Roditelji koji puštaju decu da hodaju bosa pozitivno utiču na razvoj dečijeg mozga. Dokazano je da eksperimentisanjem, istraživanjem i opažanjem svim čulima bebe “hrane” mozak novim informacijama i tako uče, napreduju i razvijaju se. U ovome stopala imaju zaista bitnu ulogu – pogotovo kada je u pitanju razvoj inteligencije i osećaja.
Foto: Freepik
Pedijatri preporučuju da se bebama do devetog meseca ne prekrivaju stopala – jer su ona mnogo osetljivija od ruku i zahvaljujući tome mogu da “skupe” više informacija kada su slobodna, što je veoma važno jer bebe na taj način ispituju prostor oko sebe.
Bose noge – najbolji način da se dete pravilno razvija
U periodu oko prve godine bebe počinju polako da stopala koriste za oslanjanje i vežbanje stajanja – kao početak prohodavanja. Tada su bosa stopala važna zbog vežbanja ravnoteže, jačanja mišića stopala, nogu, ali i pravilnog držanja tela.
Bose noge u ovom slučaju doprinose tome već prvi koraci kod deteta budu usklađeniji, nogice jače i stabilnije, a osećaj za prostor još izraženiji – jer su stopala slobodna da iskuse okruženje, čime dete uči kako da se pazi kada započinje novu avanturu zvanu hodanje.
Osim toga, cipele smanjuju obim pokreta stopala – što je u periodu prohodavanja veoma značajno, ali i kasnije, pogotovo kada se otkrije postojanje ravnih stopala kod deteta. Bosa stopala imaju najveću šansu da se pravilno razviju upravo zato što su slobodna.
Kako bose noge utiču na razvoj mozga?
Bosonogo hodanje doprinosi i samopouzdanju jer čini hodanje sigurnijim, daje bolju percepciju kretanja kroz prostor, što dovodi do toga da deca koja su češće bosa budu i uspešnija u sporovima, ali i generalno spretnija. Takođe, hodanje bosim nogama po različitim površinama i teksturama čini da se razviju novi neurološki putevi u mozgu, što utiče i na razvoj nervnog sistema.
Foto: Freepik
Dodirivanjem različitih tekstura kod deteta stvara nove doživljaje, uči da razlikuje i opaža šta je to drugačije – što je u najranijem periodu razvoja zaista važno. Mozak se aktivira na potpuno drugačiji način nego kada se sve to dešava dok su deca obuvena.
Zašto nismo češće bosi?
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih roditelji svoju decu obuvaju i retko (ili nedovoljno često) pružaju priliku da budu bosa, jeste upravo – hladnoća, ali i čistoća (higijena). Za male bebe jeste važno da održavate telo toplim pogotovo u periodu kada još uvek nisu razvili termoregulaciju tela. Međutim, ukoliko bebi nije zaista hladno – nogice joj mogu biti bose.
Isti je slučaj i sa većom decom. Navikavanje na hodanje bez obuće i čarapa odličan je način da pospešite razvoj deteta, ali i da ga naviknete da odmalena budu bez obuće – sve dok je to u skladu sa godišnjim dobom i temperaturom. Nije slučajno koža na tabanima deblja nego na ostalim delovima tela – oni su na taj način zaštićeni i od povreda, ali i od hladnoće.
Kada je u pitanju prljavština i strah od bolesti – veća je verovatnoća da ćemo se razboleti dodirom ruku, nego preko poda, odnosno preko stopala – zato ovo ne bi trebalo da bude prepreka za hodanje bez obuće.
View this post on Instagram
Komentari (0)