Foto:

Smernice za roditelje dece koja su pogođena poplavama

Izvor: Bebac.com

Uticaj traume na decu

Hiljade ljudi je pogođeno poplavama, kao i njihova deca koja su doživela velike traume zbog izgubljenih kuća i ljudskih žrtava. Nekome je nastradao jedan od roditelja, komšija, rođak, prijatelj…

S obzirom na to da je većina dece smeštena u kolektivnim centrima, svakodnevno su izloženi pričama o poplavama, a upoznali su i mnoge ljude i decu koji su izgubili svoje najmilije. Borave i žive u prostorijama gde su svi potreseni, tužni i plaču. 

Ljudi se sa traumama nose na različite načine i ne postoji “standardni” model koji ukazuje kako se manifestuju reakcije na stres. S druge strane, deca nisu uvek u stanju da izraze osećanja na direktan način kao odrasli i često ne pokazuju nikakve emocije i reakcije. Zbog toga je veoma važno da obratite pažnju na promene u ponašanju dece koje bi mogle da ukažu na stres ili traumu. 
 
Reakcije izazvane traumama usled poplava mogu kod dece da dovedu do promena u normalnom ponašanju, a najčešće su: 

– promene u igri, crtanju, snovima koje su imali o budućnosti i spontanim razgovorima;
– regresivna ponašanja – deca se obično ponašaju kao da su mlađeg uzrasta i počinju da rade nešto što nije primereno za njihov uzrast; 
– imaju česte noćne more; 
– anksiozni su ako moraju da spavaju sami u sobi ili u krevetu; 
– imaju nesanicu i probleme sa spavanjem; 
– razdražljivi su i besni;
– imaju česte napade besa; 
– odbijaju da jedu, nemaju apetit; 
– povlače se u sebe; 
– po ceo dan žele da ostanu u blizini roditelja i ne žele da se odvajaju od njih; 
– imaju problema sa koncentracijom u školi i van nje.

Ipak, psiholozi kažu da ne treba previše brinuti, jer su deca obično veoma otporna i većina će ove reakcije postepeno smanjiti ako budu imali adekvatnu podršku svoje porodice.

Kako možete da pomognete svojoj deci da se oporave?

Posle traumatičnog događaja, deci je potrebna udobnost, sigurnost i podrška. Na taj način će znati da su bezbedni i da se o njima brine. 
 
Koliko god da vam je teško pokušajte da provedete što više vremena sa svojom decom i pružite im mnogo ljubavi kroz poljupce i zagrljaje. Ponekad deca bolje izražavaju svoja osećanja kroz igru i dodir nego kroz reči.  Zato bi bilo poželjno da se puno igrate sa njima. 
 
Pokušajte da ponovo uspostavite dnevne rutine, na primer oko obroka, spavanja ili povratka u školu, gde je to moguće.
 
Saznajte šta vaša deca znaju o poplavama. U slučaju da imaju pogrešne informacije i činjenice o poplavama, to im može pogoršati stanje. Možda im je neko pričao strašne stvari, pa se na kraju ispostavilo da su deca bila uzmenirena samo zbog toga.  
 
Razmišljajte o odgovorima koje ćete dati detetu, jer morate da vodite računa o njegovom uzrastu kao i da se spustite na nivo komunikacije detete i što se tiče razumevanja, ali i emocionalne zrelosti. 
 
Slušajte šta deca pričaju, kroz razgovor ćete saznati šta ih najviše brine.
Slušajte pažljivo šta oni traže ili šta pričaju i tada ćete znati zašto su zapravo zabrinuti u vezi sa poplavama.  
 
– Pokušajte da zadržite svoja osećanja za sebe kada vam dete govori o svojim osećanjima. Ne plačite, ali im dajte do znanja da razumete  kako se osećaju.
– Pratite koliko su vaša deca izložena medijskim pričama o poplavama.
– Deca mogu postati ponovo traumatizovana gledanjem svog poplavljenog grada ili sela na televiziji i zato ne dozvolite da gleda vesti i priloge o tome.  
– Budite svesni šta i kako pričate. Odrasli treba da znaju da ne bi trebalo da raspravljaju o poplavama u prisustvu dece. Ne treba da dozvoliti deci da slušaju odrasle razgovore o zabrinjavajućim stvarima ako poplava. 
I što je najvažnije, pazite na sebe, jer i vi ste uznemireni zbog lošeg iskustva, a jednimo smireni i staloženi možete pomoći detetu.
– Ako vam neka porodica ponudi smeštaj u svom stanu ili kući nemojte odbijati, jer će detetu biti bolje da je samo sa porodicom nego u kolektivnom smeštaju gde su svi zabrinuti i tužni.  

Dalja pomoć

Iako će se većina dece oporaviti od traume, neka mogu pokazati produžene simptome, a tade će im trebati stručna pomoć psihologa. 
 
Najčešće je reč o pred tinejdžerima i tinejdžerima, jer kod njih mogu da nastanu trajni problemi zbog onoga što su preživeli ili zbog gubitka krova nad glavom ili neke bliske osobe. 

