U Srbiji na usvajanje čeka 286 mališana, dok je u jedinstvenom registru 756 parova koji žele da postanu roditelji, pokazuju poslednji podaci. Komplikovana procedura i dugogodišnje čekanje mnoge nateraju da odustanu od ideje usvojenja. Da bi deca brže domsku sobu zamenila roditeljskom najavljuje se osnivanje i jedinstvenog savetovališta za usvojenje.
.png)
Foto: Freepik
Sedam godina su Simonovići iz Kragujevca vodili borbu za usvojenje. Čekanje i bitke sa papirologijom i institucijama na kraju su se isplatili. Danas su roditelji dva dečaka.
“Veliki je period koji smo čekali tu decu i velika je želja bila. Interesantno je da nas porodica uopšte nije pritiskala, jednostavno mi smo imali veliku želju da dobijemo decu i to je time i rezultiralo”, kaže Radoje Simonović
Ana Simonović napominje da nikada nisu pomislili da će biti bez dece i uvek ih je to vodilo.
“Jedino zbog čega se kajemo je što to nismo mnogo, mnogo ranije pokrenuli. Mi smo skoro 17 godina u braku i od prvog dana smo imali tu ideju da ćemo usvojiti dete, decu”, kaže Simonović.
Obuka za usvojitelje u Srbiji
U Srbiji je prošle godine usvojeno 89 mališana od čega je desetoro otišlo u inostranstvo. Sam proces usvojenja sastoji se iz nekoliko faza od čega u poslednjoj fazi usvojitelji baš kao i hranitelji prolaze posebnu obuku.
Tu obuku prošla je i Dragana koja već ima biološko dete, petogodišnju Mariju. Telefon njenog udruženja u proseku dnevno okrene pet parova sa dilemama i nedoumicama u vezi sa usvojenjem.
Foto: Freepik
“Sve je veći broj onih koji žele da se okrenu usvajanju, čak i oni parovi koji imaju svoju biološku decu isto se interesuju za ovu temu. Mi smo se odlučili kao organizacija da otvorimo savetovalište za usvajanje, to će biti jedno mesto gde će se svi oni okupljati i gde ćemo im pružiti informacije, edukacije i podršku”, navela je Dragana Krstić iz Udruženja “Šansa za roditeljstvo”.
Sve to nedostaje budućim roditeljima na putu usvojenja koji su, kažu, mesecima bili bez povratne informacije dokle je proces stigao. Nadležni poručuju da ne može brže.
“Ne bih da budem nekritičan, u centrima za socijalni rad ima zaostajanja, recimo u vremenu u kojem je zakon predvideo da se opšta podobnost usvojitelja mora utvrditi, taj zakonski rok je 60 dana. Međutim, zbog obima poslova i vrste poslova koje obavljaju ovaj rok je jako teško ispoštovati. Ako o porodično-pravnom statusu deteta odlučuje sud, sudska procedura ima određeno vreme trajanja jer se pre svega vodi računa da li biološki roditelj može da se rehabilituje. I tu se ostavlja neko vreme”, kaže samostalni savetnik u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Stevan Popović.
Prema njegovim rečima, tek nakon toga kada se utvrdi da biološki roditelj ne može da se rehabilituje, da nema srodnika, donosi se odluka o lišavanju roditeljskog prava čime se raščišćava porodično-pravni status deteta, a dete tada ima 3-4, a nekad i više godina.
I dok se svim nadležnim institucijama ostavi vreme da reaguju, prosečna starost deteta koje čeka na usvojenje je zato od četiri do osam godina.
Dok nadležne institucije ne ubrzaju svoj rad, budućim roditeljima i usvojiteljima ne preostaje nego da čekaju i strepe.
Izvor: RTS
Komentari (0)