Foto:

Šta zaista znamo o vremenu provedenom pred ekranom u ranom detinjstvu

Izvor: Bebac.com

A šta je sa ekranima i razvojem jezika? ADHD-om? Evo odgovora na vaša pitanja o vremenu provedenom pred ekranom. I još, korisni saveti bez osećaja krivice za zdrave navike pred ekranom. Naslovi o vremenu provedenom pred ekranom često su uznemirujući, govoreći o nepopravljivim oštećenjima mozga vašeg deteta i ne baš suptilnim insinuacijama da ekran dovodi do ADHD-a – neurološkog poremećaja koji se karakteriše nedostatkom pažnje, hiperaktivnošću i impulsivnošću, često utičući na svakodnevno funkcionisanje. Veći deo medijskog izveštavanja o vremenu provedenom pred ekranom sve to stavlja u negativan kontekst. Međutim, to nije praktično i propušta nijanse koje nova istraživanja pomažu da razumemo. Ono što dete gleda i kada, to je suština koju treba uzeti u obzir.
 


Foto: Canva
 

Pre nego što se dublje zaronimo u ovu temu, kao roditelji, znamo da ekran može biti brzo rešenje da dobijemo 15 minuta za tuširanje, završimo e-mail ili čak samo da udahnemo malo. To je potpuno u redu. Dok čitate ovo, pokušajte da ostavite osećaj krivice po strani. Nekoliko dodatnih minuta pred ekranom s vremena na vreme može vam pružiti preko potrebne odmore i vrlo je malo verovatno da će negativno uticati na vaše dete.
 

Ono što je mnogo važnije za razvoj deteta od ekrana jeste topao i podržavajući odnos koji pružate. Ako puštanje epizode omiljenog crtaća pomaže da kasnije tog dana budete prisutniji i strpljiviji sa svojim detetom, onda su koristi veće od rizika.
 

Ipak, ako ste ikada imali problem da naterate svoje dete da vrati vaš pametni telefon (uz krikove), onda znate kolika muka vreme pred ekranom može biti. Znamo da mnogi roditelji imaju pitanja o ekranima i razvoju dece, pa hajde da zaronimo dublje.
 

Koliko je vremena pred ekranom dovoljno? 
 

Evo smernica o vremenu pred ekranom koje preporučuje Američka akademija pedijatara:

  • Deca mlađa od 18 meseci: Izbegavajte vreme pred ekranom, osim za video razgovore.
     
  • 18 do 24 meseca: Ako uvedete vreme pred ekranom, gledajte ga sa svojim detetom i birajte visokokvalitetan edukativni sadržaj.
     
  • 2 do 5 godina: Ograničite vreme pred ekranom na jedan sat dnevno, fokusirajući se na visokokvalitetne sadržaje.
     
  • 6 godina i više: Ustanovite dosledna ograničenja koliko i kakvom tipu medija je vaše dete izloženo.
     


Foto: Canva

 

Šta je visokokvalitetan edukativni program? 

 

Svi mediji za decu koji se reklamiraju kao “edukativni” nisu zaista takvi. To može otežati roditeljima da znaju koji programi su visokokvalitetni. Evo nekoliko karakteristika na koje treba obratiti pažnju:

  • Jaki zapleti koji uče vaše dete o emocijama, odnosima ili drugim svakodnevnim lekcijama koje se slažu sa vašim vrednostima.
     
  • Interaktivnost, kao kada lik postavlja direktno pitanje vašem detetu i zastaje kako bi ono moglo da odgovori.
     
  • Sadržaj koji omogućava vašem detetu da istražuje i produbljuje svoje interese.
     
  • Sporiji ritam i manje skakanja iz scene u scenu mogu olakšati vašem detetu da zaista uči tokom vremena pred ekranom, prema istraživanjima koja prate gde deca gledaju na ekran dok gledaju edukativne medije.

Kako vreme pred ekranom utiče na razvoj jezika kod dece?

Kada je reč o razvoju jezika i vremenu pred ekranom, istraživanja nam govore da zavisi od kvaliteta onoga što vaše dete gleda i da li gledate zajedno sa njim.
 
Deca najbolje uče jezik iz stvarnih interakcija jer dobijaju povratnu informaciju od slušatelja. To je dvosmerni razgovor, a ne samo dete koje sluša ekran. Visokokvalitetan edukativni sadržaj može bolje simulirati ovu interakciju (na primer, televizijska emisija koja promoviše interakciju ostavljajući pauze da bi dete moglo da odgovori). Takođe, ako gledate sa svojim detetom i komunicirate s njim dok zajedno gledate, to može podstaći razvoj jezika (istraživanja sugerišu da je ovo posebno tačno za dečake!).
 


Foto: Canva
 
Istraživanja takođe konstantno ukazuju da prisustvo televizora u pozadini ometa razvoj jezika. To je još više tačno za televiziju za odrasle, što ima smisla; Ako imate nešto u pozadini što vas zanima, manje ćete verovatno angažovati svoje dete u razgovoru.

 



Šta roditelji treba da uzmu u obzir kada je reč o ekranima i deci sa ADHD-om?
 

Istraživanja pokazuju da deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD) provode više vremena pred ekranom, u proseku, nego neurotipična deca. Mnogi su ovo tumačili kao da gledanje ekrana uzrokuje ADHD; međutim, važno je zapamtiti da korelacija ne znači uzročnost. To jest, samo zato što je X povezano sa Y ne znači da je X izazvalo Y. Umesto toga, kada pronađemo korelacije, navodi nas da postavimo više pitanja o prirodi te veze.
 
Zapravo, istraživanja sugerišu da deca sa ADHD-om provode više vremena pred ekranom jer su njihovi roditelji skloniji korišćenju ekrana kao sredstva za upravljanje izazovnim ponašanjem. Takođe, deca sa ADHD-om često su još lakše zaokupljena ekranima nego deca bez ADHD-a. Različiti mozgovi će drugačije reagovati na vreme pred ekranom; ne važe ista pravila za sve.
 

Foto: Canva
 
Vreme pred ekranom treba ograničiti kod dece sa ADHD-om jer im često treba više podrške u razvoju veština koje se najbolje razvijaju kroz interakcije u stvarnom životu. Vreme provedeno pred ekranom zamenjuje druge aktivnosti koje promovišu samoregulaciju (igranje društvenih igara, razgovori, obroci, itd.). Ovo je validna briga za sve decu, ali posebno za one kojima je potrebna dodatna podrška.

 

Šta znamo o ekranima i spavanju? 

Nedavna studija pokazuje da jedno od toje dece nema dovoljno sna. Ekrani, posebno pred spavanje, su jedan od uzroka. Izloženost ekranima može narušiti kvalitet sna, delimično zbog plavog svetla. Ekrani emituju veštačko plavo svetlo koje suzbija proizvodnju melatonina, što otežava uspavljivanje. Nije svako plavo svetlo loše. Plavo svetlo koje sunce emituje je ključno za regulaciju vašeg cirkadijalnog ritma, dok plavo svetlo sa ekrana može poremetiti taj ritam.
 

Foto: Canva
 
Ekrani baš pred spavanje nisu dobri ni za koga, ali mogu biti posebno problematični za decu. To je zato što su deca još osetljivija na svetlo od odraslih. Istraživanja su otkrila da se nivo melatonina kod dece suzbija čak dvostruko više nego kod odraslih pod uticajem svetla tokom večeri.
 
Ekrani takođe mogu indirektno uticati na san tako što zamenjuju fizičku aktivnost. Kada deca imaju vreme i prostor da se kreću, to poboljšava kvalitet i trajanje njihovog sna.

 

Kako je sa upotrebom ekrana kod roditelja? 
 

Deca uče posmatrajući i oponašajući svoje roditelje, pa je važno da razmislite o svojim navikama u vezi sa ekranima. Biti svestan svoje upotrebe ekrana ne samo da postavlja pozitivan primer za vašu decu, već vam takođe omogućava da budete prisutni i angažovani. 
 
Praktični saveti za zdrave navike pred ekranom:
 
  • Postavite jasna i dosledna ograničenja vremena pred ekranom, bazirana na uzrastu i razvojnom stadijumu vašeg deteta.
     
  • Ustanovite doslednu rutinu pred spavanje sa umirujućim aktivnostima kao što je čitanje knjige.
     
  • Izbegavajte ekrane bar sat vremena pre spavanja.
     
  • Prioritet dajte aktivnostima koje vašem detetu omogućavaju da istražuje svoje offline interese i promovišu fizičku aktivnost, socijalnu interakciju i kreativnost.
     