Upozoravajući znaci značajnijeg i trajnog stresa kod dece obuhvataju:

– Kontinuirani emocionalni i agresivni ispadi
– Ozbiljni problemi u školi
– Zaokupljenost nesrećama, poput poplava, požara, kataklizmi, zemljotresa, pa i smaka sveta 
– Intenzivna uznemirenost ili emocionalne teškoće
Napomena: 
Ako dete ima bilo koji od ovih simptoma obavezno ga odvedite kod osobe kvalifikovane za mentalno zdravlje, kao što je profesionalni psiholog koji može da pomogne detetu i vama kao roditeljima ili starateljima.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Uticaj traume na decu

Hiljade ljudi je pogođeno poplavama, kao i njihova deca koja su doživela velike traume zbog izgubljenih kuća i ljudskih žrtava. Nekome je nastradao jedan od roditelja, komšija, rođak, prijatelj…

S obzirom na to da je većina dece smeštena u kolektivnim centrima, svakodnevno su izloženi pričama o poplavama, a upoznali su i mnoge ljude i decu koji su izgubili svoje najmilije. Borave i žive u prostorijama gde su svi potreseni, tužni i plaču. 

Ljudi se sa traumama nose na različite načine i ne postoji “standardni” model koji ukazuje kako se manifestuju reakcije na stres. S druge strane, deca nisu uvek u stanju da izraze osećanja na direktan način kao odrasli i često ne pokazuju nikakve emocije i reakcije. Zbog toga je veoma važno da obratite pažnju na promene u ponašanju dece koje bi mogle da ukažu na stres ili traumu. 
 
Reakcije izazvane traumama usled poplava mogu kod dece da dovedu do promena u normalnom ponašanju, a najčešće su: 

– promene u igri, crtanju, snovima koje su imali o budućnosti i spontanim razgovorima;
– regresivna ponašanja – deca se obično ponašaju kao da su mlađeg uzrasta i počinju da rade nešto što nije primereno za njihov uzrast; 
– imaju česte noćne more; 
– anksiozni su ako moraju da spavaju sami u sobi ili u krevetu; 
– imaju nesanicu i probleme sa spavanjem; 
– razdražljivi su i besni;
– imaju česte napade besa; 
– odbijaju da jedu, nemaju apetit; 
– povlače se u sebe; 
– po ceo dan žele da ostanu u blizini roditelja i ne žele da se odvajaju od njih; 
– imaju problema sa koncentracijom u školi i van nje.

Ipak, psiholozi kažu da ne treba previše brinuti, jer su deca obično veoma otporna i većina će ove reakcije postepeno smanjiti ako budu imali adekvatnu podršku svoje porodice.

Kako možete da pomognete svojoj deci da se oporave?

Posle traumatičnog događaja, deci je potrebna udobnost, sigurnost i podrška. Na taj način će znati da su bezbedni i da se o njima brine. 
 
Koliko god da vam je teško pokušajte da provedete što više vremena sa svojom decom i pružite im mnogo ljubavi kroz poljupce i zagrljaje. Ponekad deca bolje izražavaju svoja osećanja kroz igru i dodir nego kroz reči.  Zato bi bilo poželjno da se puno igrate sa njima. 
 
Pokušajte da ponovo uspostavite dnevne rutine, na primer oko obroka, spavanja ili povratka u školu, gde je to moguće.
 
Saznajte šta vaša deca znaju o poplavama. U slučaju da imaju pogrešne informacije i činjenice o poplavama, to im može pogoršati stanje. Možda im je neko pričao strašne stvari, pa se na kraju ispostavilo da su deca bila uzmenirena samo zbog toga.  
 
Razmišljajte o odgovorima koje ćete dati detetu, jer morate da vodite računa o njegovom uzrastu kao i da se spustite na nivo komunikacije detete i što se tiče razumevanja, ali i emocionalne zrelosti. 
 
Slušajte šta deca pričaju, kroz razgovor ćete saznati šta ih najviše brine.
Slušajte pažljivo šta oni traže ili šta pričaju i tada ćete znati zašto su zapravo zabrinuti u vezi sa poplavama.  
 
– Pokušajte da zadržite svoja osećanja za sebe kada vam dete govori o svojim osećanjima. Ne plačite, ali im dajte do znanja da razumete  kako se osećaju.
– Pratite koliko su vaša deca izložena medijskim pričama o poplavama.
– Deca mogu postati ponovo traumatizovana gledanjem svog poplavljenog grada ili sela na televiziji i zato ne dozvolite da gleda vesti i priloge o tome.  
– Budite svesni šta i kako pričate. Odrasli treba da znaju da ne bi trebalo da raspravljaju o poplavama u prisustvu dece. Ne treba da dozvoliti deci da slušaju odrasle razgovore o zabrinjavajućim stvarima ako poplava. 
I što je najvažnije, pazite na sebe, jer i vi ste uznemireni zbog lošeg iskustva, a jednimo smireni i staloženi možete pomoći detetu.
– Ako vam neka porodica ponudi smeštaj u svom stanu ili kući nemojte odbijati, jer će detetu biti bolje da je samo sa porodicom nego u kolektivnom smeštaju gde su svi zabrinuti i tužni.  

Dalja pomoć

Iako će se većina dece oporaviti od traume, neka mogu pokazati produžene simptome, a tade će im trebati stručna pomoć psihologa. 
 
Najčešće je reč o pred tinejdžerima i tinejdžerima, jer kod njih mogu da nastanu trajni problemi zbog onoga što su preživeli ili zbog gubitka krova nad glavom ili neke bliske osobe. 

Upozoravajući znaci značajnijeg i trajnog stresa kod dece obuhvataju:

– Kontinuirani emocionalni i agresivni ispadi
– Ozbiljni problemi u školi
– Zaokupljenost nesrećama, poput poplava, požara, kataklizmi, zemljotresa, pa i smaka sveta 
– Intenzivna uznemirenost ili emocionalne teškoće
Napomena: 
Ako dete ima bilo koji od ovih simptoma obavezno ga odvedite kod osobe kvalifikovane za mentalno zdravlje, kao što je profesionalni psiholog koji može da pomogne detetu i vama kao roditeljima ili starateljima.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije