Među decom uzrasta od osam i više godina trebalo bi sprovesti skrining na anksioznost, a među onom uzrasta od 12 i više godina trebalo bi obaviti test na depresiju, nove su preporuke američke Radne grupe za preventivne usluge (USPSTF), koju podržava američka vlada.
” Smernice za pružaoce zdravstvenih usluga, koje trenutno postoje tek u obliku nacrta, odnose se na decu i tinejdžere koji ne pokazuju znakove ili simptome ovih stanja ” stoji u objavi USPSTF, nezavisne grupe stručnjaka za primarnu zdravstvenu zaštitu i prevenciju, koja sistemski proučava dokaze o učinkovitosti i razvija preporuke za kliničke preventivne usluge.
Foto: Freepik
” Da bi odgovorila na potrebu za pružanjem podrške mentalnom zdravlju dece i adolescenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, Radna grupa je proučavala podatke o skriningu na anksioznost, depresiju i rizik od samoubistva ” rekla je članica grupe Marta Kubik, sa Univerziteta „Džordž Mejson”.
” Srećom, otkrili smo da je skrining na anksioznost i na depresiju među starijom decom vrlo delotvoran u prepoznavanju ovih stanja.
Praćenje spomenutih problema kod dece može da smanji simptome depresije, ali i da utiče na poboljšanje, pa i izlečenje stanja teskobe, stoji u saopštenju.
Iako su nedijagnostikovani slučajevi, koji se odnose na mentalno zdravlje kod dece, postojali i pre pandemije kovida-19, lekari i psiholozi upozoravaju da bi uticaj ove velike zdravstvene krize za neku decu mogao da bude veoma traumatičan.
Američki stručnjaci su mišljenja da bi onlajn-školovanje, nova zaključavanja, mere fizičkog distanciranja, nošenje maski i ostale promene u uobičajenom načinu života, mogle znatno da utiču na mentalno zdravlje dece.
Foto: Freepik
USPSTF smatra da je svakako potrebno sprovesti dodatna istraživanja o ovim ozbiljnim problemima među decom i tinejdžerima.
Članica radne grupe Lori Pbert sa Medicinskog fakulteta Univerziteta „Masačusets” savetuje da „u međuvremenu zdravstveni radnici upotrebe sopstvenu kliničku procenu koja se zasniva na individualnim okolnostima za pojedine pacijente, kada donose odluku o tome da li će dete ili tinejdžera uključiti u skrining ili ne”.
Paralelno je u Britaniji sprovedeno istraživanje koje je pokazalo znatno veću verovatnoću da će se kod dece osnovnoškolskog uzrasta sa „dugim kovidom” razviti neki mentalni poremećaj u odnosu na decu koja nisu iskusila takve posledice bolesti.
Britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) je ustanovila da postoji 30 posto veća verovatnoća od razvoja barem jednog mentalnog poremećaja među učenicima od pete do sedme godine života nakon dugog kovida.
Izvor: n1info.com
Komentari (0)