Rođenje deteta majke zauvek pamte. Međutim, odlazak u porodilište, porođaj i postporođajni oporavak mnoge žene u Srbiji najradije bi zaboravile. Ne zbog fizičkog bola koji osećaju, već poniženja koje su doživele u porodilištima. Neke od njih svoja iskustva su podelile na društvenim mrežama, navodi Euronews Srbija.
” Žene stoje po hodnicima posle carskog, čekaju u redu da ih doktor pregleda. Sestre se deru, samo im bičevi fale, pa da nas postrojavaju. Ceo utisak je, posle svega kao da sam bila u naci logoru.
” Zaboravi se bol prilikom porođaja, ali poniženje nikada ” samo su neki od komentara nezadovoljnih porodilja.
Foto: Freepik
Zbog ovakvih i sličnih iskustava, tri pravnice formirale su tim za pomoć ženama žrtvama akušerskog nasilja u Srbiji. Rok za prijavu je 1. april, ali na njihovu adresu već je pristiglo na stotine prijava.
” Kada kažemo ginekološko ili akušersko nasilje mi tu podrazumevamo svako ponašanje, verbalno ili neverbalno, koje ima za cilj i posledicu da vama ugrozi zdravlje, ali i dostojanstvo ličnosti ” kaže advokatica Ivana Soković Krsmanović.
Najčešće je reč o verbalnom nasilju. Žene se svakodnevno žale Centru za mame, a istraživanje koje je ovaj centar radio pre nekoliko godina pokazalo je da se više od polovine žena za vreme i nakon porođaja nije osećalo sigurno i bezbedno.
” Naše istraživanje pokazuje da svaka deseta žena ne želi više nikada da postane mama samo zbog iskustva koje je imala u porodilištu ” kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame.
Različiti tretmani porodilja
Da postoje različiti tretmani porodilja, potvrđuje i nekadašnja direktorka i načelnica ginekologije u GAK Narodni front u Beogradu.
” Zašto se pacijenti osećaju tako? Dobar deo zaposlenih radi i u državnoj i u privatnoj bolnici. To je nešto što je na neki način sukob interesa. Znači, vi radite u državnoj bolnici, a imate sopstvenu privatnu praksu, onda ti pacijenti postaju pacijenti prvog reda, a ostale žene se osećaju kao pacijenti drugog reda. Tako se nalazimo u jednom začaranom krugu kojem kraja nema, sve je poluprivatizovano ” navela je prof. Snežana Rakić, ginekolog.
Foto: Freepik
Pravnice smatraju da se tome može stati na put, iako je verbalno nasilje teško dokazati. Ideja ovog pravnog tima je da sve prijave pošalju zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja.
” Težinu dokazivanja i dokaza nosi masovnost, brojnost žena koja se javlja i prijavljuje nasilje. To je nepogrešiv pokazatelj da nasilje u Srbiji zaista postoji i da je široko rasprostranjeno ” navodi Soković Krsmanović.
Prof. Rakić kaže da je važno da se takva ponašanja sankcionišu, da država ima mehanizme da sve to uradi.
” Država ima sve mehanizme, ima na papiru sve kako treba da se uradi ” navela je ona za Euronews Srbija.
U javnosti, međutim, nije poznato da li je zbog lošeg ponašanja prema pacijentu ijedan lekar kažnjen, a prijave za akušersko nasilje stižu iz svih delova Srbije.
Žene u porodilištu trpe i fizičko nasilje
Dejana Cvetković, novinarka i članica grupe „Novinarke protiv nasilja nad ženama”, kaže da je radila anketu sa 68 žena koje su se porodile u vranjskom porodilištu i da su se one uglavnom žalile da su trpele verbalno nasilje, ali da je bilo slučajeva i fizičkog nasilje.
” Porodilje su šamarane u toku porođaja. To mi je potvrdila i načelnica porodilišta, koja je to objasnila kao neophodnu meru. Mislim da postoji niska svest o dostojanstvenom porođaju. Neke žene iz Vranja su išle da se porađaju u Makedoniju da bi imale humaniji tretman. Za to su plaćale i po 2.000 evra ” rekla je ona za Euronews Srbija.
Navodi da je, osim medicinske, važna i emotivna podrška ženama tokom porođaja, da znaju kroz koje faze tokom porođaja prolaze.
” Iz ankete sam mogla da zaključim da nemaju informaciju o tome, niti se medicinsko osoblje njima predstavlja imenom i prezimenom. Vrlo je važno da se o ovoj temi govori da bi takvo ponašanje bilo sankcionisano ” zaključila je Cvetkovićeva.
Izvor: euronews.rs
Komentari (0)