Saveti za ishranu na putovanju

Planiranje putovanja u direktnoj je zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja u toku trudnoće. Putovanje ne bi trebalo predstavljati problem za zdravu i normalnu trudnoću, ali morate obratiti pažnju na stanja kao što su: preeklampsija, visoki krvni pritisak i dijabetes. Izbegavajte putovanje ukoliko imate neku od navedenih komplikacija, jer bi mogle negativno uticati na vašu trudnoću (uzrokovati pobačaj ili prevremeni porođaj). Naravno, ukoliko se pregledom utvrdi da ne postoje komplikacije, spakujte se, udobno se smestite i uživajte u vašem putovanju.

Za sigurno i ugodno putovanje savetujem vam period od četvrtog do šestog meseca vaše trudnoće. U prvom tromesečju mučnine i učestala povraćanja, a u trećem tromjesečju otežano kretanje mogu biti velika prepreka na vašem putovanju.

Ukoliko ste odlučili na putovanje na relaciji dužoj od 500 km od vašeg mesta stanovanja, morate imati na umu da se nalazite u stanju u kojem je moguća pojava komplikacija, kao što je zapaljenje vena, povišen krvni pritisak ili čak lažni prevremeni porođaj.

U tim situacijama najveći problem je  mogućnost ostvarivanja zdravstvene zaštite. Ukoliko ste već na to mislili i razrešili dilemu, sada trebate da spakujete i odgovarajuću hranu za vaše putovanje, s obzirom da ćete biti u prilici da ceo dan (ili možda čak i duže) provedete u prevoznom sredstvu (bilo da je to avion, automobil, voz ili autobus).

Neophodno je da ponesete one namirnice koje će vam obezbediti odgovarajuće količine energije i sprečiti pojavu mučnine, povraćanja i dijareje. Ponesite sa sobom sendviče, dosta svežeg voća i povrća, suvog voća i suvih keksića. Vodite računa i o unosu tečnosti, ne samo vode, već i sokova od sveže ceđenog voća (kao izvor vitamina) – ojačaćete vaš imunitet i zaštititi i sebe i bebu od infekcija kojima ste izloženi u toku putovanja.

Savet: u toku pauze možete kupiti grejfrut, pomorandže ili jabuke (pomažu u apsorpciji vitamina).

„Istraživanje“ lokalnih specijaliteta je nezaobilazan deo putovanja i boravka u nekoj od izabranih destinacija. Međutim, pri tome morate biti veoma oprezni, jer vaši digestivni organi nisu naviknuti na takva jela koja se najčešće razlikuju po načinu pripreme, sastavu namirnica i upotrebi začina (crni čaj na primer sadrži prirodan laksativ kofein – pojačava mokrenje i izaziva dijareju). Morate imati na umu da hrana i napici koje obično ne konzumirate kod kuće mogu biti glavni krivci za pojavu alergije na hranu, dijareje (proliva), gorušice, nadutosti i drugih tegoba.

Posebnu pažnju morate obratiti na sledeće namirnice koje u sebi imaju „skrivene“ sastojke koji bitno mogu narušiti vaš užitak u putovanju:

Pre putovanja avionom sledite sledeće savete u pogledu ishrane:

Ne uzimajte preobilan obrok pre leta. Kao i namirnice koje sadrže dosta biljnih vlakana (celuloze) – sveže voće i povrće – mogu izazvati pojavu gasova koji povećavaju krvni pritisak i ubrzavaju cirkulaciju krvi, a kao rezultat nastaje muka i povraćanje. Takođe, pre leta ne preterujte sa proteinski „bogatim“ obrocima – javlja se otežano varenje hrane i osećaj nadutosti.

Posebno vam skrećemo pažnju na to da vam je usled promene visine, temperature i pritiska u toku leta, neophodna dodatna količina energije. Stoga bi trebalo obratiti pažnju na unos energetski „bogatih“ namirnica 1-1 ½ sat pre leta: npr špageti, jogurt i bareno povrće i voćni kompot. U avionu eventualno birajte sledeća jela:

Doručak:

Cornflakes sa jogurtom uz dodatak suvog voća (umesto šećera) ili ovsenu kašu ili bareno jaje, kifla i sir, čaj ili sok od pomoranđe Ručak:

Juneća šnicla, bareno povrće (npr. krompir), salata (predlog pradajz), hleb i puding ili barena šargarepa, pirinač, pečena piletina, hleb, pita od jabuka

Večera:

špageti sa povrćem i sirom ili sendvič od „praške“ šunke i sira, šolja mleka.

Naravno, vaša ishrana treba da bude u sladu sa periodom u kojem putujete. Ukoliko putujete u zimskom periodu, trebali biste unositi topliju hranu i napitke i obrnuto, u toku leta jedite hranu koja deluje rashlađujuće.

Leti dominiraju visoke temperature i nešto viši vazdušni pritisak nego zimi, što dodatno utiče na vaše „drugo stanje“. Stoga vam predlažem:

– Obavezno na put ponesite sendvič, jer će vam pomoći da ublažite glad koja se veoma često javlja – vaš metabolizam je (usled pojačanog znojenja) ubrzan kako bi nadoknadio energiju izgubljenu znojenjem. Naš predlog je sendvič sa sirom, tunjevinom i svežim povrćem. Kako biste nadoknadili vodu, minerale i vitamine izgubljene znojenjem, pored sendviča, ponesite vodu ili voćni sok i sveže voće (idealni su dinja i lubenica). Savet: žeđ ne „gasite“ raslađenim napitkom, jer ima sasvim suprotan efekat (neće vas rashladiti već zagrejati), zbog toga vam savetujem da pijete tečnosti sobne temperature.

– Ne preterujte sa upotrebom koncentrisanog šećera i slatkiša tokom putovanja u vrelim letnjim danima. Umerene količine meda i smeđeg šećera 20-40 g dnevno (3-4 kašičice) biće vam sasvim dovoljne. Naime, slatkiši izazivaju pojačanu žeđ, jer je za varenje šećera organizmu neophodna određena količina vode koja se tom prilikom troši. Prema tome, ukoliko ne želite da putovanje provedete u »gašenju« žeđi neophodno je da ograničite konzumaciju slatkiša. Umesto slatkiša jedite voće ili voćne salate (koje nosite u mini frižideru), a čokoladu i keks jedite u manjim količinama.

– Osećaj nadutosti u vreme letnih vrućina dodatno je uzrokovan gubitkom mineralnih soli koje telo pokušava nadoknaditi nagomilavanjem tečnosti. Zbog toga je važno da obezbedite hranu bogatu mineralnim solima, posebno kalijumom. Najbogatiji izvori kalijuma su: kifla (ili keks) od integralnog brašna, banane, lubenica i paradajz.

– Birajte manje začinjenu hranu, što ne znači da začine treba potpuno da izbacite (za nadoknadu izgubljenih minerala znojenjem). Rashladiće vas domaće jabukovo sirće kao i ulje-možete napraviti salatu od povrća i integralnog pirinča (i naravno pazite na način čuvanja u toku putovanja) – takođe deluje rashlađujuće.

– Verovatno ćete se pitati a šta je sa sladoledom? Dozvoljeno je da na plaži kupite sladoled (osim što osvežava, predstavlja i lagan, hranljiv i uravnotežen međuobrok), ali to mora da bude fabrički proizveden i upakovan sladoled (nikako ne kupujte sladoled u lokalnim poslastičarnicama ili restoranima), svakako bi bio poželjniji voćni sladoled.

