Kad se vrati kući iz porodilišta, mlada mama se često obraća za savet bakama ili iskusnijim prijateljicama, jer ne zna kako da postupi u određenim situacijama.
Međutim, savremena medicina je opovrgla neke od tih tradicionalnih recepata, koji ipak i dan-danas opstaju kao uvrežene zablude. Evo samo nekih od njih.
Korisno je da beba plače da bi joj se razvila pluća.
Za normalan razvoj pluća sasvim je dovoljno obično nesmetano disanje. Ako je beba rođena na vreme i bez urođenih mana disajnog aparata, ona nema nikakvih problema sa plućima. Pa ako ne plače, to znači da je sa njom sve u redu i da je zadovoljna, a ako plače, nešto joj nije po volji i treba joj pomoći i udovoljiti joj.
Dete ne treba uzimati u ruke kad plače da ga ne bi razmazili.
Beba ne ume da govori i komunicira s majkom očima, mimikom i, pre svega, plačem. Kad je suva i sita, ona svojim plačem želi da stavi do znanja da joj je potrebna bliskost i sigurnost. Za normalan razvoj mališanu je potreban dodir majčinih ruku i zvuk njenog glasa i zato ne treba štedeti nežnosti iz straha da ćete odgajiti malog tiranina.
Hladne ručice ukazuju na to da je bebi hladno.
Hladne ruke i noge pokazuju da beba nema razvijenu termoregulaciju. Ako želite da proverite da li joj je zima, opipajte kožu na potiljku i leđima.
Dojilja mora da pije mnogo kravljeg mleka da bi imala dobru laktaciju.
Kravlje mleko ne doprinosi pojačanom lučenju majčinog mleka. Naprotiv, pedijatri ne preporučuju mladim mamama da piju previše kravljeg mleka jer ono može da izazove jaku alergijsku reakciju kod novorođenčeta. Zato je bolje umesto čistog mleka jesti mlečne proizvode.
Uzgred, veličina grudi majke ne utiče na dojenje i kol-ičinu majčinog mleka. Ukoliko ima normalnu laktaciju, žena s malim dojkama može sasvim lepo da othrani čak i blizance. ‚
Posle prve godine dete treba odvikavati od sisanja, jer će majci početi da opada kosa i ispadaju zubi.
Dojite ga koliko god hoćete! Ukoliko se dete normalno i uravnoteženo hrani i dobija sve neophodne vitamine i minerale, dugotrajno dojenje nije nimalo štetno za majku.
Ako dete prerano prohoda, imaće krive noge.
Svako dete se razvija svojim tempom. Neki mališani prohodaju već sa 10 meseci, a neki uveliko posle prvog rođendana. Ako se dete odvažilo da napravi prve korake, to znači da je njegov organizam sazreo za taj poduhvat: kičma, kosti i mišići su spremni za hodanje. Drugim rečima, noge nisu krive zbog prvih koraka, već zbog toga što je to prirodan oblik detetovog skeleta.
Komentari (0)