Sve što niste znali pre porođaja

Čim se rodi glavica, može se delimično aspirirati sadržaj plodove vode iz nosa i usta. Ako je potrebno, nastavlja se sa aspiracijom nakon rođenja vaše bebe. Nakon rođenja, podvezuje se pupčanik na dva mesta, preseče pupčana vrpca i eventualno uzima krv iz pupčanika za određivanje krvne grupe vaše bebe ili za potrebe nekih dugih testova.

Bebi se obradi pupak, okupa se, prepovije, ukapaju kapi u oči kao prevencija infekcije, i možete je dobiti na prvo upoznavanje. Nakon toga beba se stavlja na grejni sto, gde se odmara do prvog podoja, odnosno vašeg premeštaja na odeljenje za porodilje.

Ako ste se porodili vaginalnim putem, dojenje možete početi već par sati nakon porođaja. Nemojte se iznenaditi ako vaša beba ne počne da sisa odmah. Možda će samo liznuti bradavicu, više se igrati s njom, nego sisati. Vremenom, prihvatiće bradavicu i početi da sisa. Nemojte se ustručavati da pitate sve što vam nije jasno, kao i da tražite pomoć u prvim podojima. Kod porođaja carskim rezom, mleko dolazi nešto kasnije, te se i prvi podoj pomera.

Neposredno nakon prve obrade pupka, dok ste još svi zajedno, babica  vam daje da pročitate tračicu na kojoj je napisano vaše prezime i ime i broj koji će vaša beba dobiti. Nakon vaše potvrde da je prezime i ime dobro napisano, dobijate broj isti kao na tračici, koji ide vama oko ruke, a beba dobija takođe isti broj oko vrata. Time je završeno obeležavanje novorođenčeta.

Manje od jednog procenta žena se porodi kod kuće ili na putu do porodilišta. Naročito ako rađaju prvo dete. Malo je verovatno da nećete prepoznati kontrakcije koje postaju sve jače i pauze koje postaju sve kraće, mada se i to može desiti. Ako nakon blagih kontrakcija koje su trajale relativno dugo počnete da osećate nagon ka napinjanju, postoji mogućnost da je porođaj veoma blizu.

Foto: Fotolia

Ukoliko ste imali prethodni porođaj koji je bio veoma brz, treba da obratite posebnu pažnju na kontrakcije i da se na vreme javite u porodilište. Ako ipak porođaj krene kod kuće:
 

• nazovite odmah hitnu pomoć, recite da je porođaj počeo i da ne možete stići do porodilišta;
• neka neko bude pored vas (suprug, partner, prijatelj…);
• pozovite ginekologa, bilo da je to vaš lekar ili dežurni lekar u porodilištu, koji će biti na liniji, da vas usmerava i pomaže;
• pazite da vrata nisu zaključana, inače nema pomoći;
• pripremite dosta peškira, čistih čaršava, i ukoliko osetite potrebu da se napinjete, probajte da iskoristite znanje iz školice za trudnice i da predišete bol;
• naravno, skinite pantalone i gaćice.

• pokušajte da pazite na vašu bebu dok se napinjete;
• kada se rodi glava, ukoliko je pupčanik omotan oko vrata i zategnut je, neka neko oslobodi deo pupčanika tako da sklizne preko ramena da bi beba mogla da se rodi;
• kada je beba izašla u potpunosti, obrišite je, i možete je staviti na vaš stomak da se greje. Preko bebe prebacite pokrivač;
• NEMOJTE VUĆI PUPČANU VRPCU NITI JE PRESECATI. Neka posteljica izađe spontano, a presecanje pupčanika ostavite ekipi hitne pomoći;
• možete osloboditi nosić ostataka plodove vode povlačenjem dva prsta niz strane nosića prema dole;
• ako beba ne zaplače odmah, možete je protrljati po leđima ili masirati stopala;
• dok čekate hitnu pomoć, možete probati da date bebi da sisa. Ako posteljica još nije izašla, pazite da se ne zategne pupčanik, jer može pući.

U određenim situacijama trudnica ima kontrakcije, mada one nisu dovoljno jake da bi dovele do otvaranja grlića i spuštanja deteta. Nakon utvrđivanja šeme pojavljivanja kontrakcija, određivanja koliko ste se otvorili, i procene kondicije ploda na osnovu srčanih tonova ploda, ginekolog može doneti odluku da vam da lek koji će pojačati kontrakcije. U tu svrhu daje se Sintocinon, sintetički napravljen hormon oksitocin, koji se daje u vidu intravenske infuzije, uz pažljivu kontrolu brzine davanja, da ne bi došlo do pojave prejakih ili predugih kontrakcija koje mogu ugroziti vašu bebu. Sve vreme se prati stanje deteta putem kardiotokografije, snimanja srčanih tonova ploda i jačine i trajanja materičnih kontrakcija.
 

Kad i kako se primenjuje indukcija porođaja >>

Najčešći problem kod primene Sintocinona je hiperstimulisana materica (hipertonus materice), koja se dešava ako je doza Sintocinona previsoka i može izazvati promene u srčanom ritmu ploda. Sintocinon se zato daje intravenskom infuzijom, da bi, ako se primete bilo kakvi znaci hipertonusa, mogao odmah da se zaustavi. On se brzo raspada, te zaustavljanje infuzije najčešće rešava problem.

Foto: Shutterstock

Velike bebe, ili bebe preko 4500 g, rađaju se iz većeg broja razloga. Najčešći faktori su genetika i poremećaj u metabolizmu šećera, odnosno gestacioni ili pravi dijabetes. Neki od ostalih faktora su gojaznost, preterani dobitak na telesnoj težini u toku trudnoće, prenesena trudnoća, čak i pol deteta (muška deca su češće veća od ženske dece).

Ako je beba u vašem stomaku merena ultrazvukom na preko 4500g, verovatnoća da ćete se teže poroditi raste. Takođe su češće povrede kao rascepi međice, oštećenje trtične kosti ili veći gubitak krvi.

Vaša beba može i da zaglavi ramena, što je prilično ozbiljna komplikacija i potrebna je veština i snaga da se oslobodi. Naravno u takvoj situaciji veća je verovatnoća da dođe do oštećenja ramena ili ključne kosti deteta.

Ukoliko vaš ginekolog izmeri ultrazvukom bebu veću od 4500g, verovatnije je da ćete se poroditi carskim rezom. Veoma je, međutim, teško odrediti tačnu težinu ploda u materici, naročito kada je plod velik, te je i procena da li uraditi vaginalni porođaj ili carski rez ostavljena lekaru koji vodi porođaj.