pitanju jedna bolest već određeni broj etiološki distinktivnih stanja sa različitim patofiziološkim mehanizmima koj vode do istih manifestacija u ponašanju„. Takođe, opšte mišljenje je da je posredi interakcija genetskih faktora i okruženja.

Jedan od najpouzdanijih modela za izazivanje autizma kod životinja je aktiviranje imunog sistema nekim imunološkim izazovom tokom trudnoće. Brojna istraživanja ukazuju na anomalije imunog sistema majki i dece sa autizmom, a nedavno je i patološkim studijama mozgova preminulih osoba sa autizmom dokazano da 65% njih ima distinktivne imunološke promene na mozgu.

Pored imunološke aktivacije tokom trudnoće, regresije u autizam se mogu dogoditi i ma kakvog imunološkog događaja tokom detinjstva, na primer virusne infekcije. Hipofunkcija štitne žlezde, hormonski poremećaj ili autoimuna bolest majke takođe mogu uticati u bitnoj meri. Imamo indikacije da bi i preterano korišćene suplementacije folnom kiselinom u trudnoći moglo doprinositi povećanoj stopi autizma. Čitav niz studija američkog Nacionalnog Instituta za Zdravlje (NIH) se bavi i problem malapsorpcije teških metala iz okruženja, za šta još nije utvrđeno da li je uzrok ili simptom.

Ono što sigurno nije simptom, već uzrok koji doprinosi razvoju autizma na nekoj lokaciji, jeste zagađenje. Tako recimo imamo mesto u Nju Džerziju, Toms River, gde 7 odsto dece rođene 2010. godine ima autizam. Toms River je mesto poznato po skandalima iz 60-ih godina, kada je lokalna industrija izazvala veliko zagađenje vode i na taj način ugrozila zdravlje građana. Zbog nastalih zdravstvenih problema, 2002. su isplaćene odštete porodicama čiji su članovi razvili kancere. Očigledno je da se nasleđe zagađenja može videti i u stopi autizma.

Kao što se da videti, odgovor nije jednostavan, i svako pojednostavljivanje zarad senzacionalizma u medijima je na štetu osoba koje su pogođene autizmom. Upravo ova situacija, gde imamo osobe koje sve nose istu dijagnozu, ali sa različitim uzrocima nastanka poremećaja, otežavale su studije potencijalnih terapijskih pristupa. Stoga naučna zajednica sad pokušava da identifikuje subpopulacije osoba obolelih sa autizmom, koje dele iste biomarkere, i da vrši studije za konkretne pristupe koji bi imali smisla kod te populacije.

Naravno, nema konačnog odgovora. Pretražujući stručnu literaturu, naišli smo na naučne radove/članke koji sugerišu sledeće faktore rizika na koje bi budući roditelji možda mogli da utiču:

Slažemo se da ovaj spisak deluje opterećujuće. Aktuelne teorije stavljaju autizam u širi kontekst ekologije, postavivši pitanje o porastu hroničnih bolesti u doba povećanog zagađenja i lošeg kvaliteta ishrane. Nije moguće sesti ispod staklenog zvona i u potpunosti ukloniti efekte sredine na nas. Ali, ne možemo ni da ignorišemo situaciju; stoga je bolje posvetiti se svom zdravlju pre začeća i ukloniti neke od faktora rizika.

Naravno, sve ovo nas vraća i na pitanje lečenja problema koji čine autizam ozbiljnim stanjem, koje značajno smanjuje kvalitet života same osobe pogođene autizmom, ali i cele porodice. Rešenja koja nauka nudi, a koja dovode do smanjenja simptoma autizma, povećanja kvaliteta života, bolje komunikacije i aktivnijeg učešća u društvu, imaju dodatni efekat. Kad ta rešenja budu dostupna, roditelji će manje brinuti o tome da li će njihovo dete imati autizam, a kao društvo, moći ćemo da uživamo više u jedinstvenim načinima razmišljanja koji odlikuju osobe sa autizmom i kojima one mogu pozitivno da doprinesu.

Autizam je razvojni poremećaj sa simptomima koji se javljaju u prve tri godine života. Formalni dijagnostički naziv je poremećaj autističnog spektra. Reč „spektar„ ukazuje na to da se autizam pojavljuje u različitim oblicima s različitim nivoima ozbiljnosti. To znači da svaki pojedinac sa autizmom doživljava svoje jedinstvene snage, simptome i izazove.

Poremećaji koji se često povezuju sa autizmom uključuju Fragile X, alergije, astmu, epilepsiju, bolest creva, gastrointestinalne/probavne poremećaje, perzistentne virusne infekcije, PANDAS, poremećaje hranjenja, anksiozni poremećaj, bipolarni poremećaj, ADHD, Touretteov sindrom, OKP, disfunkciju senzorne integracije, poremećaji spavanja, imunološki poremećaji, autoimuni poremećaji i neuroinflamacije. Ovo dodatno otežava okolnosti osoba koje pate od autizma.

Jedno od 44 dece ima autizam. Ovo su najnovije brojke o učestalosti autizma prema podacima CDC-a (Centri za kontrolu i prevenciju bolesti), sa upitnikom sprovedenim 2018. godine, za godišta 2010. godine i starija. Autizam je sve učestalija pojava, a o tome možete više čitati OVDE >>