  • Istražujte edukativan i uzrastom odgovarajući sadržaj zajedno kako biste učinili vreme pred ekranom interaktivnijim i angažovanijim. Na primer aplikacije za razvoj socijalno-emocionalnih veština.
     
  • Podstičite zdrave tehnološke navike, kao što su uzimanje pauza i zaštita ličnih informacija.
     
  • Stvorite zone i vreme bez ekrana, posebno tokom obroka, porodičnih izlazaka i pre spavanja.
     
  • Učestvujte u otvorenim i kontinuiranim razgovorima o vremenu pred ekranom sa svojom decom, diskutujući o koristima i štetama.
     
  • Obratite pažnju na to kako vaše dete reaguje na ekrane. Zapamtite da različiti mozgovi mogu različito reagovati, i možete prilagoditi svoja pravila i pristupe na osnovu vaših posmatranja.
     
  • Ako vaše dete ima problema sa prelaskom sa vremena pred ekranom, vežbajte tranziciju pre nego što se ekran upali. To može zvučati ovako: “Kada tajmer zazvoni za 30 minuta, tata će ti dati upozorenje od dva minuta. Kada kažem, ‘Vreme je da ga isključiš i dođeš napolje da se igraš s nama’, moraš brzo slušati i odmah ga isključiti. Možeš ga isključiti sam ili ja mogu to uraditi za tebe. Znam da možeš to uraditi.”
     
  • Ako vaše dete obično bude previše fokusirano na ekrane, budite dosledni kada se ekran i zadaci postavljaju. Na primer, umesto da tražite od svog deteta da isključi televizor pa tek onda da ga zamolite da pospremi svoju sobu, okrenite to na “prvo-onda” pristup.

    Na primer, “Prvo pokupi prljave stvari sa poda, a onda možeš koristiti ekran.” Ovo će smanjiti potencijalne borbe oko prelaska sa zabavnog gledanja TV-a na manje zabavno čišćenje sobe.

Zapamtite, cilj je da koristimo ono što znamo iz nauke kao opšti kompas koji nas vodi na našem roditeljskom putovanju. To treba pomešati sa vašim vrednostima i znanjem o potrebama vaše porodice. 

 Prevod i adaptacija teksta Bebac sa yourcooper.com

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

A šta je sa ekranima i razvojem jezika? ADHD-om? Evo odgovora na vaša pitanja o vremenu provedenom pred ekranom. I još, korisni saveti bez osećaja krivice za zdrave navike pred ekranom. Naslovi o vremenu provedenom pred ekranom često su uznemirujući, govoreći o nepopravljivim oštećenjima mozga vašeg deteta i ne baš suptilnim insinuacijama da ekran dovodi do ADHD-a – neurološkog poremećaja koji se karakteriše nedostatkom pažnje, hiperaktivnošću i impulsivnošću, često utičući na svakodnevno funkcionisanje. Veći deo medijskog izveštavanja o vremenu provedenom pred ekranom sve to stavlja u negativan kontekst. Međutim, to nije praktično i propušta nijanse koje nova istraživanja pomažu da razumemo. Ono što dete gleda i kada, to je suština koju treba uzeti u obzir.
 


Foto: Canva
 

Pre nego što se dublje zaronimo u ovu temu, kao roditelji, znamo da ekran može biti brzo rešenje da dobijemo 15 minuta za tuširanje, završimo e-mail ili čak samo da udahnemo malo. To je potpuno u redu. Dok čitate ovo, pokušajte da ostavite osećaj krivice po strani. Nekoliko dodatnih minuta pred ekranom s vremena na vreme može vam pružiti preko potrebne odmore i vrlo je malo verovatno da će negativno uticati na vaše dete.
 

Ono što je mnogo važnije za razvoj deteta od ekrana jeste topao i podržavajući odnos koji pružate. Ako puštanje epizode omiljenog crtaća pomaže da kasnije tog dana budete prisutniji i strpljiviji sa svojim detetom, onda su koristi veće od rizika.
 

Ipak, ako ste ikada imali problem da naterate svoje dete da vrati vaš pametni telefon (uz krikove), onda znate kolika muka vreme pred ekranom može biti. Znamo da mnogi roditelji imaju pitanja o ekranima i razvoju dece, pa hajde da zaronimo dublje.
 

Koliko je vremena pred ekranom dovoljno? 
 

Evo smernica o vremenu pred ekranom koje preporučuje Američka akademija pedijatara:

  • Deca mlađa od 18 meseci: Izbegavajte vreme pred ekranom, osim za video razgovore.
     
  • 18 do 24 meseca: Ako uvedete vreme pred ekranom, gledajte ga sa svojim detetom i birajte visokokvalitetan edukativni sadržaj.
     
  • 2 do 5 godina: Ograničite vreme pred ekranom na jedan sat dnevno, fokusirajući se na visokokvalitetne sadržaje.
     
  • 6 godina i više: Ustanovite dosledna ograničenja koliko i kakvom tipu medija je vaše dete izloženo.
     


Foto: Canva

 

Šta je visokokvalitetan edukativni program? 

 

Svi mediji za decu koji se reklamiraju kao “edukativni” nisu zaista takvi. To može otežati roditeljima da znaju koji programi su visokokvalitetni. Evo nekoliko karakteristika na koje treba obratiti pažnju:

  • Jaki zapleti koji uče vaše dete o emocijama, odnosima ili drugim svakodnevnim lekcijama koje se slažu sa vašim vrednostima.
     
  • Interaktivnost, kao kada lik postavlja direktno pitanje vašem detetu i zastaje kako bi ono moglo da odgovori.
     
  • Sadržaj koji omogućava vašem detetu da istražuje i produbljuje svoje interese.
     
  • Sporiji ritam i manje skakanja iz scene u scenu mogu olakšati vašem detetu da zaista uči tokom vremena pred ekranom, prema istraživanjima koja prate gde deca gledaju na ekran dok gledaju edukativne medije.

Kako vreme pred ekranom utiče na razvoj jezika kod dece?

Kada je reč o razvoju jezika i vremenu pred ekranom, istraživanja nam govore da zavisi od kvaliteta onoga što vaše dete gleda i da li gledate zajedno sa njim.
 
Deca najbolje uče jezik iz stvarnih interakcija jer dobijaju povratnu informaciju od slušatelja. To je dvosmerni razgovor, a ne samo dete koje sluša ekran. Visokokvalitetan edukativni sadržaj može bolje simulirati ovu interakciju (na primer, televizijska emisija koja promoviše interakciju ostavljajući pauze da bi dete moglo da odgovori). Takođe, ako gledate sa svojim detetom i komunicirate s njim dok zajedno gledate, to može podstaći razvoj jezika (istraživanja sugerišu da je ovo posebno tačno za dečake!).
 


Foto: Canva
 
Istraživanja takođe konstantno ukazuju da prisustvo televizora u pozadini ometa razvoj jezika. To je još više tačno za televiziju za odrasle, što ima smisla; Ako imate nešto u pozadini što vas zanima, manje ćete verovatno angažovati svoje dete u razgovoru.

 



Šta roditelji treba da uzmu u obzir kada je reč o ekranima i deci sa ADHD-om?
 

Istraživanja pokazuju da deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD) provode više vremena pred ekranom, u proseku, nego neurotipična deca. Mnogi su ovo tumačili kao da gledanje ekrana uzrokuje ADHD; međutim, važno je zapamtiti da korelacija ne znači uzročnost. To jest, samo zato što je X povezano sa Y ne znači da je X izazvalo Y. Umesto toga, kada pronađemo korelacije, navodi nas da postavimo više pitanja o prirodi te veze.
 
Zapravo, istraživanja sugerišu da deca sa ADHD-om provode više vremena pred ekranom jer su njihovi roditelji skloniji korišćenju ekrana kao sredstva za upravljanje izazovnim ponašanjem. Takođe, deca sa ADHD-om često su još lakše zaokupljena ekranima nego deca bez ADHD-a. Različiti mozgovi će drugačije reagovati na vreme pred ekranom; ne važe ista pravila za sve.
 

Foto: Canva
 
Vreme pred ekranom treba ograničiti kod dece sa ADHD-om jer im često treba više podrške u razvoju veština koje se najbolje razvijaju kroz interakcije u stvarnom životu. Vreme provedeno pred ekranom zamenjuje druge aktivnosti koje promovišu samoregulaciju (igranje društvenih igara, razgovori, obroci, itd.). Ovo je validna briga za sve decu, ali posebno za one kojima je potrebna dodatna podrška.

 

Šta znamo o ekranima i spavanju? 

