Ono što deci treba da bi rasla i razvijala se, rekli bi mnogi, su ljubav, zagrljaj, razumevanje i brižni roditelji. Ipak, od ljubavi dečiji stomačić ne može biti sit, a od zagrljaja se ne kupuju knjige. Od razumevanja se magično neće pojaviti novo mesto u vrtiću, a brižni roditelji nisu mađioničari koji će za čas popraviti sistem.
(1).jpg)
Foto: Freepik
Četvrtina dece na rubu egzistencije
Podaci su neumoljivi u Srbiji svako 12. dete živi u siromaštvu, a četvrtina živi na granici siromaštva. U apsolutnom siromaštvu živi 8,3 odsto mališana što znači da oko 100.000 mališana živi bez redovnih obroka, bez adekvatne obuće i krova nad glavom. Dok na granici siromaštva u Srbiji živi svako četvrto dete.
Ukoliko država ne reši problem siromaštva ova deca neće doživeti svoj pun potencijal, a mnoga njihova dečija prava biće nepopravljivo prekršena. Ova deca nažalost neće rasti do neba, jer deca iz ovih najsiromašnijih porodica nemaju osnovne uslove za život.
Nedostatak vrtića hroničan problem
Natalitet je u Srbiji stalna tema, a porodice se načelno podstiču da imaju što više dece. S druge strane za tu istu decu nema dovoljno mesta u vrtićima. Kod nas svega 61 odsto dece od tri do pet godina ide u vrtić, što znači da oko 78.000 mališana nema mesto u vrtićina širom Srbije.
Postavlja se pitanje da šta bi se dogodilo kada bi sva deca upisala vrtić, kako bi država koja proklamuje natalitet rešila zbrinjavanje svoje budućnosti na kojoj toliko insistira. Pojedine opštine i gradovi su probleme rešili uključivanjem privatnih vrtića u sistem, ali to rešenje ne deluje trajno i deca koja borave u privatnim ustanovama u mnogim stvarima nemaju ista prava kao deca koja borave u državnim predškolskim ustanovama.
Roditelji prinuđeni da biraju između rada i roditeljstva
Naša deca su naše blago, ali ne i kada je u pitanju profit i biznis. Opšteprihvaćena društvena klima u Srbiji je veoma surova, deca jednostavno predstavljaju teret u očima sistema. Balansiranje posla i porodice teško se može uraditi iz treće smene i uz prekovremeni rad. Roditelji smatraju da država i institucije nisu zainteresovani za osmišljavanje, pa čak ni kontrolisanje trenutnih zakonskih rešenja.
Foto: Freepik
Dečiji dodatak nedovoljan za dečije potrebe
Ispunjavanje uslova za dečiji dodatak veoma su strogi i opširni, a kada roditelji prikupe dokumentaciju suma koju deca dobijaju na mesečnom nivou nije dovoljna ni za osnovne potrebe deteta. Iznos dečijeg dodatka je 3569 dinara što znači da roditelji mogu kupiti mesečno tri pakovanja pelene ili za školarca sveske i olovke. Svakako nedovoljno, primera radi u Nemačkoj prvo i drugo dete u porodici mesečno dobijaju 219 evra.
Pročitaj još
Ko ima pravo na dečiji dodatak i koliki su iznosi?
Četvrtina dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, roditelji teško dolaze do posla, a i kada ga imaju teško ga usklađuju uz roditeljstvo. Majke moraju da ispune veoma stroge uslove za platu na porodiljskom, a nakon povratka na posao strahuju od otkaza. A sve to utiče na finansije u porodici. U periodu kada oba roditelja rade pitanje je da li će dete dobiti mesto u vrtiću, jer istih nema ni za lek, a kada već pominjemo lek nema ni dovoljno pedijatara.
Opisano stanje je prilično sumorno, a to najbolje znaju oni koji taj život žive svaki dan u neizvesnosti i borbi za bolje sutra, za bolje sutra svoje dece.
Komentari (0)