Alergijske reakcije mogu izazvati strah kod roditelja pogotovo kada se ispoljavaju po prvi put.
Alergije mogu da izazovu hrana, lekovi, kućni ljubimci, ubod insekata, polen, ali i razne druge stvari koje ređe izazivaju reakcije. Većina alergijskih reakcija nije ozbiljna, ali teške reakcije mogu biti opasne te je neophodna medicinska nega.
.jpg)
Foto: Freepik
Upravo zbog alergijskih reakcija bebama se hrana uvodi postepeno, garderoba se pere blagim sredstvima i nose se prirodni materijali.
Najčešći alergeni su na polen, hranu (kikiriki, jaja, soja, kravlje mleko, plodovi mora), ubod insekta, lekove, lateks, grinje i životinjske dlake.
Znaci i simptomi alergijske reakcije
Bez obzira na šta je dete eventualno alergično, reakcije se mogu podeliti na blage i jake, a na osnovu njih će zavisiti vaša reakcija i način na koji ćete detetu pomoći.
Blago simptomi su:
- svrab
- crvenilo kože
- lagano oticanje
- curenje iz nosa
- kijavica
- svrabež, suzne oči
- crvene otekline bilo gde na telu
Ozbiljniji simptomi alergijskih reakcija su:
- oticanje usta ili jezika
- probleme sa gutanjem ili govorom
- otežano disanje
- bol u stomaku, mučnina, povraćanje ili dijareja
- vrtoglavica ili nesvestica
Šta da radim ako primetim simptome alergijske reakcije?
Simptomi se obično javljaju u prva dva sata nakon izlaganja supstanci, a ponekad se javljaju i u roku od nekoliko minuta. Ukoliko primetite bilo kakve reakcije koje vas brinu obratite se lekaru kako za savet. Ako su reakcije blage pokušajte da ustanovite na čega dete ima alergiju i otklonite kontakt sa alergenom.
(1).jpg)
Foto: Freepik
Ipak, nekada su alergije jake te ukoliko primetite oticanje jezika, otežano disanje ili stomačne probleme odmah, bez odlaganje, pozovite hitnu pomoć (broj je 194).
U težim slučajevima alergijske reakcije kada dete otežano diše, nakon poziva hitne pomoći, bitno je skinuti detetu tesnu odeću i omogućiti mu nesmetano disanje. Dete maksimalno utešite i smirite i objasnite mu da pomoć ubrzo dolazi.
Anafilaktički šok, kao najteži oblik alergijske reakcije dešava se retko, a predstavlja rekaciju imunog sistema na alergen koji prepoznaje kao ozbiljnu pretnju na organizam. U tom slučaju . reakcija pokreće otpuštanje histamina i ostalih hemikalija koje uzrokuju veliki broj simptoma, a neki od njih su opasni po život.
Ovakva rekacija tela može se desiti i na prvi susret sa određenim alergenom ili pri ponovljenom kontaktu, a počinje kao i druge alergijske reakcije. Ukoliko dete nije ranije imalo ovakve teške reakcije treba obratiti pažnju na razvoj ove reakcije, odmah prekinuti kontakt sa alergenom i pozvati hitnu pomoć.
Sledeći korak u prvoj pomoći prilikom anafilaktičkog šoka jeste injekcija adrenalina – ukoliko vam je dostupna (a obavezna je kod pacijenata sa istorijom anafilakse), raskomotiti dete i obezbediti neometano disanje, ponoviti dozu adrenalina – ukoliko se stanje ne popravi u roku od 10-15 minuta.
U slučajevima gubitka svesti – započeti sa oživljavanjem prema savetima stručnog lica hitne pomoći sa telefonske centrale.
Ukoliko ste dali dozu adrenalina pre nego što je stigla hitna pomoć, važno je da dete ostavite u ležećem položaju, a ukoliko povraća – u bočnom položaju.
Za sve nedoumice ili sumnje na alergijsku reakciju pozovite broj dostupan 24h:
011/ 3615 008 – za odrasle
011/ 3614 350 – za decu
Kako se alergije leče
Svaka vrsta alergije leči se na drugačiji način. U lečenju se koriste kortikosteroidi i antihistaminici, u različitim oblicima i dozama. U najtežoj formi alergijske reakcije daje se i adrenalin. Antialergijsku terapiju daje lekar.
.jpg)
Foto: Freepik
Najvažnije je, kad god je to moguće, izbegavati kontakt sa alergenima.
Kada se javi bilo koja vrsta alergije, bitno je odmah javiti se pedijatru ili farmaceutu, a terapiju potrebno je koristiti tačno po njihovom uputstvu.
Još jedan način lečenja je hiposenzibilizacija, a to je oblik imunoterapije kojim se postiže smanjivanje preosetljivosti na pojedine alergene davanjem „vakcine” protiv alergena, uzročnika alergije, uz progresivno slabljenje imunološkog odgovora. Takav tretman može ili smanjiti osetljivost, ili je potpuno eliminisati. Sprovodi se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama pod strogim nadzorom lekara.
Pročitajte opširnije
15 saveta da ublažite bebine alergije
Ukoliko je dete sklono burnim alergijskim reakcijama roditelji bi trebalo strogo da rade po uputstvima lekara i da uvek nose lekove sa sobom kako bi brzo odreagovali u slučaju potrebe.
Takođe, ako je dete alergično na nešto obavezno je obavestiti predškolsku ustanovu ili školu u koju dete ide.
Prevencija je ključ
Ukoliko vam je već poznato da je dete alergično bitno je razgovarati sa detetom o tome šta bi moralo da izbegava. Vi kao roditelj ste odgovorni da alergene sklonite iz detetovog života kako do alegrija ne bi došlo.
Ipak, pojedine alergene nije moguće ukloniti iz života. To najbolje znaju osobe alergične na polen.
Ambrozija je korovska biljka i jedan od najjačih alergena na našim prostorima. Procena je da izaziva alergiju kod minimum 10% populacije, a kod 50-60% slučajeva svih polenskih alergija uzročnik je upravo polen ambrozije.
Mnogi roditelji se pitaju kako da se ponašaju ako im dete ima polensku alergiju.
– U periodu cvetanja ne bi trebalo držati dete u zatvorenom prostoru, daleko od zelenih površina – već da bi trebalo izbegavati periode dana kada je polen u vazduhu mnogo koncentrovaniji – rano jutro i kasno popodne (predveče), kao i vetroviti dani kada se polen lakše raspršuje – objašnjava pedijatar Slobodan Maričić.
Takođe ono što bi alergičnima na polen pomoglo u velikoj meri jeste redovno održavanje zelenih površina. Košenje trave i tretiranje ambrozije veoma je bitno, te zato apleujte na svoju okolinu da uredi svoje dvorište, a javim službama prijavite neuređene površine.
Komentari (0)