Naglasak je na toploj i kuvanoj hrani. U toku putovanja zimi, prednost dajte kiselo – slatkom voću kao što su narandže, jabuke, ananas ili kivi. Od ostalog voća zimi jedite i bananu. Obavezno sa sobom ponesite i topao čaj od nane ili voćni kompot (zaslađene medom) – podariće vam bogatstvo vitamina i energije. Sendviče – (npr.) od posnog sira i kuvanog pilećeg mesa. Na pauzi popijte jogurt sa dodatkom smeđeg šećera (1 kašičica) ili voćni jogurt, (mleko i mlečni proizvodi takođe zagrevaju). Ponesite na put i kuvane žitarice (npr. pšenicu) zaslađenu medom.

Dan pred put trebalo bi da se odmarate, polako pripremate za putovanje i uzimate samo „lagane namirnice“. Podarite svom organizmu zdravu ishranu: dovoljno tečnosti, supe, voća i sveže salate, a izbegavajte masnu i začinjenu hranu. Tako ćete uspeti da sprečite sve nevolje koje eventualno nastanu u toku putovanja, a vezane su za ishranu od prethodnog dana.

Vaš doručak pred put nikako ne bi smeo da se sadrži namirnice koje se teško vare. Najbolje je da sat vremena pred polazak pojedete sendvič i popijete 1 šolju jogurta (sa smanjenim procentom masnoće) ili čaja. Sendvič napravite od malo suvljeg hleba (crni ili integralni), praške šunke (ima manje masnoće), parčeta svežeg kravljeg sira i stavite list zelene salate, paradajza (ili dr. sezonskog povrća). Izbegavajte pavlaku, kajmak, puter, margarin, dugotrajne kobasice, krastavce.

Na put ponesite sendvič (naš predlog: sir i paradajz), suve keksiće ili slane kifle, sveže  (jabuke ili tvrđe breskve), jezgrasto (orah, lešnik ili badem) i suvo (npr. grožđica) voće. Tokom putovanja izbegavajte gotova jela (naročito od mlevenog mesa) i „fast-food“ hranu koju ćete kupiti na nekoj od usputnih stanica.

Hranu upakujte u plastične kutije sa vakumom koje dugo održavaju svežinu, a kao alternativa, možete upotrebiti i običnu plastičnu kutiju. Svaki sendvič pojedinačno umotajte u foliju (dobar izolator) i stavite u odgovarajuću kutiju koju trebate držati u plastificiranoj torbi (ili još bolje – mini frižideru), u što hladnijem delu automobila, autobusa ili voza.

Dobar izbor je hladan čaj od nane (listovi nane ublažavaju grčeve i osjećaj nadutosti) ili kamilice (deluje umirujuće – smanjuje umor, nadutost želuca i višak želudačne kiseline) blago zaslađen medom (obezbeđuje energiju) ili sveže ceđen sok od jabuke.

U čaj možete dodati i malo soli, odnosno natrijum hlorida koji se gubi povraćanjem i znojenjem, a bitno smanjuje osećaj mučnine. Mučninu i nadražaj na povraćanje u toku putovanja ublažićete i čajem od korena đumbira (pijte nekoliko puta u toku putovanja po 1 šolju).

I naravno flaširana voda. Umesto gustih kašastih sokova, ponesite bistre sokove, sa što manje šećera. U letnim mjesecima posebnu pažnju posvetite uzimanju dovoljne količine tečnosti da ne bi došlo do dehidracije, koja može izazvati otežan protok krvi kroz posteljicu i bitno naškoditi vašem detetu.

Kako biste izbegle osećaj mučnine, pre putovanja ne uzimate prevelike količine hrane, pogotovo masne i začinjene (vaš digestivni sistem usled smanjene aktivnosti je usporen!). Na put ponestite namirnice koje će najviše „odgovarati“ vašem osetljivom želudcu, kao što je sveže voće, suve kifle i grickalice (npr. slani štapići). Još jedan savet, tokom putovanja jedite jedino pravilno upakovanu, termički obrađenu hranu i pasterizovane mlečne proizvode. Na taj način čete izbeći ne samo mučninu i povraćanje, već i moguću dijareju (proliv).