Nedavna studija pokazuje da jedno od toje dece nema dovoljno sna. Ekrani, posebno pred spavanje, su jedan od uzroka. Izloženost ekranima može narušiti kvalitet sna, delimično zbog plavog svetla. Ekrani emituju veštačko plavo svetlo koje suzbija proizvodnju melatonina, što otežava uspavljivanje. Nije svako plavo svetlo loše. Plavo svetlo koje sunce emituje je ključno za regulaciju vašeg cirkadijalnog ritma, dok plavo svetlo sa ekrana može poremetiti taj ritam.
 

Foto: Canva
 
Ekrani baš pred spavanje nisu dobri ni za koga, ali mogu biti posebno problematični za decu. To je zato što su deca još osetljivija na svetlo od odraslih. Istraživanja su otkrila da se nivo melatonina kod dece suzbija čak dvostruko više nego kod odraslih pod uticajem svetla tokom večeri.
 
Ekrani takođe mogu indirektno uticati na san tako što zamenjuju fizičku aktivnost. Kada deca imaju vreme i prostor da se kreću, to poboljšava kvalitet i trajanje njihovog sna.

 

Kako je sa upotrebom ekrana kod roditelja? 
 

Deca uče posmatrajući i oponašajući svoje roditelje, pa je važno da razmislite o svojim navikama u vezi sa ekranima. Biti svestan svoje upotrebe ekrana ne samo da postavlja pozitivan primer za vašu decu, već vam takođe omogućava da budete prisutni i angažovani. 
 
Praktični saveti za zdrave navike pred ekranom:
 
  • Postavite jasna i dosledna ograničenja vremena pred ekranom, bazirana na uzrastu i razvojnom stadijumu vašeg deteta.
     
  • Ustanovite doslednu rutinu pred spavanje sa umirujućim aktivnostima kao što je čitanje knjige.
     
  • Izbegavajte ekrane bar sat vremena pre spavanja.
     
  • Prioritet dajte aktivnostima koje vašem detetu omogućavaju da istražuje svoje offline interese i promovišu fizičku aktivnost, socijalnu interakciju i kreativnost.
     
  • Istražujte edukativan i uzrastom odgovarajući sadržaj zajedno kako biste učinili vreme pred ekranom interaktivnijim i angažovanijim. Na primer aplikacije za razvoj socijalno-emocionalnih veština.
     
  • Podstičite zdrave tehnološke navike, kao što su uzimanje pauza i zaštita ličnih informacija.
     
  • Stvorite zone i vreme bez ekrana, posebno tokom obroka, porodičnih izlazaka i pre spavanja.
     
  • Učestvujte u otvorenim i kontinuiranim razgovorima o vremenu pred ekranom sa svojom decom, diskutujući o koristima i štetama.
     
  • Obratite pažnju na to kako vaše dete reaguje na ekrane. Zapamtite da različiti mozgovi mogu različito reagovati, i možete prilagoditi svoja pravila i pristupe na osnovu vaših posmatranja.
     
  • Ako vaše dete ima problema sa prelaskom sa vremena pred ekranom, vežbajte tranziciju pre nego što se ekran upali. To može zvučati ovako: “Kada tajmer zazvoni za 30 minuta, tata će ti dati upozorenje od dva minuta. Kada kažem, ‘Vreme je da ga isključiš i dođeš napolje da se igraš s nama’, moraš brzo slušati i odmah ga isključiti. Možeš ga isključiti sam ili ja mogu to uraditi za tebe. Znam da možeš to uraditi.”
     
  • Ako vaše dete obično bude previše fokusirano na ekrane, budite dosledni kada se ekran i zadaci postavljaju. Na primer, umesto da tražite od svog deteta da isključi televizor pa tek onda da ga zamolite da pospremi svoju sobu, okrenite to na “prvo-onda” pristup.

    Na primer, “Prvo pokupi prljave stvari sa poda, a onda možeš koristiti ekran.” Ovo će smanjiti potencijalne borbe oko prelaska sa zabavnog gledanja TV-a na manje zabavno čišćenje sobe.

Zapamtite, cilj je da koristimo ono što znamo iz nauke kao opšti kompas koji nas vodi na našem roditeljskom putovanju. To treba pomešati sa vašim vrednostima i znanjem o potrebama vaše porodice. 

 Prevod i adaptacija teksta Bebac sa yourcooper.com

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije